Opnokrilci (lat. -{Hymenoptera}-) su veliki insekatski red sa preko 150.000 opisanih vrsta.-{Tanasijević N., Simova-Tošić D. 1985. Posebna entomologija I. Beograd: Poljoprivredni fakultet.}- pored preko 2.000 izumrlih. Ekološki i etološki obuhvataju veoma raznovrsne insekte koji pokazuju neke primitivne osobine (veliki broj malpigijevih sudova, pigostili, haploidnost mužjaka, partenogenetsko razmnožavanje), ali su dostigle najviši stepen u ponašanju među insektima - organizovanje socijalnih društava. Najstariji nađeni fosili -{Hymenoptera}- potiču iz perioda Jure-{Bradley J.C. 1956 (1958). The Phylogeny of the Hymenoptera. In: Proceedings of Tenth International Congress of Entomology, vol.1: 265-268.}- i pripadaju podredu -{Symphyta}-.
Dva podreda opnokrilaca se međusobno razlikuju u nizu karaktera: -{Symphyta}- imaju „sjedeći trbuh” (široku vezu između toraksa i abdomena), a -{Apocrita}- imaju „viseći trbuh” (između prvog i drugog abdominalnog segmenta se javlja suženje koje daje pokretljivost ostalom dijelu abdomena), larve -{Symphyta}- su uglavnom fitofagne, a kod -{Apocrita}- su većinom zoofagne ili parazitske. Što se tiče porijekla opnokrilaca i filogenetskih odnosa u okviru reda, postoje velika neslaganja između različitih autora. Po pitanju pretka -{Hymenoptera}- postoji više hipoteza, a i međusobni odnosi grupa -{Aculeata}- i -{Parasitica}- u okviru podreda -{Apocrita}- su različito tumačeni.
Morfologija opnokrilaca Glava мини|десно|350п|Glavena kapsula (A): (1) teme; (2) čelo; (3) lice; (4) -{epistoma}-; (5) bočna polja; (6) -{clypeus}-; (7) epistomalni šav; (8) složene oči; (9) prednja ocela; (10) bočne ocele; (11) ocelarni trougao; (12) antenalna šupljina; (13) antenalno udubljenje; (14) ivica antenalnog udubljenja; (15) međuantenalna tuberkula; (16) bočna tuberkula; (17) prednja tentorijalna jama; (18) klipealna -{fovea}-; (19) malarni prostor; (20) -{sulcus genalis}-; (21) -{orbita facialis}-; (22) -{orbita frontalis}-; (23) slepoočnica; (24) potiljak; (25) -{foramen magnum}-; (26) člankoviti palpus; (27) labijalni palpi; (28) -{carina occipitalis}-; (29) -{carina oralis}-; (30) -{carina genalis}-; (31) -{unctio carinae}-; (32) -{abscissula}-; (33) -{postgena}-; (34) obraz.
Antena (B): (1) -{scapus}-; (2) -{pedicellus}-; (3) -{annelus}-; (4) -{flagellum}-; (5) -{annulus flagellaris}-; (6) tiloidi.
Mandibula (C): (1) gornji zub; (2) donji zub; (3) baza mandibule.
Glava (-{caput}-) može biti ortognatna, kada su usni organi postavljeni u nizu odozgo na dolje, i prognatna kada su usni organi postavljeni u nizu prema napred. Između ova dva strukturna položaja usnih organa postoji i međustruktura kada su usni organi postavljeni ukoso na dolje ili ukoso prema naprijed. Topografski, površina glave se dijeli na tjeme (-{vertex}-), čelo (-{frons}-), potiljak (-{occiput}-) i obraze (-{gena}-).
Na bokovima glave smještena su dva obično dobro razvijena složena oka ovalnog ili ređe potkovičastog oblika. Dorzalno na glavi se nalaze tri ocele postavljene u vidu trougla. Između složenih očiju nalaze se antenalna udubljenja u koja se učvršćuju antene. Antene su, po obliku i po broju članaka, veoma raznovrsne. Po obliku mogu biti končaste, testeraste, peraste, a broj članaka može biti od 4 do 70. Pripadnici podreda -{Symphyta}- obično imaju antene od 9 članaka, mužjaci -{Sphecoidea, Apoidea, Vespoidea i Scolioidea}- imaju 13, a ženke 12 članaka. Na antenama se nalaze različiti čulni organi.
