мини|десно|Резултати седам радова из периода 2004–2015 који процењују научни консензус о глобалном загревању изазваним човеком Порицање климатских променa или порицање глобалног загревања представља део контроверзности која укључује порицање, одбијање или неоправдану сумњу према научном мишљењу о климатским променама, укључујући и мере узроковане људима и њиховом утицају на природу и људско друштво.: "The first pillar of climate change denial—that climate change is bad science—attacks various aspects of the scientific consensus about climate change … there are climate change deniers: who deny that significant climate change is occurring who … deny that human activity is significantly responsible who … deny the scientific evidence about its significant effects on the world and our society … who … deny that humans can take significant actions to reduce or mitigate its impact. Of these varieties of climate change denial, the most visible are the first and the second."Why Is It Called Denial?".National Center for Science Education 15 January 2016. Приступљено 21. јануара 2016. Многи који негирају, одбацују или држе неоправдану сумњу у вези са научним консензусом о антропогеном глобалном загревању се називају скептицима климатских промена. Ипак, тај назив су неки научници окарактерисали као нетачан опис, због чега се порицање климатских промена третира као један вид псеудонауке.]
Организована кампања за довођење у опасност поверења јавности у климатске науке повезана је са конзервативном економском политиком и потпомогнута индустријским интересима супротстављеним регулацији CO2.Klein, Naomi (9 November 2011). "Capitalism vs. the Climate". The Nation. Приступљено 2. јануара 2012. Негирање климатских промена повезано је са лобијем фосилних горива, браћом Коч, заговорницима индустрије и конзервативним истраживачким центрима, често у Сједињеним Америчким Државама.: "There is debate over which term is most appropriate… Those involved in challenging climate science label themselves "skeptics"… Yet skepticism is…a common characteristic of scientists, making it inappropriate to allow those who deny AGW to don the mantle of skeptics…It seems best to think of skepticism-denial as a continuum, with some individuals (and interest groups) holding a skeptical view of AGW…and others in complete denial" Више од 90% скептичних радова према климатским променама потиче из десничарских истраживачких центара.
Од касних 1970-их, нафтне компаније су публицирале истраживања у великој мери у складу са стандардним погледима на глобално загревање. Упркос томе, нафтне компаније су неколико деценија организовале кампању забране климатских промена ради ширења јавних дезинформација, што је слична стратегија организованом ускраћивању опасности од пушења дувана од стране дуванске индустрије.Egan, Timothy (5 November 2015). "Exxon Mobil and the G.O.P.: Fossil Fools" The New York Times. Приступљено 9. новембра 2015.Goldenberg, Suzanne (8 July 2015). "Exxon knew of climate change in 1981, email says – but it funded deniers for 27 more years". Гардијан, Приступљено 9. новембра 2015.'Shell knew': oil giant's 1991 film warned of climate change danger, Гардијан
Историја Истраживања ефеката угљен-диоскида на климу су започета 1824. када је Жозеф Фурије закључио постојање ефекта стаклене баште.
Научник који је радио за Шел је 1959. навео у чланку часописа New Scientist да су циклуси ефеката угљен-диоксида довољно распрострањени да утичу на равнотежу у природи."US firms knew about global warming in 1968 – what about Australia?", The Conversation Ипак, већ 1966. је објављен чланак у коме је тврђено потпуно супротно: температура земљине атмосфере ће наставити да расте и као директнпространиа последица тога огромне промене у клими Земље ће пратити и да ће такве промене температуре узроковати топљење ледених површина.
Свесност јавности о ефекту стаклене баште је расла '70-их, док су неке кампање почеле да негирају еколошке бриге које би довеле до државних регулација. Америчка влада је изјавила 1981. да је глобално загревање политички проблем и да намеравају да смање буџет за њено истраживање и надзор угљен-диоксида.
Њујорк тајмс и остали медији су изјавили 2015. године да су компаније нафтне индустрије знале да сагоревање нафте и гаса узрокује климатске промене и глобално загревање још од 1970-их, али су, ипак годинама финансирале порицања истих.
Порицање климатских промена је најизраженије у САД-у.Readfearn, Graham (5 March 2015). "Doubt over climate science is a product with an industry behind it" "Сумња у климатске науке је проиѕвод иза које стоји индустрија" Гардијан Washington, Haydn; Cook, John (2011). Climate Change Denial: Heads in the Sand. Earthscan, стр. 108 Већина републиканских кандидата у избору за председника САД-а је 2016. године порицала или доводила у питање климатске промене и противили су се америчкој влади да се позабаве климатским променама.Њујорк тајмс, 12 December 2015,"Nations Approve Landmark Climate Accord in Paris".
Лажна веровања Намерни покушаји нафтних компанија да збуне јавност су успели. Ово је погоршано медијским третманом климатских проблема. Психолози упоређују поборнике порицања климатских промена са поборницима веровања да је Земља равна плоча. У последње време глобалне компаније су почеле да додељују значај постојању климатских промена и пратећих ризика.
