Рут Елизабет „Бети” Дејвис (; Лоуел, 5. април 1908 — Неји сир Сен, 6. октобар 1989) била је америчка филмска, позоришна и телевизијска глумица.
Неретко је навођена као Прва дама америчког филма и једна од највећих филмских дива свих времена. Прве улоге на филму добила је тридесетих година, након неколико успешних представа на Бродвеју. Током своје шездесетогодишње каријере одиграла је преко сто улога у филмовима. Била је тражена и цењена због спремности да игра негативне ликове, и толико успешна у томе да су филмови у којима је, како је сама говорила, глумила кучку, рекламирани под слоганом: „Ко је бољи од зле Бети?“. Била је једна од малобројних холивудских дива које су каријеру изградиле једино захваљујући глумачком таленту. Поред маестрално одиграних улога, Дејвисова је такође била позната по својој плаховитој и егоцентричној природи. Сматрали су је за ратоборну и наглу особу због честог супротстављања режисерима и продуцентима.
На самом почетку каријере, привукла је пажњу филмских критичара улогама у драмама Људски окови, Победа над тамом и Писмо. Већ почетком четрдесетих година 20. века била је најтраженија, најплаћенија и најутицајнија америчка филмска звезда, са биоскопским и критичким хитом Мале лисице иза себе. Сценаристи су преправљали сценарио на њен захтев, а режисери јој дозвољавали да мења њихове одлуке, само да не би напустила снимање, и наставила да прави блокбастере попут филмова На раскршћу и Господин Скефингтон. Крајем четрдесетих Бетина каријера стагнира, да би 1950. поново почела вртоглаво да расте захваљујући улози Марго Ченинг у филму Све о Еви. Ипак, био је то врхунац њене каријере, након чега њена популарност опет опада. Иако је већ била сматрана звездом која се полако гаси, два пута је опет успела да привуче пажњу јавности на себе: први пут када је улогом психопате у трилеру Шта се догодило са Беби Џејн? освојила млађу публику, а други пут као осамдесетогодишња глумица у дирљивој драми Августовски китови. Дејвисова, која је била прва председница Америчке академије наука и уметности, два пута је награђена Оскаром за најбољу главну глумицу — за улоге у филмовима Опасна из 1935. и Џезебел из 1937. године.
Бети Дејвис је била најплаћенија и најпопуларнија холивудска звезда од 1940. до средине педесетих. Прва је глумица која је добила Награду за животно дело од Америчког филмског института и прва особа која је била номинована за десет Оскара. Тај број надмашили су само Мерил Стрип, Кетрин Хепберн, Лоренс Оливије и Џек Николсон. Поред Хепбернове, Бети Дејвис се сматра најбољом глумицом 20. века. Виртуозност пред филмским камерама донела јој је репутацију једне од најпоштованијих филмских звезда свих времена, док су јој улоге које је бирала и њено ексцентрично понашање обезбедили статус истинске геј иконе.
Детињство Рођена је Лоуелу (Масачусетс) као Рут Елизабет Дејвис, од мајке Рут Фејвор и оца Харлоуа Морела Дејвиса, који је радио као адвокат. Када је имала годину дана добила је сестру Барбару (Боби). Њени родитељи су били протестанти енглеског, француског и велшког порекла. Пошто су се 1915. развели, Бети се са мајком и сестром преселила у Лејнсборо (Масачусетс), где је похађала основну школу -{Crestalban School}-. Шест година касније, Рут се са кћеркама преселила у Њујорк, где је почела да ради као фотограф. Видевши Рудолфа Валентина у филму Четири јахача апокалипсе Дејвисова је пожелела да се бави глумом и одлучила да ће се звати Бети (као Балзакова Рођака Бети) ако икада буде глумица. Пошто је мајка подржала ту идеју, уписала је глумачку академију -{Cushing Academy}-, а ишла је и на часове плеса у -{Mariarden Artists' Colony}-. Године 1927. није прошла на кастингу школе за глуму -{Eva LeGallienne's Manhattan Civic Repertory}- јер је била „неискрена и неозбиљна“, али је примљена у школу Џон Мари Андерсон, где је поред глуме учила и плес.
