Љубивоје Ршумовић (Љубиш, 3. јул 1939) српски је књижевник и песник, истакнути дечји писац, аутор дечјих емисија „Фазони и форе“, „Двоглед”, „Хиљаду зашто“ и других. Написао је преко 90 књига, углавном за децу. Један је од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији Пријатељи деце Србије. Са породицом и пријатељима је основао непрофитну организацију Фондација Ршум.
Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.
Биографија Љубивоје Ршумовић рођен је у селу Љубишу, на Златибору, 3. јула 1939. године, од оца Михаила и мајке Милесе Ршумовић. Даљи преци су му Окиљевићи од Гацка. Школовао се у Љубишу, Чајетини, Ужицу и Београду. Дипломирао је 1965. године на Филолошком факултету у Београду, на Одсеку компаративне књижевности.
Почео је писати рано, још као основац у Љубишу. Прве песме објавио је као гимназијалац, 1957. године, најпре у Ужичким Вестима, а затим у Књижевним новинама. У Београду је упознао Душка Радовића, под чијим утицајем је почео да пише песме за децу. На његово стваралаштво такође је утицао и Јован Јовановић Змај, али и педагошка доктрина Џона Лока.
Од 1965. године радио је у редакцији програма за децу на Радио Београду, као аутор емисија „Уторак вече - ма шта ми рече", „Суботом у два" и „Весели уторак". Три године након тога прешао је у Телевизију Београд, где је био аутор емисија за децу „Хиљаду зашто“, „Хајде да растемо“, „Двоглед” и „Фазони и форе“, која је имала преко сто четрдесет епизода. Као телевизијски посленик написао је, водио и режирао преко шест стотина емисија, а осим програма за децу, био је аутор и неколико документарних програма, попут серије „Дијагонале - приче о људима и наравима".
Објавио је 86 књига, углавном за децу, а његова дела преведена су на више страних језика. Такође, Ршумовић је аутор три уџбеника за основне школе: „Деца су народ посебан", за изборни предмет Грађанско васпитање (други разред), као и „Азбуквар" и „Писменар" за први разред.
Од 1986. до 2002. године био је директор Позоришта „Бошко Буха“, а тренутно је председник Културно-просветне заједнице СрбијеСад сви пишу („Политика“, 3. фебруар 2013) и председник савета Међународног фестивала позоришта за децу који се одржава у Суботици.Успех је дете смелости („Политика”, 10. септембар 2016)
Један је од оснивача и члан Управног одбора Задужбине Доситеја Обрадовића, као и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, а такође је и један од оснивача и први председник Одбора за заштиту права детета Србије, при организацији Пријатељи деце Србије, у којој је актуелни председник Скупштине.
Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.
Упоредо са књижевним радом и радом на телевизији, Ршумовић се бавио и фотографијом и спортом. Оснивач је, такмичар, и први председник Карате клуба „Црвена звезда".
Данас живи и ради у Београду.
Рецепција дела
Писац Филип Давид је о његовом делу написао:
Дечји песник Душко Радовић о Ршумовићевом делу сматра:
Милован Данојлић је о његовом делу записао:
Естетичар и критичар Света Лукић тврди:
Награде и признања thumb|right|Љубивоје Ршумовић у друштву другова и песника Милована Данојлића и Матије Бећковића
Добио је две запажене међународне награде: Награду „Пуља”, Бари, за целокупно стваралаштво за децу, и Награду УНЕСКО-а, за Буквар дечјих права, на светском конкурсу за књигу која пропагира мир и толеранцију.
