Дара из Јасеновца је српски филм из 2021. по сценарију Наташе Дракулић у режији Предрага Антонијевића. Првобитни датум београдске премијере требало је да буде 22. априла 2020, али је одложен услед пандемије ковида 19, и то прво за 22. октобар 2020, а касније за 22. април 2021. Међутим, премијера филма одржана је 25. новембра 2020. на Косову и Метохији, тачније у Грачаници. Доцније је и у САД била приказивана током јануара 2021, а светска телевизијска премијера била је 20. фебруара 2021. на телевизијама РТС, РТРС и Прва ЦГ. Биоскопска премијера одржана је 22. априла исте године, на Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.
Радња говори о страдањима српских, јеврејских и ромских мушкараца, жена и деце у логору смрти Јасеновац у доба Независне Државе Хрватске, током Другог светског рата. Први је српски играни филм који говори о једном од најстрашнијих концентрационих логора у историји, снимљен 75 година након затварања истог.
Снимање филма су финансијски подржали Влада Републике Србије, Влада Републике Српске, Филмски центар Србије као и друге институције. Први део филма сниман је код села Колут, у близини Сомбора, где је за потребе снимања зграда старе циглане с управним објектом претворена у логор Јасеновац. Други део филма сниман је на локалитетима Беле Цркве. Сви догађаји у филму писани су на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша.
Главног лика, девојчицу Дару, тумачи Биљана Чекић. Водеће улоге у филму играју глумци из Републике Српске: Ања Станић, Златан Видовић, Николина Фригановић, Сандра Љубојевић, Жељко Еркић и Горан Јокић. Глумачку екипу из Србије чине: Марко Јанкетић, Игор Ђорђевић, Наташа Нинковић, Бојан Жировић, Јово Максић, Радослав Миленковић, Вук Костић, Татјана Кецман, Петар Зекавица, Јелена Грујичић, Богдан Богдановић и други.
Остварење Дара из Јасеновца био је српски представник у трци за 93. Оскара и награду Америчке академије филмске уметности и науке у категорији за најбољи међународни филм. Остварење је такође било кандидат за награду Златни глобус у свим категоријама. Међутим, оно се није нашло у ужем кругу за добијање ни Оскара ни Златног глобуса. Биљана Чекић је кандидована за најбољу женску улогу.
Радио-телевизија Србије купила је права од продуцената за премијерно емитовање филма и надолазеће минисерије на свом програму. На Првом програму јавног сервиса Србије, у Републици Српској посредством РТРС и у Црној Гори посредством канала Прва ЦГ премијерно је био емитован филм 20. фебруара 2021, док је минисерија у четири епизоде емитована по завршеној биоскопској дистрибуцији. У тој минисерији прича се осврће на Задарску Кристалну ноћ 1991. кад је почело масовно паљење српских кућа и прогон српског живља из урбаних средина данашње Хрватске. У тој серији Дара и њен брат ће се поново срести, с тим што ће Дара бити Српкиња коју протерују, а њен брат хрватски војник.
Радња
После хрватско—немачке офанзиве на Козари, локално становништво завршава у концентрационим логорима. Међу њима је и десетогодишња Дара са својом мајком и два брата. О судбини оца не знају ништа. Ужас који ће преживети преко Јасеновца до логора Стара Градишка учиниће да Дара одрасте преко ноћи. Дарину мајку и старијег брата убијају, а смисао њеног живота постаје да сачува живот млађег брата.
Многа деца из логора Стара Градишка одвожена су у домове широм НДХ или смештена по породицама, али је велики број деце убијен или преминуо од последица изузетно тешких услова живота у логору. Дарина судбина је судбина једног детета Козаре и кроз њу је испричана судбина деце Јасеновца, а оно што су преживели не сме никада бити заборављено. Сви догађаји у филму писани су на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша.
