Naučne studije su interdisciplinarna istraživačka oblast koja nastoji da pozicionira naučne ekspertize u širokom društvenom, istorijskom i filozofskom kontekstu. Ona koristi razne metode za analizu proizvodnje, predstavljanja i recepcije naučnih saznanja i njegove epistemske i semiotičke uloge.
Slično kulturološkim studijama, naučne studije su definisane predmetom njihovog istraživanja i obuhvataju veliki raspon različitih teorijskih i metodoloških perspektiva i praksi. Interdisciplinarni pristup može uključivati i pozajmljivati metode iz humanističkih, prirodnih i formalnih nauka, od naukometrije do etnometodologije ili kognitivne nauke. Naučne studije imaju određeni značaj za evaluaciju i naučnu politiku. Preklapajući se sa poljem nauke, tehnologije i društva, praktičari proučavaju odnos nauke i tehnologije i interakciju stručnih i laičkih znanja u javnom domenu.
Polje Polje je inicijalno bilo izuzetno samosvesno u svojoj genezi i primenama. Nakon početnog učešća u naučnom diskursu, praktičari su se uskoro počeli baviti odnosom naučne stručnosti prema politici i laicima. Praktični primeri uključuju bioetiku, spongiformnu encefalopatiju goveda (BSE), zagađenje, globalno zagrevanje,Jasanoff S (ed) (2004) States of knowledge: the co-production of science and social order. Routledge, Abingdon biomedicinske nauke, fizičke nauke, predviđanja prirodnih opasnosti, (navodni) uticaj Černobiljske katastrofe u Velikoj Britaniji, stvaranje i pregled naučne politika, i upravljanjem rizikom u istorijskom i geografskom kontekstu. Dok su naučne studije zadržale karakter discipline sa više metanarativa, one se prevashono bave ulogom percipiranog stručnjaka u pružanju informacija vladama i lokalnim vlastima na osnovu kojih se mogu donositi odluke. Pristup postavlja razna važna pitanja o tome šta čini osobu stručnjakom, kako se stručnjaci i njihov autoritet trebaju razlikovati od laičke populacije, i o interakcijama sa vrednostima i procesom kreiranja politika u liberalnim demokratskim društvima..
Praktičari ispituju prustupe kojima naučnici istražuju specifične pojave kao što su: tehnološki milje, epistemski instrumenti i kulture i laboratorijski život (uporedite Karin Knor-Cetina, Bruno Latur, Hans-Jorg Rajnberger) nauka i tehnologija (npr. Vibe Bijker, Trevor Pinč, Tomas Hjuz) nauka, tehnologija i društvo (npr. Peter Vajngart, Ulrike Felt, Helga Novotni i Rajner Grundman) jezik i retorika nauke (npr. Čarls Bazerman, Alan Gros, Greg Majers) estetika nauke i vizuelne kulture u nauci (u.a. Peter Gajmer), uloga estetskih kriterijuma u naučnoj praksi (uporedite matematičku lepotu) i odnos između emocije, spoznaje i racionalnosti u razvoju nauke. semiotičke studije kreativnih procesa, kao što su otkriće, konceptualizacija i realizacija novih ideja,Zeichen für Kunst: Zur Organisierbarkeit von Kreativität Detlev Nothnagel, ZfS, Band 29, Heft 4/2007 ZfS, Band 29, Heft 4/2007 ili interakcija i upravljanje različitim oblicima znanja u kooperativnom istraživanju.Organisierte Kreativität: Die vielen Gesichter der Innovation, Rene J.Jorna, in Zeichen für Kunst: Zur Organisierbarkeit von Kreativität Detlev Nothnagel, ZfS, Band 29, Heft 4/2007 ZfS, Band 29, Heft 4/2007 velike istraživačke i istraživačke institucije, npr. kolajderi čestica (Šaron Travik) istraživačka etika, naučna politika i uloga univerziteta.. Routledge, New York
Istorija polja
