мини|Београд у време аустријске окупације (1718—1739) Доњa српска варош у Београду (1718—1739) често називана и Српски Белиград или Савска варош била је новооснована урбана целина на десној обали Саве у коју су пресељени некадашњи православни житељи, из такође новооснованог, Немачког Београда на дунавском делу престонице. Предуслови 300px|десно Крајем 17. века, Хабзбуршка монархија је истерала Османлије из већег дела Панонске низије (укључујући Бачку и северозападни Срем), а границе успостављене 1699. године остављале су у саставу Турске царевине Баната и југоисточног Срема.

Када је српска етничка територија, 1716 — 1718, од Далмације, преко Босне и Херцеговине до Београда и Подунавља опет постала поприште новог аустријско-турског рата, који је водио принц Еуген Савојски, Срби су учествовали у борби на страни Аустрије. Османско царство је након овог рата Пожаревачким миром изгубило све територије у Подунављу (Банат и део Срема), северне делове данашње централне Србије и северну Босну, делове Далмације, Малу Влашку и Пелопонез. По одредбама Пожаревачког мира 1718. године Хабзбуршка монархија је (између осталог) од Османског царства добила и Београд са северним деловима данашње централне Србије.Nikola Tasić, Istorija Beograda, Srpska akademija nauka i umetnosti, Balkanološki institut, 1995 - 606 страница

Једна од првих мера Хабзбуршке монархије и нове аустријске управе у Србији након 1718 године, била је поново населити земљу запуштену, ратом опустошену и готово расељену, након ратова 1683-1689 и 1716-1718. године. Нашироко вођеном колонизационом политиком, довођени су или су сами долазили нови колонисти из суседних турских земаља, када су у питању били Срби, а из Немачке, када су се доводили страни колонисти. Срби се претежно насељавани по селима, а страни колонисти су довођени у градове, највише у Београд и његову околину, затим и у новоотворене руднике по Србији.

Указ о уређењу Немачког Београда Уласком у састав проширеног Хабзбуршког царства, Београд је постао главно погранично утврђење, али и полазиште за даље ратове против Турске на Балкану. Одлуком римско-немачког цара Карла VI, уобличеном у статуту (Das Statut der Belgrader Deutchenstadt von) из 1724. године, Београд је подељен на два дела: српски (савски) и немачки (дунавски).G. Bodenstein, Das Statut der Belgrader Deutschenstadt von 1724, 407 Потом је следила нова наредба на основу једне царске резолуције, да се у неоаквистичким земљама могу насељавати примарно Немци али и остали римокатолици из целе Европе. Док су у прво време знатан део досељеника у Србију чинили ветерани из ратова Еугена Савојског, касније су предвиђеним пореским олакшицама били привучени и многи немачки сељаци лошијег имовног стања из густо насељених крајева око Рајне.

По наведеној резолуцији из 1726. године наређено је да се из Немачке вароши под принудом иселе сви Срби са својом имовином, из дунавског дела вароши, а у њој населе искључиво Немци католичке вере.Д. М. Павловић, Административна и црквена политика аустријска у Србији (од 1718-1739.), по грађи из бечких архива, ГСКА 62, Београд 1902, 169. Хабзбуршка власт је Јеврејима дозволила боравак у веома ограниченом броју, и то у српском делу Београда, на десној обали Саве, који се састојао од Горње и Доње, односно Нове вароши.

Како тадашњи Београд као оријентална варош са застарелим утврђењем није задовољавала велике планове Дворског ратног савета у Бечу, кренуло се сређивањем Београда како би он постао европски барокни град након опсежну реконструкције, не само Тврђаве него и читаве вароши. 90 Положај и изглед Доњa српске варош, као градска четврт отвореног типа, основана је изван варошких зидина, на такозваном савском амфитеатру, без заштитних утврђења, на простор који данас омеђују улице Краља Милана, Кнеза Милоша, Немањина до изнад Карађорђеве. Са београдском вароши била је повезана путевима који су водили ка Шабачкој и Виртембершкој капији.Ж. Шкаламера, Београдска нова доња варош у XVIII веку, ГГБ XVIII, Београд 1971, 59. 600px|мини|центар|На карти из 18. века десно од Београдске тврђаве од 1724. до 1739. на савској страни развијао се Српски Београд — Горња варош, унутар спољних градских бедема и Доња варош на савском амфитеатру ван заштитних утврђења

Историја Оснивање Доње српске вароши у Београду настало је у периоду пре разграничења немачке и српске општине. Поред очигледног разлога да се становништво одвоји на верском принципу, за оснивање Доње српске вароши били су важни и други чиниоци, пре свега привредних, трговачких и занатлијских.Ж. Шкаламера, Београдска нова доња варош у XVIII веку, ГГБ XVIII, Београд 1971, 54.

Пре 1724. године српска Доња варош није уцртана на сачуваним плановима Београда и околине, који су израђени 1723. или 1724. године, када је почело расељавање, а познато је да је 1726. године дошло до дефинитивног исељавања свих Срба и осталих православних житеља из Немачког Београда, па се претпоставља да је насеље настањено претежно Србима на савском платоу настало отприлике у овом историјском периоду.

Из делимично сачуваног пописа становништва Доње вароши из 1733/1734. године у коме се наводе и занимања становништва вароши уочава се да је насеље било скоро у потпуности насељено занатлијама, јер су виђенији и имућнији становници, трговци и свештенство, становали су у Горњој вароши.Д. Ј. Поповић, Грађа за историју Београда 1711-1739, 68-76.Ж. Шкаламера, Београдска нова доња варош у XVIII веку, 65.

Поуздано се не зна да ли су два одвојена српска насеља Горња и Доња српска варош улазила у састав једне или две општине, иако су највероватније била повезане јединственим еснафским системом.Поповић, М. Богдановић, Грађа за историју Београда од 1717 до 1739, стр. 151Д. Руварац, Храм рождества Св. Јована у Новој Вароши, СС, књ. 5, 1904, стр. 106-107.

Види још Краљевина Србија (1718—1739) Српска горњa варош у Београду (1718—1739)

Референце

Спољашње везе Београд кога више нема, Путовање у Белиград — Политикин забавник Број: 3320 25. 9. 2015.

Категорија:Историја Београда Категорија:Историја Србије под Хабзбуршком монархијом Категорија:Српска историја под хабзбуршком влашћу