Улоге
|Биљана Чекић || Дара Илић
|Златан Видовић || Миле Илић, Дарин отац |- |Ања Станић || Нада Илић |- | Лука Шарановић || Буде Илић |- | Јаков Шарановић || Буде Илић |- | Симон Шарановић || Буде Илић |- | Марко Пипић || Јово Илић |- |Наташа Нинковић || Радојка |- |Игор Ђорђевић || Анте Врбан |- |Марко Јанкетић || Вјекослав „Макс” Лубурић |- |Вук Костић || Мирослав Филиповић |- |Бојан Жировић || Јаша |- |Сандра Љубојевић || Вера Станић |- | Никола Радуљ || Богдан |} Остале улоге ▼ |- | Рајко Лукач || Раде |- |Весна Кљајић-Ристовић || Ружа |- |Николина Фригановић || Милева |- | Анђела Јањић || Брана |- | Милица Јањић || Мирјана |- | Татјана Кецман || часна сестра Барта Пулхерија |- |Јелена Грујичић || Бланкица |- |Јово Максић || Младен |- |Богдан Богдановић || Љубо Милош |- | Мартина Китановић || Марија Маја Буждон |- | Ангелина Доцић || Душанка |- |Жељко Еркић || Врбанов помоћник |- |Ана Лечић || Божица |- |Петар Ђурђевић || Динко Шакић |- |Алиса Радаковић || Нада Шакић |- |Петар Зекавица || немачки официр |- | Јован Петровић || возач немачког официра |- |Горан Јокић || заповедник гробара |- |Сања Моравчић || Диана Будисављевић |- | Милена Николић || жена из Црвеног крста 1 |- |Наташа Балог || жена из Црвеног крста 2 |- |Наталија Жугић || жена из Црвеног крста 3 |- |Марија Шарановић || жена из Црвеног крста 4 |- |Данијела Врањеш || заробљеница Миланка |- |Марта Ћеранић || Драгиња Јовић |- |Радослав Миленковић || добродржећи човек |- |Марко Павловски || Анђелко |- |Анета Томашевић || старица |- |Наташа Дракулић || Јованка Кончар |- | Сара Маринковић || Загорка |- |Перо Стојанчевић || логораш 1 |- |Никола Илић || логораш 2 |- |Немања Бакић || логораш 3 |- |Страхиња Бичанин || логораш 4 |- |Драгослав Медојевић || логораш 5 |- |Слободан Перишић || логораш 6 |- |Радован Миљанић || логораш 7 |- |Рас Растодер || логораш 8 |- |Маја Колунџија Зорое || жена којој узимају сина 1 |- |Маја Шаренац || жена којој узимају сина 2 |- |Снежана Јеремић Нешковић || жена којој узимају сина 3 |- | Јелена Пузић || жена којој узимају сина 4 |- | Тамара Тоскић || мајка слабашног дечака |- | Борис Тоскић || слабашни дечак |- | Андреа Форца || жена у пољу 1 |- |Биљана Кескеновић || жена у пољу 2 |- |Стефан Вукић || усташки војник 1 |- |Иван Зекић || усташки војник 2 |- | Игор Боројевић || усташки војник 3 |- | Марјан Апостоловић || усташки војник 4 |- | Лука Севић || усташки војник 5 |- | Марко Долаш || усташки војник 6 |- | Чарни Ђерић || усташки војник 7 |- | Марија Опсеница || куварица |- | Небојша Вранић || редитељ |- | Лука Антонијевић || сниматељ |- | Реља Жикић || јеврејски дечак |- | Зоја Томашевић || беба |- | Милош Цветковић || шеф тамбурашког оркестра |- | Стефан Шајн || тамбураш 1 |- | Стефан Златарев || тамбураш 2 |- | Јанко Фан || тамбураш 3 |- | Зоран Николић || тамбураш 4 |- | Бранислав Николић || тамбураш 5 |- | Драгослав Опачић || тамбураш 6
Продукција
Најава Филм је прво најављен почетком априла 2019, на конференцији за медије у Министарству културе и информисања Републике Србије. Министар културе и информисања, Владан Вукосављевић, најавио је, заједно са истакнутим редитељем Емиром Кустурицом, два филма о геноциду у НДХ над Србима, али и над Јеврејима и Ромима, у концентрационом логору смрти Јасеновац, у Независној Држави Хрватској (НДХ) током периода између 1942. и 1945. Вукосављевић је изјавио да српска кинематографија није имала јак рефлекс на догађаје у Јасеновцу, те да ће се у наредне две до три године остварити два велика пројекта, први, на челу са чувеним Предрагом „Гагом” Антонијевићем, и други, на челу са већ поменутим Кустурицом.