Marija Osovska i Stanislav Osovski započeli su sa uvođenjem koncepta tokom 1930-tih.. Berlin: Gesellschaft für Wissenschaftsforschung e.V. c/o Inst. f. Bibliotheks- und Informationswissenschaft der Humboldt-Universität zu Berlin, 2002, elektronische Bereitstellung 2011. Tomas Kunova Struktura naučne revolucije (1962) dovela je do povećanog interesa u ne samo istoriju nauke, nego i njenu filozofsku podlogu. Kunovo delo je utvrdilo da je istorija nauke bila u manjoj meri linearna sukcesija otkrića, već koncept paradigmi prema filozofiji nauke. Paradigme su širi, socio-intelektualni konstrakti koji određuju koje su vrste tvrdnji o istini dopustive. Naučne studije pokušavaju da identifikuju ključne dihotomije kao što su nauka i tehnologija, priroda i kultura, teorije i eksperimenti; nauka i likovna umetnost, koje vode razdvajanju raznih naučnih oblasti i praksi. Sociologija naučnih saznanja razvijena je na Univerzitetu u Edinburgu, gde su Dejvid Blur i njegove kolege razvili ono što se naziva snažni program. Snažni program predložio je da se „istinske” i „lažne” naučne teorije tretiraju na isti način.David Bloor, Scientific rationality: The sociological turn (Springer Netherlands, Obe su uzrokovane socijalnim faktorima ili uslovima, poput kulturnog konteksta i koristoljublja.Wiebe E. Bijker, et al. The social construction of technological systems: New directions in the sociology and history of technology (MIT press, 2012) Sva ljudska saznanja, kao nešto što postoji u ljudskoj spoznaji, moraju sadržati neke društvene komponente u procesu njihovog formiranja.
Međutim, pokazalo se da je teško baviti se temama prirodnih nauka sociološkim metodama, što dokazuju i američki naučni ratovi. Upotreba dekonstruktivnog pristupa (kao u radovima o umetnosti ili religiji) na prirodnim naukama nosi sa sobom rizik ugrožavanja ne samo „solidnih činjenica” prirodnih nauka, već i objektivnost i pozitivističku tradiciju same sociologije. Razmatranje produkcije naučnog znanja kao (bar delimično) društvenog konstrakta nije lako prihvaćeno. Latur i drugi su identifikovali ključnu dihotomiju za modernost, podelu između prirode (stvari, predmeta) kao transcendentnog aspekta, što omogućava njenu detekciju, i društva (subjekta, države) kao imanentnog aspekta koji je veštački, konstruisan. Dihotomija je omogućila masovnu produkciju stvari (tehničkih-prirodnih hibrida) i globalna pitanja velikih razmera koja su u međuvremenu ugrozila distinkciju kao takvu. Na primer knjiga Nikada nismo bili moderni nastoji da ponovno poveže društveni i prirodni svet vraćajući se premodernoj upotrebi „stvari”In premodern times (and various languages) the term both meant an object and an assembly - adresirajući objekate kao hibride koji su napravljeni i pomno ispitivani javnom interakcijom ljudi, stvari i koncepata.
Reference
Literatura
Bauchspies, W., Jennifer Croissant and Sal Restivo: .
.
. 183-201. Originally Published in ''Feminist Studies|url=http://www.staff.amu.edu.pl/~ewa/Haraway,%20Situated%20Knowledges.pdf |date=Autumn, 1988|volume=14|issue=3|access-date=02. 09. 2019|archive-date=29. 08. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170829114008/http://www.staff.amu.edu.pl/~ewa/Haraway,%20Situated%20Knowledges.pdf|url-status=unfit|pages=575–599}}
.
Thorburn and Jennings eds. Cambridge, Massachusetts : MIT Press, 2003.
. Perseus Publishing.
(2nd edition, with James H. Collier, Lawrence Erlbaum Associates, 2004)
Spoljašnje veze
-author= |url=https://web.archive.org/web/20090325100937/http://www.stswiki.org/ |title=STS Wiki |date= |website= |publisher= |access-date=- -{Sociology of Science, an introductory article by Joseph Ben-David & Teresa A. Sullivan, Annual Review of Sociology, 1975}-
-{University of Washington Science Studies Network}-
Категорија:Филозофија науке Категорија:Педагогија