Репати амарант (Amaranthus caudatus L.) је једногодишња украсна биљка. Научни назив рода Αμάρανθος - цвет који не вене био је назив код старих Грка за петлову кресту (Celosia cristata)Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига -{CCCXVIII}- која је била симбол бесмртности и посвећена Артемиди ефеској. Веровало се да има исцелитељске моћи и коришћена је за украшавање приказа божанстава и гробница. Записано је да се помоћу цветова може срести душа, да трансформишу бол и патњу, као и да се помоћу ње може вратити из несвесног. Име врсте потиче од латинске речи -{cauda}- = реп -{caudatus}- = репат - због изгледа цвасти. Српски називи су и перјаница, репи, турчин, чрљена лобода – јер личи на лободу (Chenopodium). Енглески назив -{love-lies-bleeding}- амарант је добио због плитког корена што изазива честа изваљивања ове биљке па су у доба романтизма црвене цвасти расуте по земљи личиле на крварећу палу љубав (што име буквално значи). Цвасти које личе на реп, поред латиског назива, кумовале су и називима на многим савременим језицима (енг. -{foxtail amaranth}-; фра. -{аmarante queue de renard, amarante caudée}-; нем. -{Garten fuchsschwanz}-; рус. -{кошачий хвост}-...

Опис основне форме мини|лево|250п|<center>Део цвасти са женским цветовима. мини|лево|250п|<center>Напола расечена чаура и семе. мини|десно|250п|<center>Природни варијетет Amaranthus caudatus var. albiflorus Moq. са беличастозеленим цвастима. мини|десно|250п|<center>Природни варијетет Amaranthus caudatus var. viridis са зеленим цвастима. мини|десно|250п|<center>Култивар 'Centurion' са грудвастим цвастима. Корен је врло неразвијен, слаб. Стабло усправно, гранато или не, 100 до 150 -{cm}- високо. Листови зелени или пурпурнозелени 15 -{cm}- дуги, наизменични, цели (ромбични, ланцетасти или јајасти), при основи се продужују ка дршци. Нерви наглашени. Врх мало увијен кратко извучен. Пазушни цветови налазе се у дугим висећим ресама, вршни у класастим метлицама. Цветови петочлани ситни малинасти или тамноцрвени (ређе жутозелени) једнополни. У истој цвасти су мушки и женски анемогамни цветови. Цвета од јуна до октобра. Плод је чаура дужине 2,5 -{mm}-, која се отвара поклопцем (-{Pyxidium}-). Семе је врло ситно 2500 зрна у граму (Апсолутна маса 0,4 -{g}-), пречник 1,5 -{mm}-. Једна биљка образује око 500.000 семена. Семе очува клијавост до 5 година.Грбић, М., Марковић, М. и Ђукић, М. . Универзитет у Београду. Београд. Мијановић, О. (1979): Цвећарство, други део (цветне културе за узгој на отвореном пољу. Шумарски факултет (скрипта)-{Armitage, M. A. (2002): Armitage's Manual of Annuals, Biennials, and Half-hardy Perenials. }-Flora of North America: Taxonomic, Scientific, and Distribution Information

Ареал Врста је веома раширена по свету па се тачно не зна природно распрострањење. Вероватно је то Јужна Америка, а посебно је чест у тропској Африци и Азији.

Услови средине Врста се добро развија на сунчаним положајима, али у жарком климату прија јој поподневна сенка. Топлољубива је и тражи доста влаге, не подноси ниске температуре. Брзорастућа је. Зоне: 8-11. Захтева лакша, довољно хранљива земљишта. Слабо подноси превише влажна и кисела земљишта. pH: 6,5-8,5. Сорте Постоји неколико природних таксона Amaranthus caudatus var. albiflorus Moq. са беличастозеленим цвастима, Amaranthus caudatus var. viridis са зеленим и Amaranthus caudatus f. gibbosus код које су цвасту у облику нанизаних грудви.

Од културних таксона најчешћи су: ‘Atropurpureus’ са тамноцрвеним листовима и усправним цвастима ситних цветова. ‘Pony Tails’ висине 120-180 сm, размаком садње 90-120 cm. Боја дугих висећих цвасти фуксија-црвено. Цвета у касно лето и рану јесен. 'Green Tails' сличан претходном, али са црвенкастозеленим цвастима. 'Bob Marley' са зеленим грудвастим цвастима. 'Centurion' са бордољубичастим грудвастим цвастима. Зелене цвасти, али тање, имају и култивари ‘Green Hang‘ (висеће) и ‘Green Thumb‘ (усправне).

Значај за Пејзажну архитектуру и хортикултуру Цвасти амеранта почињу да се формирају крајем јуна и расту током лета и јесени до првих мразева, тако да код висећих сорти ујесен додирују земљу. Примењује се широко тако што се ниске сорте користе за бордуре посебно дуж стаза, а високе за групације задњег плана и маскирање зидова. Ниске метличасте сорте погодне су за посуде. Појединачно или у мањим групама погодан је за централни део рондела. Добра комбинација за амарант су ниже биљке светлоплавих или цветова боје јоргована какве су агератум, ладолеж, ниренбергија. Добри ефекти постижу се и са жуто-наранџастим нијансама (диморфотека, драгољуб). Може успешно да се употреби за резани и суви цвет. У сувом стању амарант не сме да буде изложен директном сунцу јер губи боју.

Значај ван Пејзажне архитектуре и хортикултуре Млади листови користе се широко као поврће сирови или кувани као спанаћ. Листови благог укуса богати су витаминима и минералима. Семе се употребљава као и житарице: у зрну или млевено, као брашно, може да се припреми као кукурузне кокице, може да се кува цело када постаје желатинозно. Семе је врло хранљиво. Садржи 13 - 18% врло квалитетног протеина који је богат аминокиселином лизином. Има и знатну количину калцијума, фосфора, гвожђа,калијума, цинка, витамина Е и витамина В комплекса. Од црвених форми добија се црвена боја за храну позната као ‘беталаина‘. Амарант је почео је да се гаји као јестива зрнаста култура пре 8.000 година са првим насељима у Јужној Америци, и до доласка Европљана био је друга по значају култура (после кукуруза). Инке и Астеци су амарант користили као храну и лек. Култ амаранта захтевао је и посебни ритуал, посебне празнике и приношење људских жртви. У Мексику за време оваквих празника праве се велике статуе богова од амарантовог брашна које се кидају и дају учесницима. Монтезума II последњи владар Ацтека (владао 1502-1520) добијао је као годишњи данак 7.000.000 -{L}- зрна из 20 провинција. Шпански завојевачи забранили су гајење амаранта, и четири века он је био заборавњен, да би пред крај деветнаестог века гајење било обновљено. Данас је амарант највише гаји у планинама Индије и Непала где се сматра даром бога ра-мадана-амарант и аутохтоном биљком."Wild Food Plants Attracting Additional Consumer Categories": Amaranthus caudatus (Famine Food Guide website)

У Шведској се још увек додељује медаља „реда златног амаранта“ (-{Amaranterorden)}- коју је 1653. године установила краљица Кристина од Шведске.

Референце

Литература

Категорија:Amaranthus Категорија:Хортикултура Категорија:Цвећарство