Житница и вински подрум () откопана на археолошком локалитету Медијана, код Ниша, 1936. године, као што јој и сам назив каже била је складишни простор посебне намене за житарице, вино, уље и друге животне намирнице пољопривредног добра у саставу античке Медијане, а данас у саставну археолошког парка Медијана. Житница и вински подрум, као и само насеље (Медијана) настало је на самом крају 3. или почетком 4. века.К. Јиречек, Војна цеста, Зборник Константина Јиречека I, 91–92.Зиројевић О. 1970 Цариградски друм од Београда до Софије, Зборник Историјског музеја Србије 7, Београд, 3-196. Статус и категорија заштите Због свог историјског и археолошког значаја Житница и вински подрум, као и локалитет на коме се налазе проглашен је, 19. децембра 1981. године, за „Културно добро од изузетног значаја“ и под бројем АН 22 уведено је у централни регистар споменика културе у Републици Србији. Као основ за упис у регистар послужило је решење Завода за заштитуту и научно проучавање споменика културе НРС бр.220/49 од 09. фебруара 1949. године.Медијана, локалитет Брзи Брод, Споменици културе у Србији

Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.

Историја Пољопривреда је заузимала важно место код становника античког Наисуса. Пространа и плодна нишка котлина, испресецана долинама Јужне Мораве и Нишаве, којом се пробијао магистрални комуникацијски права Виа милитарис, пружала је добре услове за развој разних видова пољопривредних активности и трговину. О томе данас сведоче остаци неколико пољопривредних имања у околини Наиса.П. Петровић, Медијана. Античко насеље са вилама, Старинар XLVII/1996, Београд 1997, 295-300 међу којима су и сачуване остаци пољопривредног газдинства у предграђу данашњег Ниша — Медијане, која није имала само резиденцијални карактер, већ и важан економски значај за ширу област, у коме су добар део времена проводили и римски цареви са својом свитом и војском, и насељавали је ветеранима како би и они допринели развоју пољопривреде на овом простору.П. Петровић, Медијана резиденција римских царева, Београд – Ниш 1994.

Пољопривредно добро и дистрибутивни центар Муниципијума Наис Саграђена 3,5 римске миље од Наиса, поред леве обале реке Нишаве Медијана је првобитно била () „пољопривредно газдинство – фундус (војно, царско, градско или велепоседничко), са стамбеним и економским зградама прилагођеним потребама економике“ са дистрибутивним центром за храну за Муниципијум Наис, стари касноантички град и војни логор, који је у том периоду био већи од садашњег Ниша.Петровић П., 1983 Ниш у античко доба, у: Историја ниша I, Ниш, (1983). стр. 53–75.

Оваква газдинства су у античком периоду скоро свуда по Царству подизана поред важних комуникација са циљем да снабдевају градове или ширу територију.E. B. Thomas, Römische Villen in Pannonien, Beiträge zur Pannonischen Siedlungsgeschichte, Budapest 1964Villa Settlements, in: A.Lengyel, G.T. B. Radan (eds.), The Archaeology of Roman Pannonia, Budapest 1981, 275-321M.Vasić, Römische Villen von Typus der Villa rustica aus jugoslawischen Boden, Arch. Iug. XI,Beograd 1970, 45-81В. Динчев, Римските вили в днешната българска територия, София 1997.

Како је римска вила на Медијани представљала самосталну и комплексну производну јединицу она је поседовала све што је потребно за функционисање једне такве независне економије, и у склопу виле могуће је издвојити различите објекте имајући у виду функције које су биле саставни део у економици виле: складишта за пољопривредне производе (лат. horrea, granaria), грађевине за боравак радне снаге (лат. ergastulum) стаје за стоку (лат. stabulum), складишта за алат и прибор. Према архолошким истраживањима централно место у економском делу, имали су житница и вински подрум на Медијани намењени складиштењу и дистрибуцији пољопривредних добара у високо организованој пољопривредној производњи каква је била на овом имању.

Концепт економског дела виле на Медијани, који је свој највећи успех имао у време владавине цара Константина, задржао се, као и цело насеље и наставио да нормално живи и после његове смрти 337. године, све док није страдала у великом пожару, након готских упада 378. године.

Живот на Медијани је обновљен после 386. године али не у оном сјају који је пре тога имала, јер насеље више није имало царски значај, а после смрти Јустинијана I, јер услед економских тешкоћа и недостатака војске, регион није био способан да се одбрани од словенских и аварских напада који су уследили. То потврђују бројне преправке и дозиђивања, на до данас откривеним објектима у Наису и околини, које у суштини нису битно мењале првобитне архитектонске основе грађевина у Наису и на Медијани.

