Хрватскословенски језик или хрватска верзија старославенског језика написана је у угластој глагољици.
Почетак хрватске глагољске традиције је датум 18. марта 1248. године, када папа Инокентије IV шаље поруку из Лиона бискупу Сењске бискупије (дио загребачке надбискупије), чиме је благословио изведбу славенског богослужја у овој бискупији.Изследвания по кирилометодиевистика, изд. „Наука и изкуство“, София, 1985, стр. 254; Хърватските глаголически служби за Кирил и Методий от Красимир Станчев. Територијално ширење хрватске глагољске традиције обухваћа Истру, Далмацију и Лику у унутрашњости.Изследвания по кирилометодиевистика, изд. „Наука и изкуство“, София, 1985, стр. 6; Възникване, развой и съвременно състояние на научния интерес към делото на Кирил и Методий от Таня Лалева.
Сигурно је на хрватску глагољску књижевну традицију директно утицала Чешка. У све три познате хрватске глагољашке бревиаре спомиње се служба или сјећање на чешког светеца Вацлава. Присуство Вацлава у бревиари је извесност за активност хрватско-глагољског у манастиру Емуски у Прагу за вријеме Карло IV, цар Светог римског царства.Изследвания по кирилометодиевистика, изд. „Наука и изкуство“, София, 1985, стр. 256; Хърватските глаголически служби за Кирил и Методий от Красимир Станчев.
Референце
Категорија:Глагољица Категорија:Историја хрватског језика Категорија:Старословенски језик Категорија:Књижевне норме Категорија:Ћирилометодијевске студије