Плави Туркијци ( — Небески или Плави Туркијци) били су номадски племенски савез који је средином 6. века настао у централној Азији.
Историја Порекло Туркијци у ширем смислу обухватају све народе који говоре туркменским (туркијским) језицима. Сматра се да потичу од номадских племена из централне Азије, Алтаја и Џунгарије. Рана историја Туркијаца, као и свих народа централне Азије, обавијена је легендама. Кинески извори помињу их (од 1400. п. н. е., а нарочито од 200. п. н. е.) као ратоборна номадска племена -{Hiung-nu}- или -{Hsiung-nu}-. Име Туркијци јавља се први пут у 6. веку: код кинеских хроничара у облику -{Tu-küe}-, у изворима грчких писаца као Туркос (), док је у 8. веку у туркијским изворима (орхонски натписи у Монголији) назив Туркијци синоним за групу племена Огузи.
Туркијски каганат
Пошто су 552—555. покорили номадски племенски савез Џуан-Џуан (), Туркијци су под каганом Бумином (, ) основали своју државу-каганат у области Седморечја (), седам река које утичу у језеро Балкаш, која се ширила према истоку и западу. У саставу те државе, која није била јединствена, налазило се више племенских група Туркијаца, свака са својим каганом. Око 570. власт Туркијског каганата захватала је централну Азију од Монголије и северних граница Кине до Црног мора. Развој унутрашње и спољне трговине ојачао је политичке и културне везе са народима средње Азије и Алтаја, с Кином, Ираном и Византијом, али око 580. каганат се распао на источни и западни. Кинези су 630. освојили Источни, а 658. и Западни туркијски каганат, али су се оба, у другој половини 7. и почетком 8. века, ослободили кинеске власти. Западни каганат престао је да постоји када су 740. успоставили своју власт у Седморечју, а Источни пошто су Ујгури 745. загосподарили делом централне Азије. Државу Ујгура срушили су 840. Киргизи.
Туркијци Огузи У западном Туркестану до Каспијског мора развила се у 8—9. веку држава Туркијаца Огуза. Они долазе у додир са Персијанцима и Арабљанима од којих примају ислам, постепено се шире према западу, масовно насељавају Малу Азију и Средњи исток и најзад се у 10. веку уједињују са Турцима Селџуцима и стварају снажну феудалну државу од Босфора до Туркестана.
Референце
Литература
. Blackwell,
. Rutgers University Press. . Gumilev, Lev (2007) (Древние тюрки ;Drevnie ti︠u︡rki). .
Yu. Zuev (I︠U︡. A. Zuev) (2002) , "Early Türks: Essays on history and ideology" (Rannie ti︠u︡rki: ocherki istorii i ideologii), Almaty, Daik-Press, p. 233,
. Brill Academic Publishers. . Zhu, Xueyuan (朱学渊) (中国北方诸族的源流)(中华书局) Xue, Zongzheng (薛宗正) (突厥史) (中国社会科学出版社)
50px Text was copied from this source, which is available under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
Ö.D. Baatar, , Ulan-Baator , , Turcologica, Harassowitz , .
M. Erdal, , Handbook of Oriental Studies, Section 8 Uralic & Central Asia, Brill, Leiden , .
, Uralic and Altaic Series Vol. 69, Mouton and Co. (1968). (review: Gerard Clauson, Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London, 1969); Routledge Curzon , .
Додатна литература
Спољашње везе
Great Soviet Encyclopaedia, 3rd ed. Article "Turkic Khaganate" ().
Категорија:Историја Азије Категорија:Туркијци