Делимичну обнову објекти на Медијани доживеће још једном током владавине византијског императора Јустинијана (527-565), након чега су у току друге половиине 6. века Словени из Паноније, Анти и Авари све чешће нападали области Дарданије, и њене утврђене градове, при чему су, пљачкали пољопривредно добро и више пута разорили град Наис и Медијану.Grupa autora, Niš u srednjem veku, Doba vizantijske vlasti, U: Istorija Niša, knjiga I, Gradina, Niš (1986). стр. 83

Почетком 7. века, услед сталних борби са Персијанцима и немогућности да бране Балканске територије, Византинци напуштају Наис и Медијану и препуштају их разарању варвара. Услед економских тешкоћа и недостатака војске, регион Наиса није био способан да се сам одбрани од словенских и аварских напада, који су уследили. Подунавље је тад опустело, а током друге деценије 7. века, у време владавине цара Ираклија, све територије на простору данашње Србије коначно су освојили Авари и Словени.Историјски институт Београд Историја Ниша I, Грађевине и топографија у делу Ниш у античко доба. Ниш, 1983.pp. 66–70

Са владавином цара Ираклија престаје антички период Наиса и Медијане у њему. Почетком 8. века, након коначног продора Словена и Авара, у царском граду и летњиковцу Медијана, постепено замире свака стваралачка активност, пољопривредна производња и живот. У овом периоду, под утицајем појачаниог притиска варвара становништво Медијане и Наиса је приморао да се повлачи према југу Балканског полуострва, док су се неки нови становници запосели Наис и његова насеља, започели пољопривредну производњу и ту остали током више векова, све до појаве првих трагова словенске културе.Dragoslav Srejović, Kad smo bili kulturno središte sveta, Elektronsko izdanje Zajednički poduhvat TIA Janus i Ars Libri Ars libri i Kremen Beograd 2001 Biblioteka Lavirint Knjiga 10

Положај Археолошки локалитет житница и вински подрум данас се налази у склопу археолошког парка Медијана, у нишкој градској општини Медијана, на пола пута за Нишку Бању, (као једном од најзанчајнијих градски насеља Наиса), у југоисточном делу Нишке котлине, изван густо насељеног и урбанизованог градског језгра, источно од центра Наиса на око три римске миље.

У време владавине цара Константина Великог, ово римско насеље или комплекс летњих резиденција типа урбаних вила и велико пољопривредно газдинство, на пола пута за Нишку Бању, отвореног типа, било је покрај пута, који је од Наиса водио ка истоку, према Сердици и даље према Константинополису.

Медијана је својевремено имала највећу површину мећу насељима у околини Наиса, са великим бројем грађевина, које је одвајао широки међупростор, башта и пољопривредног имања.Група аутора (1983): Историја Ниша I - од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878. године, Градина и Просвета, Ниш.

Ова по облику правоугана грађевина са пратеће објектима смештена је на овом имању западно од виле са перистилом на удаљености од око 150 м у непосредној близини магистралног пута Виа милитарис.

мини|центар|400п|У централном делу смештена је вила са перистилом (1), термама (2) и нимфејем (3). Западно од ње налази се житница (4), а северно грађевина са кружном и октогоналном просторијом. Јужно од виле налазиосе водоторањ (5). Неколико других мањих вила и привредних грађевина откривено је на простору између поменутих објеката: тврђава (6), вила са конхама (7), вила са оградним зидом (8), вила (9), вила са централним коридором (10), житница II (11), сакрални објекти (12,13), вицус (14), некропола (15)Петровић П., Медијана – резиденција римских царева, Београд (1994). стр. 22.

Изглед Житница (лат. horeum) на Медијани, је била пространа грађевина правоугаоне основе, дебелих камених зидова, димензија 91 x 27 m, оријентисана у правцу исток—запад са двосливним кровом. У њој су складишта издељена са два реда стубаца, између којих су смештени огромни глинени ћупови – долије (висине око 2 m), готово до половине укопани у земљу.T. Čerškov, Mediana-horreum, 41-43П. Петровић, Медијана резиденција римских царева, 41-46

Уз западни зид налазили су се базени дубоки до 1,40 m који су служили за примање текућина (највероватније уља, вина).

Широк улаз у складиште налазио се на јужној страни, а испред њега постојао је покривени трем на стубовима, и приступна рампа да би запрега могла да приђе што ближе базенима за складиштење. безоквира|центар|400п Из трема житнице улазило се у две издвојене просторије, у југоисточном углу грађевине, а такође и у посебно издвојени тракт са низом просторија распоређених на западном крилу. Овај тракт је по свој прилици имао спратну конструкцију и служио је за смештај царске администрације, у чијој надлежности је било прикупљање пореза и дистрибуција жита и вина.

Објекат је био на најбољи начин, за оно историјско раздобље, заштићен од пожара или крађе. Прозори су били уски и постављени висока, а на вратима су биле чврсте браве и металне резе. Уношење и и вађење производа рађено је ручно, што је захтевало запошљавање великог броја радника.

Напомене

Види још Медијана (Ниш)

Референце

Литература

Plemić, B. . Arheološki park Medijana - nedovoljno iskorišćen potencijal turizma Srbije. Turističko poslovanje, (15), 63-74. Bratanić, R. (1938) Arheološka istraživanja u Brzom Brodu. Starinar, XIII: 199-204 Ćirić, J. (1974) Prilog istorijsko-geografskom proučavanju lokacija Niša. Niš Ćirković, S. Davidov, D., ur. (2004) Arheološko blago Niša, od neolita do srednjeg veka. Beograd, katalog izložbe

Спољашње везе

Медијна, Народни музеј Ниш

Категорија:Историја Ниша Категорија:Археолошка налазишта од изузетног значаја у Србији Категорија:Римски споменици у Србији Категорија:Римски градови Категорија:Византијски градови Категорија:Туристичке атракције у Србији Категорија:Градска општина Медијана Категорија:Народни музеј у Нишу Категорија:Антички Наис Категорија:Археолошка налазишта у Нишу