Neposredno ispod antenalnih udubljenja ili nešto niže nalazi se specifična površina - klipeus () koja je epistomalnim šavom odvojena od lica. Ako je ovaj šav redukovan, onda je gornja ivica klipeusa ograničena dvjema tentorijalnim jamama. Na zadnjem dijelu glave nalazi se -{foramen}- – otvor za prolazak unutrašnjih organa do toraksa. Ispod foramena je glavena kapsula široko otvorena obrazujući labio-maksilarni otvor, odnosno otvor za rilicu. Tu je smješten labiomaksilarni kompleks koji zajedno sa mandibulama obrazuje usni aparat.
Labio-maksilarni kompleks je složena struktura koja se nerjetko nastavlja u rilicu. Ovaj kompleks se sastoji od labijuma i para maksila. Svaka maksila se sastoji od sledećih segmenata: u osnovi je -{cardo}-, na njega se nastavlja -{stipes}-. Na vrhu leže dva režnjevita dijela – -{lacinia}- i -{galea}- (-{lobus internus}- i -{lobus externus}-) i člankoviti palpus (-{palpus maxillaris}-). Drugi par maksila je spojen uzdužno i formira -{labium}- – donju usnu. Labijum je poprečnim suturama podeljen na bazalni dio – -{postmentum}- i distalni – -{praementum}-. Postmentum se dalje dijeli na bazalni dio - -{submentum}- i distalni – -{mentum}-. Na prementumu se nalazi par labijalnih palpusa. Ovi palpusi su prikačeni na posebnom ispupčenju prementuma - -{palpifer}-u. Proksimalno prementum nosi par unutrašnjih malih režnjeva glose (-{glossa}-) i par spoljašnjih režnjeva paraglose (-{paraglossa}-). Kod pčela glosa se završava malom pločom - -{flabellumom}-, a zadnji dio glose kod drugih grupa zadobija sekundarnu skleritizaciju koja se naziva zadnja lingvalna pločica.
Toraks Na osnovu građe toraksa opnokrilci se dijele u dve grupe: -{Symphyta}- kod kojih se toraks sastoji iz tri dijela pro-, meso- i metatorax, i -{Apocrita}- kod kojih u sastav toraksa ulazi i prvi abdominalni segment koji se naziva -{propodeum}-. Sternit protoraksa (-{prothorax}-) je obično potpuno redukovan, tako da je protoraks građen samo od propleure. Kod pčela i sfekoidnih osa zadnji uglovi protoraksa obrazuju izrasline koje pokrivaju otvore trahejnog sistema.
Mezotoraks (-{mesothorax}-) je najbolje razvijen dio toraksa kod opnokrilaca. Ispod kutikule mezotoraksa smješteni su moćni mišići pokretači prednjih krila. Kod beskrilnih formi ovaj dio toraksa je prilično redukovan. Na dobro razvijenom mezotoraksu uočavaju se -{scutum}- i -{scutellum}-. Bočno od skuteluma nalaze se dvije trouglaste površine - aksile koje morfološki pripadaju skutumu, a od skuteluma odvojene su skutekularnim šavom. Sa prednje strane su aksile odvojene od ostalog dijela mezonotuma skutelarnim šavom. Ova dva šava se ispred skuteluma međusobno približavaju i obrazuju brazdu između skutuma i skuteluma - skutoskutekularni šav. Uzdužno na mezonotumu kod nekih se javlja srednja skutelarna brazda. Od prednje ivice mezonotuma unazad se pružaju dvije parapsidalne brazde. U mnogim slučajevima ove brazde su ispupčene. Kada njihov oblik nije jasno definisan koristi se neutralni termin - -{notauli}-. Dijelovi bočno od notaula nose naziv -{scapula}-. Sternit mezonotuma je redukovan i u najboljem slučaju predstavljen je uzdužnom sternalnom brazdom po sredini ventralne strane mezonotuma. Ove brazde oivičuju mezopleure koje se prostiru od sastava sa srednjim koksama do krilnih izraslina. Šavom je mezopleura podjeljena na epimerum i episternum. Dorzalno na zadnjem dijelu mezopleure razvijaju se epimeralni izraštaji koji pokrivaju mezotorakalne otvore trahejnog sistema. Kod mnogih -{Apocrita}- pri osnovi krila nalazi se podkrilno uzvišenje, a ispod njega podkrilna jamica. Ispod ove jamice je episternalna jama. Od ove jame unazad se koso pruža šav koji se kod pčela i sfekoidnih osa naziva prednji, a kod pompilida zadnji.
Kod -{Symphyta}- (osim pripadnika familije -{Cephidae}-) na metatoraksu se uočavaju dva okrugla ispupčenja - spirakulumi. Bočno je metatoraks podijeljen na metaepimeru i na metaepisternum. Obično je metaepisternum veoma redukovan. Na zadnjem kraju metanotuma ventralno se spajaju treći par koksi, a dorzalno drugi par krila.
