250px|мини|Барјакли џамија, једина преостала џамија од 56 колико их је било у Београду у време Османлијске власти Београдске џамије су исламске богомоље којих је у овом граду за време вишевековне владавине Османлија, било више од 50, а данас само једна.Ђурић-Замоло, Д. (1964-1965). Прилог познавању београдских џамија. Прилози за оријенталну филологију, 14-15, 123-140. Као део богатог вишевековног историјског, културног и верског наслеђа, ове исламске богомоље, иако највећим делом ишчезле, за собом су оставиле бројне материјалне и духовне трагове, јер су биле визуелни симбола развоја оријенталног Београда, у периоду од око три века, када су њихови минарети доминирали панорамом српске престонице.Веселиновић, Р. Л. . Годишњак Музеја града Београда, II, 99-116.
У два историјска периода — половина оријенталне структуре Београда, укључујући и џамије је нестала током владавине Аустријанаца у првој половини 18. века, а друга половина — применом нове регулације у другој половини 19. века,Д. Ђурић-Замоло, Београд као оријентална варош под Турцима 1521–1867..., Београд, 1977, 5–9Д. Ђурић Замоло, Сачувани лик Београда на фотографијама А. Јовановића, И. Громана и М. Јовановића, Годишњак града Београда, XIV, Београд 1967, 141–167. када је паралелно са стварања Краљевине Србије Српски народ решио да се ослободи османлијске заоставштине, и у победничкој еуфорији која је завладала у новооснованој Кнежевини а потом и Краљевини Србији, по окончању Српско-турски ратови или Српских ратова за независност који су вођени између 1876. и 1878. године против Османског царства од стране Кнежевине Србије и Кнежевине Црне Горе, након којих је Србија добила пуну међународно признате независности на Берлинском конгресу. Иако се са једне стране српски народ постепено ослобађао османлијске заоставштине, са друге стране и Османлије нису желеле да у српске руке оставе џамије па су оне на њихов захтев порушене највећим делом између 1863. и 1864. године. Тако су до краја 19. века у Београду порушене све џамије осим Барјакли џамије, а и она је све до обнове била у јако лошем стању.Екмечић, Милорад . Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 447—526.
Са побољшањем српско-турских односа Краљевина Србија и градска управа Београда, с краја 19. века пружа помоћ турском хоџи, а касније и мујезину, и у том раздобљу обновљена је Барјакли џамија. 500px|мини|Око три века панорамом Београдом доминирале су џамије Историја Београд је пред крај средњег века због одличног географског положаја и јаког утврђења још из античког периода, доласком Османлија постао важан економски и војни центар ових простора Балканског полуострва.Павић, Милорад : Кратка историја Београда. Дерета. Зиројевић, Олга . Зборник Историјског музеја Србије . Освајање Србије и Београда Након освајања јужних крајева данашње Србије почетком 15. века Османско царство је Деспотовину Србију поробило 1459. године. Након пада Смедерева, Османлији су напале Београд, који је тек после неуспелих покушаја Мурата II 1440. године и Мехмеда II 1456. године, освојио султан Сулејман I 1521. године. До 1552. била је освојена и цела Војводина, а Београд на Дунаву или Туна Белгради постао је „Дар-ул-џихад“ (Врата рата, Кућа рата, Капија рата или Тврђава џихада).Čelebi, Evlija. 1967. Putopis. Odlomci o jugoslovenskim zemljama. Preveo, uvod i komentar napisao Hazim Šabanović. Sarajevo: Svjetlost.
Београд се постепено од средњовековне вароши коју је одликовао несметани развој скоро два пуна века, за време владавине Османлија трансформисао у оријенталну варош.
Изградња Београда Према цртежу Ференца Ватаја, Београд je 1603. године био добро заштићен град, подељен на на пет делова: два y Горњем и три y Доњем граду, сваки омеђен снажним бедемима са зупцима при врху Високи бедеми са зупцима и низом кула утопљених y градска платна штитили су подједнако Горњу тврђаву и подграђе y Доњем граду, а око тврђаве ширила су се предграђа, уз дунавску и савску обалу, заштићени палисадама на прилазу са река.Марија Бајаловић-Хаџи-Пешић, Београд 1603. године, како га је видео један ратни заробљеник Приступљено: 3.1.2020.
