Виртембергова касарна или Александрова касарна била је најрепрезентативнија грађевина аустријског Београда у близини истоимене капије на Београдској тврђави, отприлике у линији данашње Кнез Михаилове улице и Обилићевог венца.Немачки Београд У: Ана Р. Милошевић, Визуелна култура Србије под Аустријском влашћу (1718-1739), докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филозофски факултет Београд, 2016, стр. 85, 86.П. Васић, Барок у Београду 1718–1739. године, у: Историја Београда 1, Београд 1974 , 577 Положај Виртенбергова или Александрова касарна, као највећа и најрепрезентативнија зграда у Београдској вароши (са три велика унутрашња дворишта), налазила се на потезу између некадашње кафане Руски цар и Змај Јовине улице и протезала се својом дужом страном, отприлике у линији данашње Кнез Михаилове улице и Обилићевог венца.
Испред касарне, у правцу Београдске тврђаве, отварао се велики пардни трг (Parade Platz, Platz D’arme) који је био намењен за смену страже, и увежбавање војске за параде и друге активности.„План Београда по завршетку аустријске реконструкције“, Елијас Бек, 1740 -1747, Аугзбург, МГБ Београда, ГИ1/329. Намена Виртембергова касарна је првобитно планирана за смештај дванаест пешадијских батаљона. Међутим по њеној израдњи, која је окончана 1726. године преименована у резиденцију принца Александра Виртембершког и касарну за смештај његова три гренадирска пука.
Архитектура Виртембергова касарна је била грађевина правоугаоне основе са 232 собе и три дворишта у њеном средишњем делу. Ова спратна грађевина са приземљем и два спрата одвојена венцима, у приземљу је била застакљена прозорима квадратног, а на спратовима правоугаоног облика. Прозори на спрату су се завршавали малим троугаоним забатима.Т. Стефановић Виловски, Београд од 1717-1739. године, стр. 25Д. Ј. Поповић, Грађа за историју Београда од 1711-1739 године, стр. 238.
У Виртембергову касарну се улазило кроз врата на свим странама грађевине која су били у облику трема са терасом изнад њега. Мање мансарде са по једним прозором налазиле су се и на краћим (четири) и на дужим странама (шест).
Напомене
Види још Немачки Београд у 18. веку Краљевина Србија (1718—1739) Барокни Београд
Референце
Спољашње везе Београд кога више нема, Путовање у Белиград — Политикин забавник Број: 3320 25. 9. 2015. Компјутер открива тајне Виртембергове палате („Политика”, 17. август 2020)
Категорија:Историја Београда Категорија:Историја Србије под Хабзбуршком монархијом Категорија:Српска историја под хабзбуршком влашћу