Вилем Ајнтховен (; Семаранг, 21. мај 1860. — 29. септембар 1927) био је холандски лекар и физиолог. Оснивач је првог практичног електрокардиограма (ЕКГ или ЕЦГ) 1895. и добитник Нобелове награде за медицину 1924 (за откривање електрокардиограма). original URL now redirects to https://ethw.org/Willem_Einthoven
Биографија Вилем Ајнтховен рођен је у Семарангу на Јави, у холандској Индији (сада Индонезији). Његов отац, лекар, умро је када је Вилем био дете. Његова мајка се 1870. године вратила у Холандију са децом, у Утрехту. Отац му је био јеврејског и холандског порекла, а мајка холандског и швајцарског.The Walbeek Family from Holland:Information about Louise Marie Mathilde Carolien de Vogel. Familytreemaker.genealogy.com (1927-09-29). Retrieved on 2012-07-25. original URL redirects to https://www.genealogy.com/ftm/w/a/l/Theodorus-J-Walbeek/WEBSITE-0001/UHP-0191.htmlI6359: Valcherius BOREL (dates unknown). Rootsweb.ancestry.com. Retrieved on 2012-07-25. original URL redirects to http://sites.rootsweb.com/~chevaud/vevay/d0000/g0000021.html#I3651 Године 1885. Ајнтховен је стекао медицинску диплому на Универзитету у Утрехту. Постао је професор на Универзитет у Лајдену 1886.
Године 1902. постао је члан краљевске холандске академије наука.
Умро је у Лајдену, у Холандији, и сахрањен је на гробљу енглеске реформистичке цркве.Van Ditzhuijzen, Jeannette (8 September 2005). Bijna vergeten waren ze, de rustplaatsen van roemruchte voorvaderen. Altvoorde knapt de graven op. Trouw (Dutch newspaper), p. 9 of supplement.
Рад Пре његовог времена било је познато да куцање срца производи електричне струје, али тадашњи инструменти нису могли тачно измерити овај феномен без постављања електрода директно на срце. Почетком 1901. Ајнтховен је основао уређај који је користио веома танку нит проводљиве жице која пролази између врло јаких електромагнета. Када струја прође кроз нит, магнетно поље ствара струју која узрокује померање жица. Светлост би бацала сенку на покретни ваљак фотографског папира, стварајући тако континуирану криву која показује кретање низа. Првобитна машина је захтевала водено хлађење за електромагнете, а за то је неопходно пет људи и измерила је око 270 килограма. Овај уређај је повећао осетљивост стандардног галванометра тако да се електрична активност срца могла измерити упркос изолацији меса и костију.
Иако је каснији технолошки напредак донео боље и преносиве ЕКГ уређаје, велики део терминологије која се користи за описивање ЕКГ-а створио је Ајнтховен. Термин Ајнтховенов троугао је назван по њему. Односи се на имагинарни обрнути једнакостранични троугао центриран на грудима.
Након што је развио галванометар, Ајнтховен је наставио да описује електрокардиографске карактеристике низа кардиоваскуларне болести. Касније је проучавао звук, посебно срчане тонове.
Године 1924. је добио Нобелову награду за медицину, за проналазак првог практичног електрокардиограма који се користи у дијагностици.
Референце
Даље читање
The Einthoven Foundation Cardiology Information Portal Historical pictures Nobel prize citation Einthoven's triangle Bibliography in the Virtual Laboratory of the Max Planck Institute for the History of Science Museum Boerhaave Negen Nederlandse Nobelprijswinnaars A.M. Luyendijk-Elshout, Einthoven, Willem (1860–1927), in Biografisch Woordenboek van Nederland. original URL redirects to http://resources.huygens.knaw.nl/bwn1880-2000/lemmata/bwn2/einthoven Biography Willem Einthoven (1860–1927) at the National Library of the Netherlands
Спољашње везе
Радови Вилема Ајнтховена или о њему 159. рођендан Вилема Ајнтховена
Категорија:Рођени 1860. Категорија:Умрли 1927. Категорија:Нобеловци за медицину Категорија:Холандски нобеловци Категорија:Холандски проналазачи Категорија:Холандски лекари Категорија:Холандски биолози Категорија:Холандски научници Категорија:Утрехт Категорија:Чланови Краљевског друштва