Псеудонаука мини|десно| Један од обманљивих приступа је потискивање доказа из кратког временског периода да би се тврдило да глобалне просечне температуре не расту. приказују краткотрајне контра тенденције који маскирају дуготрајне тенденције приказаним . Такве репрезентације су примењене на такозваним празнинама глобалног загревањa(, 1998-2013). Различите групе, укључујучи Национални центар за научно образовање, описале су порицање климатских промена као облик псеудонауке.Brown, Michael. Adversaries, zombies and NIPCC climate pseudoscience, Phys.org, 26 September 2013 Скептицизам према климатским променама, иако се у неким случајевима бави истраживањем промена климе, се фокусирао на утицај мишљења јавности, законодавства и медија, насупрот легитимној науци.: "As the scientific fringe has become institutionalized, professionalized, and lionized… One finds that a fundamental difference between the traditional scientific establishment and the emerging "skeptic" establishment relates to their ultimate scientific goals. The former has traditionally emphasized the generation of new knowledge as a measure of productivity. That is, the collection of original data, construction of new mathematical techniques, and generation and validation of testable hypotheses have been the hallmarks of the traditional scientific community… On the other hand, the emerging culture profiled in these hearings emphasizes the generation of new perspectives. Productivity is measured on the ability to alter public opinion – through opinion pieces aimed not at their fellow scientists but at policymakers, the media, and the general public – and funding flows accordingly."
У рецензији књиге The Pseudoscience Wars: Immanuel Velikovsky and the Birth of the Modern Fringe Мајкла Д. Гордина, Дејвид Морисон је написао:У свом последњем поглављу, Гордин се осврће новој фази псеудонауке коју практикује и неколико бесрамних научника. Порицање климатских промена је главни пример где неколицина научника, удружених са ефикасном ПР машином, јавно оспорава научни консензус да је глобално загревање реално и првенствено последица људске потрошње фосилних горива. ... И данас је псеудонаука још увек присутна, а науци је и даље једнако опасан изазов као некада. Сенатор Герард Реник из Квинсленда, Аустралије, је оптужио Аустралијски биро за метеорологију да мења податке из температурних записа, како би подржао наратив о климатским променама (биро је ажурирао податке прикупљене старом опремом да би их могли упоредити са подацима прикупљеним новијом опремом).
Различити стубови порицања Научно порицање
Са овим начином порицања смо сви упознати: да је наука о порицању промена нерешена. Неки тврде да су промене само још један део природног циклуса или да су климатски модели непоуздани или превише осетљиви према угљен-диоксиду. Постоје чак и тврђења да је угљен-диоксид мали део атмосфере и да не може да има ефекат у загревању или да научници штелују податке да покажу да се мења клима.Climate change: How did a hacking scandal impact climate science? BBC, приступљено 15. новембар 2019. Сви ови аргументи су лажни и постоји консензус међу научницима о узроку климатских промена.Five climate change science misconceptions – debunked, The ConversationAnalysis: Why scientists think 100% of global warming is due to humans, CarbonBrief Климатски модели који предвиђају порасте глобалне температуре су остали доследни последњих 30 година, упркос порасту комплексности.
Економско порицање Идеја да су климатске промене превише скупе да се поправе је још један прикривени облик порицања. Економисти налажу да може да се доста тога промени са само 1% бруто домаћег производа (енгл. GDP).110 Years on, Climate Economists Reflect on Stern Review, Climate Central
Хуманитарно порицање мини|десно|Селекција различитих људских отисака прстију тренутног глобалног загревања Неки тврде да су климатске промене добре по нас. Налажу да ће дужа и топлија лета повећати продуктивност пољопривреде. Ови добици су углавном неутрализовани сушним летима и повећаној учесталости топлотних таласа у истим подручјима. Постоје мишљења да је нашим биљкама потребан вишак угљен-диоксида да би расле, тако да он делује као нека врста ђубрива. Ово је заправо истина, јер се на тај начин четвртина угљен-диоксида упије сваке године, док још једну четвртину упију океани. Али, велики губици пространих подручја природне вегетације и промене у земљишту неутрализују овај благи ефекат ђубрива.Ocean-Atmosphere CO2 Exchange, Science On a Sphere
Политичко порицање Често се прибегава аргументу да се не може реаговати јер друге државе нису реаговале. Упркос томе, нису све државе једнако криве у порицању климатских промена. На пример, четвртина људски произведеног угљен-диоксида настаје у САД-у, док је тај број нешто мањи у Европској унији. Развијеније државе имају етичку одговорност да предводе у смањењу количине издувних гасова.The hard truths of climate change — by the numbers, nature У суштини, све државе треба да реагују да би било глобалног ефекта.
мини|десно|Џим Инхоф на говору у Сенату 2015. године, где грудву користи као доказ против постојања глобалног загревања. Џејмс "Џим" Инхоф сматра се републиканским политичаром који најбоље негира глобално загревање које је створио човек.Рејли Е. Данлап, Аарон М. МекКрајт: Организовано порицање климатских промена у: Џон С. Драјзек, Ричард Б. Норгардм, Дејвид Шлосберг Између осталог, назвао га је највећом преваром којом је амерички народ икада био изигран. Као председавајући Одбора за заштиту животне средине Сената, учинио га је важним стубом организоване сцене ускраћивања климатских промена; такође је позвао водеће истраживаче климе да буду приведени правди. Он је уско повезан са Марком Мораном, који води веб страну за демантовање климатских промена. У фебруару 2015. године, унео је снежну грудву на седницу Сената и навео постојање снега као доказ против глобалног загревања и недавно најављених рекордних високих температура 2014.NOAA 12 January 2015: National Climate Report - Annual 2014
Порицање кризе