Barbourofelis

Barbourofelis (Барбоурофелис — „Барбоурова мачка”) је изумрли род мачколиких звијери, из изумрле потпородице Barbourofelinae унутар изумрле породице Barbourofelidae, који је у периоду касног Миоцена настањивао подручје Азије и Сјеверне Америке.Paleobiology Database: Barbourofelis Basic info.

Етимологија назива Назив овог рода води поријекло од: презимена америчког палеонтолога и геолога Ирвина Хиклиј Барбоура (у чију је част овај род и именован), и латинске ријечи фелис (), која значи мачка.

Врсте из рода Barbourofelis су биле велике звијери са најдужим сабљастим очњацима међу свим представницима породице Barbourofelidae. Врсте из овог рода су такође имале здепасту грађу тјела и наликовале су на медвједолике лавове или лаволике медвједе. Врста Barbourofelis morrisi је по величини достизала димензије данашњег леопарда. Врста Barbourofelis fricki је достизале дужину до 1,5 m и по величини димензије данашњег лава, те је имала мишићаво и робусно тијело са дугим ногама. Ова врста је у раменима достизала висину од 90 cm, а тежила је између 180 до 300 kg. Врсте из овог рода су се кретале плантиградно. Врста Barbourofelis loveorum је врста са највећим бројем знани фосилни остатака међу свим врстама из рода Barbourofelis.

Очњаци код врста из овог рода су били заравњени, што указује на високи степен специјализације њихове исхране, и посједовали су уздужне уторе на бочним странама. Ови утори су имали улогу канала који омогућују слободно отицање крви из ране задате убодом очњака, док са својим снажним угризом барбоурофелид убија жртву. Такође, ови утори су чинили очњаке лакшима, али и даље снажнима. Поред очњака, друга примјетна особина ови врста је присутство посторбиталне кости (кости која спаја чеону кост и јагодични, тј. зигоматски лук), коштани набори на врху доње вилице (по један на лијевој и десној страни вилице) и скраћење лобање иза очни шупљина. Када се упореди однос величине мозга са величином тијела, врсте из рода Barbourofelis су посједовале мале мозгове, што указује да врсте нису биле баш интелигентне као представници породице мачке. Врста Barbourofelis fricki је имала мозак који је по величини био једнак мозгу риђег риса.

Раст и развој Фосилни остаци младунаца и адолесцената врста из рода Barbourofelis указују на то да су се у току одрастања дуги очњаци појављивали касније, тек након што би младунци достигли величину одрасли примјерака. Ови докази указују на то да су ове врсте до своје друге године живота овисиле о својој мајци или (можда о потенцијалним) члановима чопора.

Понашање и палеоекологија Врсте из рода Barbourofelis је биле моћни предатори. Што се тиче сјеверноамерички врста из овог рода, оне су настањивале околиш испресјецан луговима, травнатим равницама и мочварама. Ове врсте барбоурофелида су такође дјелиле овај околиш заједно са многобројним сисарима биљоједима (као што су представници родова Synthetoceras, Teleoceras,, Aepycamelus, Neohipparion и Nannippus), које су им биле потенцијални плијен. Такође су ту биле присутне и друге врсте звијери (као што су представници родова Nimravides, Amphimachairodus, Epicyon, Osteoborus и Agriotherium), које су представљале главну конкуренција овим барбоурофелидима.

Систематика Класификација род †Barbourofelis Врсте: Распрострањеност фосилаи локација: Временскираспон:†B. fricki (Небраска и Невада)9,0 до 7,0 мил. год.†B. loveorum (Калифорнија, Оклахома и Флорида)9,5 до 8,0 мил. год.†B. morrisi (Небраска)12,0 до 9,5 мил. год.†B. piveteaui 11,6 до 9,0 мил. год.

Филогенија Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Barbourofelis.

Временска распрострањенст

Види још Класификација сисара Barbourofelinae

Референце

Литература

Journal of Paleontology (1976): 792-794.

Morales J., Salesa M. J., Pickford M. & Soria D., (6)

Спољашње везе

PREHISTORIC CATS AND PREHISTORIC CAT-LIKE CREATURES

Категорија:Barbourofelidae Категорија:Изумрли сисари Азије Категорија:Изумрли сисари Северне Америке

Barbourofelis

Źródło i licencja