У Београд су Османлије доста улагале у његову изградњу и он се убрзано развијао — што најбоље илуструју подаци, да од 4 махале колико је било 1536. године, већ 1571. године у Београду је било 27 махала, а до краја 16 века 41.Талунџић, А. (2004а). Џамије у Београду после одласка Турака - Османлија 1867. године. Мост, XXIX (174 - нова серија 85). А у тим махалама, које су чиниле основну карактеристику балканско-оријенталне урбане културе Београда, која је за разлику од европског урбанизма који полази од правилног ортогоналног система улица, овде је она прилагођено топографији терена, а комплекс јавних грађевина, чаршија и махале чине основну карактеристику — балканско-оријенталне урбане културе.
Под утицајем такве урбане културе у Београду настаје читав комплекс јавних грађевина и чаршија. У њима су за јавне грађевине, попут џамија, увек бирана места на неком узвишењу, где је џамија са својим минаретом требло да доминира околином.Кукавица, Е. У. (2012). Џамије и текије у Београду. Бехар, XXI (176), 31-36.
Изградња џамија Након 1521. године када је Београд постао освојена варош, под влашћу Османлијске царевине, у њему настају прве џамије, које су у почетку биле преуређене хришћанске цркве претворене у џамије. Најпознатија међу њима била је стара српска Митрополитска црква која је постала Велика џамија у Доњем граду.
Интензивнија изградња џамија почела је после пада Будима 1541. када је Београд престао да буде погранична варош. Из једног турског пописа види се да је Београд већ 1560. имао шеснаест џамија, од којих десет у вароши и шест у тврђави.
Следила је у 16. и 17. веку градња нових џамија. Године 1673. Ханс Куниц у својим путописима износи претпоставку да у Београду има око 30 или 40 турских храмова... или џамија...и да су све прекривене оловом.Hans Kunitz, Türckhische Reiß-Beschreibung 1673–1674Ms. Halle. U: Михаил П. Йонов, Немски и австрийски пътеписи за балканите ХVII – средата на ХVIII в., София 1986, 158. Каснија су истраживања показала да је Београд 1688. године имао 51 џамију.
Након што су с краја 17. и с почетка 18. века изграђене још 4 џамије, сматра се да је у Београду свеукупно изграђено 56 џамија, једна мусала џамија и 22 месџида. Разлика између месџида, џамије и мусала џамија је у томе — што се у месџидима не клања „џума намаз“ петком и бајрам-намаз тако да није било потребе за минбером са ког су се говориле хутбе, нису имали ни минарете, док је мусала представља пространо место опасано зидом са михрабом, и уздигнутим местима за хатиба где се одржава посебан салат (молитва).
Од наведеног броја џамија, у Београду је било : 17 неубицираних (зна се под којим називом су постојале али им се не зна тачна локација), 27 убицираних (непознатог изгледа), 12 убицираних (познатог изгледа).Д. Ђурић-Замоло, Београд као оријентална варош под Турцима 1521—1867. године, Београд 1977,
Златно доба београдских џамија (16. и 17. век) У другој половини 16. века Османско царство било је на врхунцу своје моћи. Његова доминантна позиција у оновременом поретку европских држава није се заснивала само на ефикасности државне организације и великом богатству земље, већ и на чињеници да по снази и величини државе сличне њему на Западу готово да није било. У њему доминира дворска култура, као и видљив лични утицај султана као мецене и директног инспиратора културних процеса у друштвеном животу.
У таквим условима, када је у Београду било 365 муслиманска домаћинства и 109 хришћанских, настало је златно доба београдских џамија, након интензивније изградња џамија, која је почела после пада Будима 1541. године, тако да је Београд већ 1560. године (према једном османском попису) имао изграђених шеснаест џамија, од којих десет у вароши и шест у Београдској тврђави.Олга Зиројевић, Рајнхолд Лубенау о Београду и Србији 1587. године, Годишњак града Београда XIII, Beograd 1966, 49–63. Међу њима су највеће и најзначајније биле: Џамија султана Сулејмана Величанственог у Горњем граду Ова џамија саграђена по пројекту највећег турског архитекте Синана саграђена с краја 16. или спочетка 17. века. Она не само да је била највећа и најлепша већ је имала и доминантан положај у панорами Београда. Ова једнопросторна поткуполна џамија класичног цариградског стила с високим и витким минаретом, није била дугог века.
