Dubinski kvark () ili b kvark, takođe poznat kao kvark lepote (), je kvark treće generacije sa naelektrisanjem od − -{e}-. Drugi je po redu po masivnosti među 6 kvarkova. Masa mu je 4200 -{MeV/c}-2. Za više od 4 puta je teži od protona. On pripada trećoj porodici čestica prema standardnom modelu. Ima naboj od -1/3 e. Kao i svi kvarkovi spada u grupu fermiona sa spinom od -1/2. Raspada se putem slabog međudelovanja. Antičestica dubinskog kvarka je dubinski antikvark. Dubinski kvark su postulirali Makoto Kobajaši i Tošihide Masukava 1973. godine kako bi objasnili CP narušavanje, a prvi put ga je primetio tim pod vodstvom Leona M. Ledermana 1977. godine u Fermilabu .
Svi kvarkovi se opisuju na sličan način elektroslabom i kvantnom hromodinamikom, mada dubinski kvark ima izuzetno niske stope prelaza u kvarkove manje mase. Dubinski kvark je takođe karakterističan po tome što je produkat u skoro svim raspadima vršnog kvarka, i čest je produkat raspada Higsovog bozona.
Ime i istorija
Dubinski kvark su prvi put teoretski opisali 1973. fizičari Makoto Kobajaši i Tošihide Maskava da bi objasnili CP narušavanje. Naziv „dno” uveo je 1975. godine Hejm Harari.
Dubinski kvark je 1977. godine otkrio eksperimentalni tim E288 experimenta u Fermilabu, koji je predvodio Leon M. Lederman, kada su sudari proizveli butomonijum. Kobajaši i Maskava su dobili Nobelovu nagradu za fiziku 2008. godine za svoje objašnjenje CP narušavanja.2008 Physics Nobel Prize lecture by Makoto Kobayashi2008 Physics Nobel Prize lecture by Toshihide Maskawa
Po njegovom otkriću, bilo je inicijativa da se dubinski kvark imenuje nazivom „lepota”, ali „dno” je postalo preovlađujuća u upotrebi, po analogiji „vršni” i „dubinski” relativno na „gornji” i „donji” kvark.
Prepoznatljivi karakter
„Gola” masa dubinskog kvarka je oko – nešto više od četiri mase protona, i mnogo redova veličine više od običnih „lakih” kvarkova.
Iako on gotovo isključivo prelazi iz ili u vršni kvark, dubinski kvark se može raspadati u bilo gornji kvark ili čarobni kvark putem slabe interakcije. Elementi CKM matrice -{Vub}- i -{Vcb}- određuju brzine, gde su oba ova raspada potisnuta, čineći životni vek dubinskih čestica (~10−12 -{s}-) nešto višim od onih sa čarobnim česticama (~10−13 -{s}-), ali nižim od onih od stranim česticama (od ~10−10 do ~10−8 -{s}-).
Kombinacija velike mase i niske stope prelaza daje eksperimentalnim kolizionim nusproduktima koji sadrže dobinski kvark karakterističan potpis, koji ih čini relativno lakim za identifikaciju pomoću tehnike zvane „B-označavanje”. Iz tog razloga, mezoni koji sadrže dubinski kvark su izuzetno dugotrajni zbog njihove mase, i najlakše su čestice upotrebu u istraživanju CP narušavanja. Takvi eksperimenti se izvode u -{BaBar}-, -{Belle}- i -{LHCb}- eksperimentima.
Hadroni koji sadrže dubinske kvarkove
Neki od hadrona koji sadrže dubinske kvarkove su: B mezoni sadrže dubinski kvark (ili njegovu antičesticu) i jedan gornji ili donji kvark. i mezoni sadrže dubinski kvark zajedno sa čarobnim kvarkom ili stranim kvarkom, respektivno. Postoje mnoga botomonijumska stanja, na primer mezon i χb(3P), prva čestica otkrivena u LHC. Oni se sastoje od dubinskog kvarka i njegove antičestice. Dubinski barioni su uočeni, i oni su nazvani po analogiji sa stranim barionima (e.g. ).
Vidi još Model kvarkova B-fabrika B mezon
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
-{History of the discovery of the bottom quark / Upsilon meson }-
Категорија:Елементарне честице Категорија:Кваркови