Каријера Први наступи у позоришту Бети се 1929. пријавила за аудицију Џорџа Кјукора који је примио, иако није био импресиониран. Дејвисова је потписала уговор, добила прву плату и улогу хористкиње. Потом је добила улогу Хедвиг у представи Дивља патка Хенрика Ибзена, коју је играла широм Америке. По повратку у Лос Анђелес дебитовала је на Бродвеју, са представама -{Broken Dishes}- и -{Solid South}-. Агент студија Јуниверзал (-{Universal Studios}-) запазио је њен таленат и позвао је у Холивуд на пробу. Дејвисова је 1926. једном приликом рекла да је видевши представу Дивља патка „била невероватно инспирисана и мотивисана да постане глумица: желела сам да будем глумица пре него што сам одгледала ту представу. Када сам је одгледала, морала сам бити глумица... Баш као Пег Ентвисл...“ Три године касније, добила је прилику да Дивљу патку одглуми на свој начин.
1930—1934: Почетак филмске каријере Дејвисова је са мајком стигла у Холивуд 13. децембра 1930. године. Нико од агената није био на железничкој станици да је дочека. Заправо, био је један, али се вратио у студио рекавши да „није видео никога ко личи на глумицу“. Бети није прошла пробу, али је послужила за тестирање других. Четрдесет година касније, нашалила се да је била „најчаснија девица која је икада ходала земљом“ и објаснила да је на њој „тестирано“ петнаест потенцијалних глумаца за филмове које је студио тада снимао. „Ставили су ме на кауч... Сви ти мушкарци морали су да легну преко мене и да ме страствено пољубе. Мислила сам да ћу умрети. Једноставно сам мислила да ћу умрети!“ Почетком 1931. дошла је на аудицију за филм -{A House Divided}-. Изашла је пред Вилијама Вајлера у костиму са веома ниским деколтеом, који претходно није ни пробала, и који јој очигледно није лепо стајао. Режисер се изнервирао те гласно упитао присутне: „Господо, шта мислите о овим госпођицама које покажу сисе и мисле да су добиле посао?“. Директор Студија Јуниверзал је био већ планирао да оконча безуспешне покушаје Дејвисове и да је пошаље кући, када је сниматељ Карл Фројнд прокоментарисао да „девојка има љупке очи“ и да би била одлична за улогу у филму Лоша сестра. Редитељ Хобарт Хенли сложио се са њим и Бети је добила главну женску улогу, са којом почиње њена филмска каријера. Филм је био критички и комерцијални неуспех, а улога у драми Семе, коју је снимила одмах потом, била је исувише мала да би ико обратио пажњу на нову младу глумицу. Ипак, продужили су јој уговор на још три месеца, а стигле су и понуде од студија Колумбија и Кепитал филмса да Бети глуми у њиховим филмовима. Након девет месеци рада и шест неуспешних филмова, Јуниверзал је одлучио да је отпусти, а Дејвисова је баш тада добила главну улогу у скромном филму Човек који се играо Бога, Џорџа Арлиса за коју је добила одличне критике. Недељник -{The Saturday Evening Post}- објавио је да „Бети није само лепа, већ и невероватно шармантна“, а Дејвисова је увек говорила да јој је Арлис помогао да се пробије у Холивуду. Са задовољством је прихватила петогодишњи уговор који јој је понудио студио Ворнер брадерс, и напустила Јуниверзал, где су њене глумачке способности биле потцењиване. „Људски окови“ Бети је 1934. добила улогу злобне и лукаве конобарице, Милдред Роџерс, у филму Људски окови. Партнер јој је био Лесли Хауард, коме је Дејвисова у почетку била одбојна, али је после променио мишљење. мини|десно|200п|<center>Улога у Људским оковима је била прва значајна у њеној каријери. Остали глумци су критиковали режисера да треба да буде строжи према Дејвисовој и не дозволи јој да утиче на његове одлуке.
