мини|Бенџамин фикус 2 мини|Бенџамин фикус Бенџамин фикус (Ficus benjamina) је украсна собна биљка, обично позната као уплакана смоква или смоква беџамина"Ficus benjamina "World Checklist of Selected Plant Families (WCSP) . Краљевски ботанички вртови, Kew . Приступљено 19. јула 2015. - путем листе биљака. из фамилије дудова (Moraceae). Пореклом је из југозападне Азије и Аустралије  FigWeb: Subsection Conosycea (преузето 11. августа 2019)и званично је дрво Бангкока. Врста је натурализована и у Западној Индији и у државама Флорида и Аризона у Сједињеним Државама. "Ficus benjamina". Germplasm Resources Information Network (GRIN) . Agricultural Research Service (ARS), United States of Department of Agricultural. Приступљено 17.02.2009. Flora of China , Ficus Benjamina Linnaeus У свом родном опсегу, њени мали плодови фаворизују неке птице, попут украсне голубице, наранџасте голубице и торезијског царског голуба. Biota of North America Program 2014 county distribution map

Опис Фикус бенџамина је дрво које у природним условима досеже 30 м, са грациозним гранчицама и сјајним листовима 6–13 цм, овалног облика с оштрим врхом. Кора је светлосива и глатка. Кора младих грана је смеђа. Широк врх дрвећа често покрива пречник од 10 метара. Реч је о релативно лиснатој смокви. Петељка је дугачка од 1 до 2,5 цм. Младо лишће је светлозелено и благо таласасто, старији листови су зелени и глатки; лист је јајолик до ланцеталан са клинастим до широко заобљеним дном и завршава се кратким врхом капаљке. Близу руба листа су ћелије жутог кристала ("цистолитици"). Две мембранске, листопадне избочине нису спојене, ланцеолатне су и дужине 6 до 12 мм (ретко до 15 мм).Flora of North America, Ficus benjamin Linnaeut, Мant. Pl. 129. 1767. Weeping fig

и су кугличастог облика, сјајно зелене боје и имају пречник од 1,5 цм. У цвастима су три врсте цветова: мушки и женски и стерилни цветови. Многи женски цветови су седећи и имају три или четири крунична листића, са јајастим плодником и мање више бочним стубићем који се завршава продуженим ожиљком.

Зреле смокве (скупни плод) су наранџасто-црвене боје и имају пречник од 2,0 до 2,5 цм .

Култивација У тропским географским ширинама, смоква чини веома велико и лепо дрво за паркове и друге градске ситуације, попут широких путева. Често се гаји у ту сврху.

Веома је популарна биљка у умереним областима, због свог елегантног раста и толеранције лоших услова раста. Најбоље успева у ведрим, сунчаним условима, али подноси и велику хладовину. Лети захтева умерену количину заливања и довољно је само да се зими не пресуши. Дужи дани, прилично високе и умерене дневне температуре ноћу су повољни услови за велики приметан раст у кратком времену. Биљка је осетљива на хладноћу и треба је заштитити од јаких ветрова. Када се узгаја у затвореном простору, може превише порасти, а можда ће требати драстична орезивање или замена. Показало се да ефикасно уклања гасовити формалдехид из ваздуха у затвореном простору.Frith et al. 1976

Плод је јестив, али биљка се обично не узгаја због плода. Листови су врло осетљиви на мале промене светлости. Када се окрене или премести, реагује тако што отпушта многе листове и замењује их новим лишћем прилагођеним новом интензитету светлости .

Користи се као украсна биљка у баштама у граду Хидерабад у Индији.

Културе Доступне су бројне сорте (нпр. 'Naomi', 'Exotica' и 'Golden King'). Неке укључују различите обрасце бојења на панашираном лишћу, у распону од светлозелене до тамнозелене, као и разне комбинације са белом.

Узгајајући се у Великој Британији, ова биљка Wolverton , BC (1996) How to Grow Fresh Air. New York: Penguin Books и разноврсна сорта „Старлигхт“Kwang Jin Kim, Mi Jung Kil, Jeong Seob Song, Eun Ha Yoo, Ki-Cheol Son, Stanley J.kays(july 2008). "Ефикасност уклањања испарљивих формалмалдехида унутрашњим биљкама: допринос делова ваздушне биљке насупрот коренској зони". Часопис Америчког друштва за науку хортикултуре. . ISSN 0003-1062. добиле су награду Краљевских хортикултурних друштава за баштенске заслуге ."Ficus benjamina". Краљевско хортикултурно друштво. Приступљено 9. децембра 2014.

Алергијске реакције Биљка је главни извор унутрашњих алергена, сврставајући се као трећи најчешћи узрок алергија у затвореним просторијама након прашине и кућних љубимаца."AGM Plans-Ornamental" (PDF). Краљевско хортикултурно друштво. Јул 2017. стр. 39. Приступљено 27. фебруара 2018. Уобичајени симптоми алергије укључују конјунктивитис и алергијску астму. Биљке фикуса могу бити посебно лоше за особе које пате од алергије на латекс услед латекса у биљкама, и не треба их чувати у окружењу оболелих од латекса.  У екстремним случајевима, може изазвати анафилактички шок код особа које пате од алергије на латекс. Конзумирање делова биљака доводи до мучнине, повраћања и дијареје. Изузетак су јестиви плодови.

Алергија се развија током времена. Алергија је прво примећена на радним местима међу радницима који су редовно руковали биљкама. Студија радника у четири компаније за лизинг биљака показала је да је 27% радника развило антитела као одговор на изложеност биљкама.Gilman, Edvard F. .; Watson, Dennis G. (November 1993). "Ficus Benjamina Weeping Fig" (PDF). Fact Sheet ST-251. United States Forest Service. Приступљено 6. децембра 2014.

Референце

Категорија:Биљке