Ђаловића пећина (Пећина над вражијим вировима) је најдужа пећина у Црној Гори, до сада је истражено 10550 m . алт=Салагмит ”Монолит” висина 18m|мини|{ "type": "FeatureCollection", "features": [
"type": "Feature", "properties": {}, "geometry": { "type": "Point", "coordinates": [ 19.918212890625, 43.08493742707595 ]
] }Ђаловића пећина
Географски положај На подручју оштине Бијело Поље, на западном делу Пештерске висорани смештена је један од најдужих пећина на Балканском полуострву, Ђаловића пећина. Ова пећина у народу позната је као Пећина над вражијим фировима због улаза који је смештен изнад котластих удубљења испуњених водом. Пећина је смештена у Ђаловића клисури, по којој је и добила име. Кроз клисуру протиче река Бистрица.
Истражених 10.5 km пећине припада територији Црне Горе, али се процењује да ова пећина задире дубоко у утробу Пештерске висоревни са 200 km неистражених канала.
Археолошко налазиште Спелеолошка истраживања Ђаловића клисуре и њене околине започета су 1987. године. Те године откривен је један од најзначајних спелеолошких објеката у Југославији - Пећина над вражијим фировима.
Испитани део састоји се од већег броја канала, ходника и дворана (Канал са језерима, Велики лавиринт, Велики канал, сплет канала који спајају горњи ниво са доњим). У пећини се налази 15 сталних језера и 20-30 периодичних.
У делу пећине ”Катедрала” налази се највећи салагмит ”Монолит” чија је висина око 18m. Пећина поседује велики број пећинских украса различитих врста, облика и боја.
Референцe
Категорија:Пећине у Црној Гори