Оља Ивањицки (Панчево, 10. мај 1931 — Београд, 24. јун 2009) била је српска сликарка.

Биографија Оља Ивањицки (право име ОлгаКо је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 163-164, текст „Ивањицки В. Олга - Оља“) је рођена у Панчеву 10. маја 1931. године у руској болници. Њени родитељи, отац Василиј Васиљенко Ивањицки и мајка Вероника Михајловна Пјотровска су у Србију дошли као прогнаници из Русије након Октобарске револуције. Живели су у Крагујевцу где је Оља Ивањицки живела све до доласка у Београд, да студира вајарство на Академији за ликовне уметности у Београду. Мада је уписала вајарство, она се од самог почетка углавном бавила сликарством. Године 1957. је завршила академију ликовних уметности у класи професора Сретена Стојановића. По завршетку постдипломских студија, 1962. године добила је посебно признање и стипендију Фордове фондације за наставак студија у САД, а године 1978. и могућност да учествује у програму Фулбрајтове фондације „-{Artist in Residence - Rhode Island School of Design}-“.

Била је члан Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС).

Један је од оснивача Ниш Арт Фондације и Салона Музеја Медиале а 2007. основала је и Фонд Олге Оље Ивањицки са крајњим циљем да Фонд ради на оснивању Музеја Оље Ивањицки.

Постала је заменик гувернера Америчког биографског института, а затим заменик директора Међународног биографског центра у Кембриџу.

Умрла је у Београду 24. јуна 2009. после операције срца. Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу 27. јуна 2009. године.

Медиала

Године 1957. са групом сликара — Милићем од Мачве, Леонидом Шејком, Милованом Видаком, Светозаром Самуровићем, Костом Брадићем, Синишом Вуковићем, Миром Главуртићем и другим — основала је групу „Медиала“. коју су представљали млади сликари, писци, филозофи, архитекте, композитори. Свим члановима Медијале била је заједничка једна једина идеја: бескрајна љубав према уметности и бескрајно веровање у њене свеукупне моћи.

Прва изложба под називом „Медијална истраживања“ одржана у галерији Графички колектив а излагали су Оља Ивањицки, Леонид Шејка, Миро Главуртић, Владан Радовановић.

Група Медиала је имала 12 изложби.

Године 2006. Оља Ивањицки ради на оснивању Салона музеја Медиале, у оквиру Историјског музеја Србије. Године 2007. Оља Ивањицки оснива Фонд Олге Оље Ивањицки.

Сликарство мини|Оља Ивањицки: Један дан у години Леонардо (2006) Оља Ивањицки је имала 99 самосталних изложби у земљи и иностранству. Шездесетих година прошлога века је почела прва са поп артом у Београду, а припремала је и изведбе које се памте. Њене слике се налазе у многим музејима и галеријама широм света: музеју „Метрополитен“ у Њујорку, Музеју модерне уметности у Њујорку, музеју „Санта Барбара“, Калифорнија Музеју савремене уметности у Београду, Народном музеју у Београду, Музеју модерне уметности у Скопљу, Музеју града Београда, Историјском архиву у Београду, Градском музеју у Ровињу, колекцији „Филип Беман“ у Филаделфији, факултету „Добс Фери“ у Њујорку, Колекцији „Витезови Малте“ у Њујорку итд.

Пројекти 2003. године је завршила и неколико архитектонских пројеката. Пројекат за нови трговински центар у Њујорку, под називом „-{Big Apple Twins – Ground and Sky Zero Memorial}-“ и архитектонски пројекат који обухвата две грађевине за Марс, мушку и женску зграду, -{-{Matrimonial Buildings}-}-.

Године 2004. је учествовала на конкурсу за меморијални центар у Њујорку са пројектом „Меморијална сфера“ (-{Memorial Sphere}-).

Године 2004. направила је пројекат моста преко Дунава за Београд, „-{Belgrade Time Gate}-“, а учествовала је и на конкурсу „-{Nasca Observatory Lodge}-“ у Перуу, као и на Трећем Пежоовом такмичењу за пројекат аутомобила блиске будућности.

Године 2005. опробала се и као костимограф у Народном позоришту у Београду, у оперети „Слепи миш“, Јохана Штрауса, а са модном кућом „Мона“ је остварила модну ревију „Тесла“, поводом 150 година рођења Николе Тесле.