Krila Opnokrilci imaju dva para opnastih krila koja su pri letenju spojena jednim redom kukica. Zadnji par krila je, uglavnom, malo manji od prednjih. Postoje velike razlike u pogledu oblika krila i stepena njihove razvijenosti, kao i razlike u nervaturi. Uzdužni i poprečni nervi obrazuju oko 20 ćelija. Na prednjem rubu prednjih krila, otprilike u sredini nalazi se jako hitinizirano polje koje se naziva „krilno oko”. Homologizacija krilnih nerava sa istima kod drugih insekata je teška jer su nervi veoma promjenjeni u odnosu na osnovni tip zbog razvića brojnih poprečnih nerava. Među opnokrilcima se javljaju i beskrilne forme. Kod vrsta kod kojih je došlo do redukcije zadnjeg par krila i metatoraks je redukovan.
Noge мини|десно|250п|Jednočlankovit (levo) i dvočlankovit (desno) trohanter. Noge opnokrilaca sastoje se iz kokse (-{coxa}-), trohantera (-{trochanter}-), femura (-{femur}-), tibije (-{tibia}-) i tarzusa (-{tarsus}-). Kod -{Symphyta}-, -{Ichneumonoidea}- i mnogih -{Apocrita}- trohanter je dvočlankovit tj. kao drugi članak se javlja -{trochantelos}-. Tarzus se sastoji iz 5 kratkih članaka, osim kod -{halcida}- gdje ih može bit 3–4. Tarzusi su često snabdeveni kukicama i zubcima. Ove strukture se javljaju i na femuru, a na vrhu tibije se nalazi više ili manje razvijen eperon-ostruga.
Noge su prilagođene različitim funkcijama: za hodanje, kopanje, pridržavanje žrtve (kod parazitskih osa), za skupljanje i prenošenje nektara kod pčela, kod mužjaka za pridržavanje ženki. Prvi par nogu se nalazi blizu glave i mehanički je spojen sa njom, tako da ima koordinirani rad sa gornjom vilicom. Ovo je od velikog značaja pri pravljenju gnijezda. Takođe, prednje noge na prvom članku stopala imaju urez ograđen velikim trnom (mamuza, -{calcar}-). Ovo je mehanizam koji služi za čišćenje pipaka, tako što se antena provlači kroz urez. Zadnje noge kod pčela služe za sakupljanje polena, tako što su zadnje tibije proširene i snabdevene četkicom, dugim dlakama ili korpicom za sakupljanje polena.
Abdomen мини|десно|250п|građa toraksa i abdomena kod podreda -{Apocrita}- Abdomen se sastoji od 10 segmenata. Prvi (-{propodeum}-) ulazi u sastav toraksa kod -{Symphyta}-, tako da je prvi vidljivi abdominalni segment u stvari morfološki drugi. Segmenti se sastoje od tergita i sternita odvojenih međusobno membranama. Tergit propodeuma je oblikom izmjenjen, a sternit je u manjoj ili većoj mjeri redukovan. Kod familije -{Cephidae}- postoji suženje između prvog i drugog abdominalnog suženja.
Na bočnim stranama tergita otvara se trahejni sistem. Obično ima 8 pari stigmi. Vršni abdominalni segmenti, od 8. kod ženki i od 9. kod mužjaka, su silno modifikovani i ulaze u sastav genitalnog aparata. Sedmi sternit kod ženke je, takođe jako izmjenjen. Veoma je razvijen, savijen unazad i služi za držanje žaoke. Naziva se gipopigijum. Prvi segment abdomena, morfološki drugi, je kod -{Apocrita}- takođe modifikovan. On obrazuje dršku - -{petiolus}-, koji omogućuje pokretljivost abdomena. U sastav petiolusa ulazi samo tergit, a kod roda -{Ammophila}- sternit. Kod nekih halcida petiolus je jako redukovan, tako da je abdomen gotovo sjedeći. Petiolus može nositi izraštaje u vidu zubaca, bodlji ili dlaka.
Kod predstavnika familije -{Braconidae}- prva tri segmenta abdomena su međusobno spojena, tako da se i brazda izmađu 2. i 3. segmenta ne primjećuje. Kod nekih mužjaka je 6. tergit oivičen površinom - pigidijalnim poljem, koji služi za izbacivanje zemlje pri građenju gnijezda.
Evolucija i filogenija -{Hymenoptera}- мини|десно|250п|-{Palaeovespa florissantia}-, fosil star 34 miliona godina Opnokrilci predstavljaju jedan od najkrupnijih redova insekata. Međutim o evoluciji i porijeklu ove grupe ima dosta nejasnoga. Postoji više teorija o porijeklu -{Hymenoptera}-.