Џон Кромвел је касније признао да је био попустљив према главној глумици, и да јој је дао велике слободе зато што је веровао њеним инстинктима. Овај филм јој је донео најбоље критике у дотадашњој каријери, као и бројне квалитетне понуде, док је магазин Лајф написао да је Бети вероватно „показала најбољу глуму коју су камере икада забележиле“. У то време глумице су очајнички избегавале да играју зле жене; Марлен Дитрих и Грета Гарбо су направиле каријеру глумећи жене лаког морала, али потпуно добрих и несрећних. Бети је, с друге стране, ту улогу оберучке прихватила и од тада је постала цењена баш због необичне воље да игра негативце, а Милдред Роџерс је била само прва у низу. Изостанак номинације за Оскара веома је изненадио како Бетине колеге, тако и јавност. Једна од номинованих, Норма Ширер, придружила се кампањи „Бети за Оскара“, након чега је комисија за доделу Оскара променила одлуку и на листу номинованих дописала и Дејвисову, а председник Академије за филм одлучио је да кандидате за награду од следеће године бирају сви чланови Академије, тајним гласањем. Оскар за најбољу глумицу је те године добила Клодет Колбер, која је била убеђена да ће Бети бити награђена, те није ни дошла на церемонију доделе. Иако је предвидела да ће јој новостечена слава донети боље улоге, Бети је била изненађена и разочарана када је директор Ворнера одбио да јој дозволи да сарађује са Колумбијом која јој је понудила главну улогу у амбициозној љубавној драми Догодило се једне ноћи. Није ни слутио колико ће ова његова одлука утицати на ментално здравље Дејвисове.
1935—1939: Успех код филмских критичара Дејвисова је 1935. играла проблематичну глумицу у филму Опасна и за њу добила одличне критике. Колумниста Пикчер поста (-{Picture Post}-) написао је: „Мислим да би Бети вероватно била спаљена на ломачи да је живела пре двеста или триста година.“ Заправо, алудирао је на моћ и ентузијазам са којима је Бети изнела филм. Њујорк тајмс је објавио да „Дејвисова постаје једна од најзанимљивијих глумица свог доба“. Бети је за ову улогу добила Оскара за најбољу главну глумицу, али она је одувек говорила да је то само закаснело признање за филм Људски окови и називала је утешном наградом.Заправо, Дејвисова је званично добила Награду Америчке академије за науку и филм, али нашаливши се једном да је статуа невероватно подсећа на супруга, чије је средње име Оскар, награда је добила овај назив, најпре као надимак, а потом и као званично име. Следеће године глумила је Габријелу у трилеру Окамењена шума, међутим све похвале критичара отишле су Хамфрију Богарту, коме је ово био први велики филм. Године 1937, играла је у филмовима Кид Галахад и Обележена, заснованом на животу мафијаша Лакија Лучана. За обе улоге добила је Волпи пехар на Филмском фестивалу у Венецији. Награда на овом престижном фестивалу учврстила је Бети на позицији озбиљне и талентоване глумице, те јој је Вилијам Вајлер доделио главну улогу у филму Џезебел. Понижење које је пре седам година претрпела од њега било је заборављено и режисер и глумица су били у страсној љубавној вези. Филм је био комерцијални и критички успех, а Дејвисова је добила свог другог Оскара. Захваљујући одличној изведби злочесте јужњачке лепотице у Џезебелу, Бети је постала фаворит јавности за улогу Скарлет О'Харе у филму Прохујало са вихором. И студио и Дејвисова су били веома заинтересовани за пројекат, но продуцент Дејвид О. Селзник је јасно ставио до знања да Бети неће добити улогу. Џезебел је био филм који је Дејвисову довео на листу десет најпрофитабилнијих холивудских звезда. Године 1939. снимала је драму Победа над тамом, где је играла аристократкињу на самрти која је водила веома неумерен и бахат живот. Притиснута бројним приватним проблемима, као и разлазом са мужем, глумица је често долазила на снимање у потпуно безвољном расположењу. Када је режисеру саопштила да ће напустити филм и да треба да размишља о новој глумици, он је посаветовао да свој очај преточи у улогу. Та идеја је изненада невероватно уздигла Бети и она је са новим ентузијазмом завршила филм. Добила је још једну номинацију за Оскара, а Победа над тамом био је један од комерцијално најуспешнијих филмова 1939. године. Дејвисова је касније признала да јој је то била омиљена улога.