Срушена је за време аустријске власти у Београду од 1717-1739. године. Мехмед-паше Јахјапашића џамија у Доњој чаршији Ова џамија, позната и као Имарет џамија грађена је од 1548 до 1549. на простору код дорћолског угла, између данашњих улица Цара Душана, Дубровачке, Скендер-бегове и Книћанинове. Њен ктитор је Мехмед-паша Јахјапашић, смедеревски санџак-бег. Била је једна од највећих и најлепших џамија у вароши, а налазила се у комплексу јавних грађевина које је Мехмед-паша подигао као прву групу јавних зграда после 1521.
За време аустријске окупације од 1717 до 1739. године адаптирана је у фрањевачку цркву. Обновљена је 1741. као Јахја-пашина џамија, а порушена 1878.
Бајрам-бегова џамија у Горњој чаршији Саграђена је између 1557. и 1560. на углу данашњих улица Доситејеве и Браће Југовића, у блоку Народног позоришта. Налазила се у склопу јавних грађевина које је подигао Бајрам-бег, смедеревски санџак-бег.
За време аустријске власти од 1717. до 1739. служила је као магацин и као зграда за становање.
Џамију је после поновног пада Београда под Османлијску власт, 1739. обновио румелијски дефтердар хаџи Мустафа-ефенди Атиф-заде. Припадала је уобичајеном једнопросторном поткуполном типу грађевине од тесаног камена чија је дужина квадратне стране основе износила око 15 метара
За време изградње зграде Народног позоришта у Београду 1869. џамија је претворена у плинару за осветљавање позоришта. Пошто је поцрнела од дима прозвана је Кара-џамијом. Тридесетак година касније (између 1897. и 1900. године) џамија је срушена.
Ејнехан-бегова џамија Џамију је око 1585. саградио Ејнехан-бег, на простору данашњег Булевара Револуције, у близини раскрснице са Влајковићевом улицом, некад у оквиру Малог пазара, и треће београдске чаршије, од притесаног камена. Била је монументалније од осталих београдских џамија и боље осветљена јер је за разлику од других џамија имала већи број прозора. Припадала је уобичајеном једнопросторном поткуполном типу, а дужина стране квадратне основе износила је око 15 метара.
За време аустријске окупације од 1717. до 1739. у њој се налазило складиште униформи.
Прилично је страдала у борбама 1789, па је отад добила име Батал-џамија. До темеља је срушена 1869. године
Како градња џамија у 17. веку није престајала Београд је у 1688. години имао 51 џамију и 22 месџида.
Џамије у време аустроугарске власти Београд је три пута од Турака освајала Аустрија (1688—1690, 1717—1739, 1789—1791), а Османлије су га поново заузимале, уз велика разарања, када су највише страдале и џамије. 250px|мини|У рату под вођством принца Евгенија Савојског 1717. половина оријенталне структуре Београда укључујући и џамије је нестала 250px|мини|Џамија султана Махмуда, изграђена 1739. 250px|мини|Београд је 1789. освојен, и био до 1791. под Аустроугарском влашћу Први већи пораз Османлија догодио се када је Београд пао под аустријску власт 1688. године. У снажној артиљеријској борби не само да је масовно страдала београдска варош, већ су у њеним махалама страдале и њихове џамије. Део џамија који нису страдале уступљено је језуитима за „латинске школе”, и осталим црквеним редовима, фрањевци, капуцини, минорити и др. за њихове манастире и школе са немачким наставним језиком, јер су досељеници углавном били Аустријанци. Каниц, Ф. (1985). Србија: земља и становништво. Београд: СКЗ Све турске зграде и џамије Аустријанци су реновирали у знаку бечке архитектуре из доба љубитеља уметности цара Карла.Каниц, Ф. (1985). Србија: земља и становништво. Београд: СКЗ