Добитник је великог броја књижевних награда и признања, између осталог: Награда Југословенског фестивала позоришта за децу. Награда Савеза јеврејских општина Југославије. Књижевна награда „Невен”, за збирку песама Ма шта ми рече, 1971. Награда „Младо поколење”, за збирку песама Ма шта ми рече, 1971. Бранкова награда, за збирку песама Ма шта ми рече, 1971. Награда Змајевих дечјих игара, за изузетан стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, 1972. Награда „Велики школски час”, за поему „Домовина се брани лепотом”, 1973. Награда Фестивала „Сусрети професионалних позоришта лутака”, за дело Питер Величанствени, 1973. Награда „Стара маслина”, 1992. Награда „Кочићево перо”, за књигу Буквар дечјих права, 1995. Октобарска награда града Београда, за књигу Буквар дечјих права, 1995. Награда „Златни кључић”, 1995. Књижевна награда „Невен”, за књигу Буквар дечјих права, 1996. Награда „Златно Гашино перо”, 1996. Награда „Златни лептир”, 1997. Повеља Змајевих дечјих игара, 1997. Вукова награда, 1999. Награда „Песнички прстен”, 1999. Награда „Златни беочуг”, за трајан допринос култури Београда, 2004. Награда „Гордана Брајовић”, за књигу Алексине песме, 2005. Награда „Повеља Мораве”, 2005. Награда „Мали принц”, за изузетан допринос развоју културе и сценске уметности за децу, Међународни фестивал позоришта за децу, Суботица 2006.[ Dobitnici Malog princa | Festival pozorista za decu] Велика повеља Змајевих дечјих игара, 2007. Награда „Браћа Карић”, 2007. Повеља Удружења књижевника Србије, 2007. Инстелова награда за поезију, за изузетан допринос српском песништву, 2008. Награда „Мирослав Антић”, за књигу поезије Бели пакети, 2008. Награда „Душко Радовић”, Национална канцеларија за дечју књижевност, за књигу Три чвора на трепавици, 2008. Награда „Политикиног Забавника”, за књигу Три чвора на трепавици, 2008. Награда „Видовдански витез”, 2009. Награда „Принц дјечијег царства”, 2009. Награда „Бранко Ћопић” за књигу Сунчање на месечини, 2010. Награда „Радоје Домановић”, за укупан допринос српској књижевној сатири, 2011. Награда „Аврамов штап”, за књигу Кућа са окућницом, 2012. Златна повеља „Гордана Брајовић”, за књигу Заувари, 2012. Награда „Момчило Тешић”, за књигу прича Заувари, 2012. Паунова награда, за књигу Кућа са окућницом, 2012. Награда „Дечја књига године”, за књигу Видовите приче, 2013. Награда Радија Београд, за причу „Вид учи незнање”, 2013. Награда „Доситејево перо”, за књигу Видовите приче, 2014. Награда „Књижевни вијенац Козаре”, 2014. Награда Академије „Иво Андрић”, за животно дело, 2015. Награда „Златни Орфеј”, 2015. Награда „Сима Цуцић”, за животно дело, 2016. Повеља „Наиса”, за успешно и дуго трајање у стварању за децу, 2016.Ршумовићу Повеља „Наиса” („Политика“, 23. март 2016) Награда „Мали Јоаким”, за драмски текст „У цара Тројана козје уши”, 2016. Награда „Лазар Вучковић”, за песму „Жице око Грачанице”, 2017. Награда „Златни микрофон”, 2019. Награда Раша Попов, за изузетан допринос у стваралаштву за децу, 2019. Награда „Рамонда сербика”, 2021. Кочићева награда, 2021. Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије, 2023. Жичка хрисовуља, 2023. Награда „Одзиви Филипу Вишњићу“, 2023.
Легат Љубивоја и Наташе Ршумовић мини|Љубивоје Ршумовић испред изложеног дела збирке „Наташа Ршумовић" Љубивоје Ршумовић један је од почасних чланова оснивача и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, али и један од првих људи који су подржали формирање ове културне институције још од 2010. године. Током година у неколико је наврата поклањао Удружењу бројне предмете, укључујући и књигу-рукопис коју је посебно за Удружење у целини исписао руком, а 2017. године поклонио је и више стотина минијатурних књига које је његова супруга, покојна Наташа Ршумовић, сакупљала годинама. Тим поводом Удружење је целокупној збирци минијатурних књига коју поседује дало назив „Наташа Ршумовић”. Ова збирка, са више од 3.500 минијатурних издања, представља једну од највећих таквих специјализованих целина у Европи. мини|200пиксел|Део легата Љубивоја Ршумовића у Удружењу „Адлигат" Августа 2020. године званично је потписан и уговор о легату Љубивоја и Наташе Ршумовић и том приликом Љубивоје је поклонио неколико својих писаћих машина, бројне књиге из своје личне библиотеке, боксерске рукавице, карате појасеве и друго. Предмети су изложени испред Збирке минијатурних књига која је већ била део сталне поставке у Музеју српске књижевности на Бањици.