Почетак снимања Прво играно остварење о највећим усташким злочинима у јасеновачком логору почело је са снимањем почетком октобра 2019. Још једном је потврђено да је редитељска палица припала Предрагу Антонијевићу. Филм тада добија и име; Дара из Јасеновца. Сценаристкиња Наташа Дракулић наводи да је прича филма смештена шест месеци након офанзиве на Козари до смештања у логор. Антонијевић наводи да је улога усташког заповедника јасеновачког логора, Вјекослава Макса Лубурића, припала Марку Јанкетићу. Највеће изненађење у оквиру глумачког одабира свакако је улога девојчице Даре, коју игра дванаестогодишња Биљана Чекић. Деца из Козарске Дубице су изабрана да глуме локалну децу у логору. Остатак глумачке екипе чине глумци из Републике Српске, као и Србије.
Филмска екипа касније одлази у село Колут код Сомбора, где је, за потребе филма, изграђен јасеновачки логор. Након тога одлазе у Белу Цркву, па на различите локације по Хрватској.
Новембар 2019. Прва трећина снимања продукционо најзахтевнијег дела првог играног филма о страдању српске деце у Јасеновцу је завршена — готове су сцене из логора настале у напуштеној циглани у селу Колут, где су изграђени додатни објекти и 500 метара пруге и на којима је ангажовано 270 статиста. Одржана је конференција за медије у Медија центру, где су изјаве дали сценаристкиња Дракулић, редитељ Антонијевић, председница УО Филмског центра Србије Јелена Триван, продуцент многих холивудских филмова Ден Тана и стручни амерички консултант и експерт за холокауст Мајкл Беренбаум.
Филм је комплетно финансиран државним новцем, навела је председница Јелена Триван. Добривоје Танасијевић, познатији као Дан Тана, истакао је да ће Гага, као „српски Спилберг”, успети да изнесе истину на прави начин.
Снимање овог филма је финансијски потпомогла Влада Републике Србије и Филмски центар Србије са приближно 2,3 милиона евра, док се очекује да ће целокупно остварење заједно коштати између 2,9 и 3,3 милиона евра. Поред наведених, филм су подржали и: Покрајинска влада Војводине, Град Сомбор, Општина Бела Црква, Железнице Србије АД, Инфраструктуре железнице Србије АД, Србија Карго АД, Србија воз и РМУ Рембас.
Одложена премијера Премијера филма Дара из Јасеновца, због пандемије вируса короне, одложена је за 22. октобар 2020. Како је раније планирано, премијера је била планирана да се одржи почетком маја, у данима када се обележава 75 година од пробоја последњих заробљеника из логора Јасеновац. Због неочекиваних околности, први домаћи дугометражни играни филм о стварним и трагичним догађајима у једном од најстрашнијих концентрационих логора икада, стићи ће пред публику шест месеци касније.
Коначан датум премијере и договорена светска дистрибуција филма Право на приказивање Даре из Јасеновца откупила је америчка компанија -{101 Studios}-, коју води продуцент Дејвид Гласер. Захваљујући његовом уговору с дистрибутером -{Universal Pictures}-, Дара из Јасеновца ће, поред америчке, имати и светску биоскопску дистрибуцију. Приказивање филма пред америчком публиком заказано је за јануар 2021, а београдска премијера заказана је 22. априла, на 76-годишњицу пробоја јасеновачких логораша.
Дара из Јасеновца такође је ушла у кандидатуру за представника Србије у трци за најпрестижнију филмску награду Оскар, као и за награду Златни глобус. Глумица Биљана Чекић, која је тумачила главну јунакињу Дару, кандидована је за најбољу женску улогу.
Прва премијера филма одржана је у Грачаници 25. новембра 2020. Наредних недељу дана, филм ће бити приказиван и у осталим српским срединама на подручју Косова и Метохије. Редитељ Антонијевић је истакао да је изузетно узбуђен што ће људи из Грачанице имати прилику међу првима да виде филм.
Договорен датум америчке премијере Диструбутерска кућа -{101 Studios}- закључила је уговор о америчким правима за филм Дара из Јасеновца. Заказано је да та кућа с филмом изађе 5. фебруара 2021. и тако започне дистрибуцију у Сједињеним Државама. Члан Извршног одбора Студија 101, Рон Буркле, поручио је да је годинама изузетно поштовао рад редитеља Предрага Антонијевића и додао је своја запажања о филму:
Извршни директор поменутог студија, Дејвид Гласер, истакао је да је Дара из Јасеновца први играни филм који разоткрива злочине „ноторно бруталног концентрационог логора Јасеновац” и додао је да је „на нама одговорност да испричамо ову невероватну причу” као и да се -{101 Studios}- осећа привилегованим да америчку публику упозна с овим филмом.
Објављен трејлер