Софроније Јовановић (Нови Сад, 1714 — Пакрац, 26. децембар 1757) био је српски православни архијереј у Славонији
Биографија Јовановић је био Бачванин, родом Новосађанин. Замонашио се и постригао у манастиру Хопову на Фрушкој гори. Достигао је чин јеромонаха архимандрита и годинама је био епископски помоћник владике пакрачког Никифора Стефановића. Стари и болешћу исцрпљени владика Никифор још за живота уступио је своју владичанску столицу Јовановићу. Митрополит Арсеније IV Јовановић Шакабента посветио га је за епископа 23. марта 1743.„Српски сион”, Сремски Карловци 20. септембра 1898. У Пакрацу је као епископ провео следећих 14 година, 1743—1757. Владика Јовановић је 1751. завео манастирски протокол у којем су унети прецизно историјски записи и историјат манастира Пакре.
Као архијереј није заборавио своју монашку породицу и јавља се ктитором. О свом трошку саградио је изнова из темеља манастирску „кулу” у Хопову. Био је 1752. приложник фрушкогорског манастира Раковца, којем је уделио 140 ф. за две парусије — за себе и свог „духовног оца” почившег владику Никифора Стефановића.„Српски сион”, Сремски Карловци 29. јул 1907.
Умро је кир Софроније „епископ пакрачки и славонски” 26. децембра 1757. у својој епископској резиденцији у Пакрацу.„Српски сион”, Сремски Карловци 9. март 1897. Било је то након три месеца боловања, у 44. години живота. Сахрањен је 30. децембра исте године у пакрачком саборном храму Св. Тројице, испод архијерејског престола (трона). „Катедрални храм светотријички” је он саградио.
Референце
Категорија:Свештенство из Новог Сада Категорија:Рођени 1714. Категорија:Умрли 1757. Категорија:Архијереји Српске православне цркве Категорија:Епископи Српске православне цркве