Дела
Књиге Ршумовић је објавио преко 90 књига укључујући:
Тандара - мандара и још једна прича, Борба, Београд 1966, ћир. Причанка, Младо поколење, Београд, 1968, ћир. Ма шта ми рече, Змајеве дечје игре, 1970. Још нам само але фале, БИГЗ, Београд, 1974, ћир. Домовина се брани лепотом, Установа спомен парк, Крагујевац, 1974, ћир. Нови Сад, Радивој ћирпанов, 1976, лат. Кош, у сарадњи са Љубодрагом Симоновићем, Нолит, Београд, 1975, ћир. Невидљива птица, БИГЗ, Београд, 1975, ћир. Вести из несвести, БИГЗ, Београд, 1976, ћир. Зов тетреба, Знање, Загреб, 1977, 1978, 1981. Зрински, Чаковец и Црвена звезда - агенција, Београд, 1988, лат. Успон вртовима, са тринаест графичких листова Владимира Величковића, библиофилско издање збирке Бишкупић, Загреб, 1977, лат. Хајде да растемо, Нолит, Просвета и Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1978, 1979, 1979, 1980, 1980, 1981, 1982, 1983, 1984, 1986, 1987, 1988, 1989, 1990, 1991, ћир. Рошави анђео, Знање, Загреб, 1979, лат. У шетње без сметње, Покрајински савет за безбедност саобраћаја, Нови Сад, 1979, ћир. 1980 на мађарском, словачком и румунском. Магнет, Јединство, Приштина, 1980, ћир. Уторак вече ма шта ми рече, Графички завод Хрватске, Загреб, 1980, лат. Наши нови знанци - саобраћајни знаци, Општинска конференција народне технике, Нови Сад, 1980, ћир. Лопта не зна саобраћајне знаке, Покрајински савет за безбедност саобраћаја, Нови Сад, 1981, ћир. Причанка, Градска библиотека Жарко Зрењанин, Зрењанин, 1981, лат. Питање части, Светлост, Крагујевац, 1982, ћир. Сјај на прагу, Српска књижевна задруга, 1982, ћир. Ко је ово, са Д. Петричићем, Књижевне новине, Београд, 1982, ћир. Песме уличарке, Знање, Загреб, 1983, лат. Имате ли ршума, Знање, Загреб, 1983, лат. Славољубова звезда, Задруга, Београд, 1984, ћир. Сексуални живот камила, са Звезданом Поповић, ауторско издање, са М. Драмићанин, 1985, ћир. Десет љутих гусара, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1985, 1985, ћир. Певанка, са нотним записима, Градска библиотека Жарко Зрењанин, Зрењанин, 1985, 1986, 1986, 1986, 1986, 1990, заједно са причанком, 1994, лат. Црвена звезда, Агенција црвена звезда, 1986, ћир. Сонгови и слонгови, на македонском, избор, препев и поговор Ефтим Клетников, Детска радост, Скопје, 1987. Прварица, Прва књижевна комуна, Мостар, 1987, лат. Песме, избор, Рад, Београд, 1988, ћир. Обад, Зрински, Чаковец и Црвена звезда - агенција, 1988, лат. Успавана лепотица, Дечје новине, Горњи Милановац, 1990, ћир. Питају ме зашто штрчим, Дневник, Нови Сад, 1990, ћир. Дете са седам језика, Рад, Београд, 1990, 1991, ћир. Северозападни крокодил, Лаковић, Сараорци, 1991, ћир. Моје љубавне песме, Научна књига, Београд, 1991, ћир. Фазони и форе, Ршум, Београд, 1991, 1992, 1993, ћир. Деца могу да полете, Завод за издавање уџбеника, Нови Сад, 1991, 1994, 1996, 1998, ћир. Деца су украс света, Српска књижевна задруга, Београд, 1992, ћир. Лирски покер, са Душком Трифуновићем, Мошом Одаловићем и Драганом Радуловићем, СБМ - Ршум, Београд, 1994, ћир. Буквар дечјих права, на енглеском, Ршум, Београд, 1995,. Буквар дечјих права, 1995, 1996, 1997, 1998, ћир. Такнуто ћакнуто, са Драгославом Андрићем, СБМ - Ршум, Београд, 1995, ћир. Доста је глупоће, Смедеревска песничка јесен, Град Смедерево и Санба, Београд, 1995, ћир. Песме, избор, Букленд, Београд, 1995, ћир. Опасан сведок, Просвета, Београд, 1995, ћир. Ово је време чуда, ИНГ - Комерц, Нови Сад, 1996, 1997, ћир. Ишли смо у Африку, Образовање, Нови Сад, 1996, ћир. Избор поезије за децу, Будућност, Нови Сад, 1996, ћир. Не вуците ме за језик, Матица српска, нови сад, 1997, ћир. Смешна прашума, Школска књига, Нови Сад, 1997, ћир. Види мене, у сарадњи са д. Андрићем, НИС Југопетрол, Београд, 1997, ћир. Откуд мени ова снага, Епоха, Пожега, 1997,. Одакле су делије, Дечје новине, Горњи Милановац, 1998, ћир. Деца су украс света, Драганић, Београд, 1999, ћир.