-{Д д}- (-{Д д;}- искошено: -{Д д}- или 7px|link=) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову -{D}- и грчком слову делта (-{Δ δ}-).
Историја Ћириличко слово -{Д}- је настало од грчког слова Делте (Δ δ).
У старословенској азбуци име слова је било , што је значило »добро«.
У ћириличком бројевном систему, слово -{Д}- је имало вредност броја 4.
Облик Највећа разлика између -{Д}- и модерне Делте (Δ) је у томе што слово -{Д}- има »ножице« испод основе слова. »Ножице« су позајмљене из византинског унцијалног облика великог Делта.
-{Д}-, као и -{Л}-, има два типографска облика: старији облик у којој је врх у облику шпица (као Делта), и новији облик у којој је врх раван. Новија варијанта се први пут појавила у средини ⅩⅨ столећа. Данас, велика већина фонтова користи новији облик, док се старији сматра више стилским и због тога га веома мало фонтова користи (најпознатији је фонт »Балтика«, дизајниран 1951‒52).
thumb|50px|left|руски писани облик У руском писаном облику, облик малог слова је сличан латиничком слову -{⟨d⟩: ⟨д⟩}-. Јужнословенска типографија преферира облик који је налик на мало латиничко -{⟨g⟩}-. Облик који је сличан латиничком -{⟨g⟩}- се користи у руским школама.
Руски, украјински, белоруски и бугарски облик великог писаног слова -{Д}- је идентичан латиничком писаном -{D}- јер штампани облик није довољно лак за писање. Српски и македонски користе другачији облик који личи на број 2, који је непознаница у Русији.
Употреба Најчешће представља звучни зубни плозив, , сем када се у руском језику нађе на крају речи и пред безвучним сугласником, где прелази у () и када стоји испред палатализирајућег самогласника, где прелази у .
Слична и сродна слова Δ δ: грчко слово Делта -{D d}-: слово латинице -{Л л}-: слово ћирилице
Референце
Литература