Године 2007. са модном кућом „Мона“ из Београда урадила колекцију „Његош“ посвећену 150-годишњици штампања Горског вијенца.

Године 2009., пред сам одлазак у болницу на тешку операцију, предала скице за још једну ревију у оквиру куће „Мона“.

Објављена дела 1995. „Огледало љубави“, преписка Оље Ивањицки и Леонида Шејка, Силмир, Београд 1995. „Олуја мозгова“, разговори са Ољом Ивањицки, приредила Љубинка Милинчић, КОВ, Вршац 1998. „Видела сам пре и после“, песме и есеји, приредила Сузана Спасић, Интерпрес, Београд 2008. „Вечни услов“, поеме, приредила Сузана Спасић, Компанија Новости, Београд 2009. „Видела сам пре и после“, друго издање, прва постхумна књига, Интерпрес, Београд 2014. "Водич", записи о уметности, прво издање, едиција Пето царство, Фонд Олге Оље Ивањицки, Београд

Монографије 1984. Бора Ћосић - Оља 1984. Драгош Калајић - Оља Леонардова кћи, АФА (-{Alpine Fine Arts}-) 1999. Мултимедијална Монографија, компакт-диск - Оља, Радионица душе 2016. Милан Шарац - „Јединствена Оља“ Оља Ивањицки ме је научила да стидљивост спутава човека („Политика“, 24. април 2016) 2009. Оља Ивањицки - Очекивање немогућег, (-{Philip Wilson Publisher}-), Службени гласник, Београд, Гајо, Подгорица, на српском, руском и енглеском језику, наслов енглеског издања је (-{Painting the Future}-) 2017. Драгош Калајић - Оља, Вукотић Медиа, Београд алт=Награда Злани Беочуг, Оља Ивањицки, 2006.|мини|Оља Ивањици прима награду Златни беочуг

Награде и признања Изабрана за Најбољег сликара 20. века у Југославији на основу гласања спроведеног међу југословенском публиком. Добитник је Седмојулске (1988) и Вукове награде за животно дело, највећих признања у Србији. 1995. -{IBC Cambridge}- - „Међународну жену године” 1998. -{ABI}- - Међународни биографски центар из Кембриџа и Амерички биографски институт - „Међународну жену године” 1999. -{IBC Cambridge}- - „Водећих 2000 интелектуалаца света” 2000. -{IBC Cambridge}- - „Изузетни појединци 20. века” 2001. -{IBC Cambridge}- - „Водеће живе легенде света за 2001 годину”

2005. Један од оснивача Нишке уметничке фондације за младе уметнике. 2006. Златни беочуг за животно дело Културно-просветне заједнице Београда. 2008. Награда Браћа Карић животно дело

Види још

Референце

Литература

Žarko Domljan, Likovna enciklopedija Jugoslavije, Volume 1, Jugoslavenski leksikografski zavod "Miroslav Krleža", Zagreb, (1984.) pp. 660.

Miodrag B. Protić, Muzej savremene umetnosti Beograd, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1965 Aleksa Čelebonović, Savremeno slikarstvo u Jugoslaviji, Jugoslavija, Beograd, 1965,

Metropolitan Museum of Art, Annual report of the trustees, Том 122, The Museum, New York, N.Y., 1992,

Спољашње везе

Палета Оље Ивањицки („Вечерње новости“, фељтон, 13-19. март 2008) GALERIJA OLJA IVANJICKI РТС: Преминула Оља Ивањицки Umetnost koju ne briše vreme: Olja Ivanjicki Sahranjena Olja Ivanjicki Национална ревија: Моћ епохалних идеја Све што је оставила Оља Ивањицки још чами у депоу (Б92, 21. новембар 2015) Оља Ивањицки - тема броја, приступљено 15. октобра 2016. Приватни свет Оље Ивањицки („Политика”, 24. март 2017) Zaostavština Olje Ivanjicki: Kulturno blago u nemilosti sudskih sporova Olja Ivanjicki: Svetska kriza ne postoji za onoga koji stvara nešto Јединствена Оља Ивањицки - Погледи на: www.politika.rs

Категорија:Рођени 1931. Категорија:Умрли 2009. Категорија:Уметници из Панчева Категорија:Српски сликари Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника Србије Категорија:Добитници Седмојулске награде Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду Категорија:Српски костимографи Категорија:Медиала Категорија:Руси у Србији