Cista jajnika je šupljina na jajniku ispunjena tečnim, ili polutečnim sadržajem. Iako je cista jajnika po svojoj prirodi dobroćudna izraslina, ona je kod žena često praćena strahom od maligniteta. Epidemiologija Broj novodijagnostikovanih slučajeva cista na jajnicima se neprestano povećan, što nameće potrebu za češćim pregledom kod ginekologa. Životna dob Ciste najčešće pogađaju žene tokom reproduktivnog perioda, mada se mogu javiti bilo kada tokom života. Gotovo su česta pojava kod svih žena u premenopauzi i kod svake pete žene nakon menopauze. Rasne razlike Ne postoje rasne predilekcija za pojavu cista na jajnicima, osim predilekcije za pojavu cistadenokarcinoma (osobe ženskog pola koje žive na teritoriji Severne Amerike i u zapadnoj Evropi više obolevaju od ovih bolesti).
Etiopatogeneza Svakog meseca, u toku menstrualnog ciklusa, na jajniku se stvaraju folikuli koji mogu da dostignu veličinu do 3 cm, nakon što se iz njih ne oslobađa zrela jajna ćelija. Kada prsne folikul i oslobodi jajnu ćeliju, nastaje struktura poznata kao „žuto telo” koje se kako odmiče menstrualni ciklus postepeno smanjuje ukoliko ne dođe do oplodnje.
Vrste мини|Folikularna cista jajnika Iako cista jajnika po svojoj građi mogu da budu benigne, ili maligne, one se najčešće javljaju kao benigne, po svojoj prirodi. Oko 10% ovih promena, čine dermoidne ciste. Folikularna cista jajnika
U normalnom menstrualnom ciklusu jajnik produkuje jajnu ćeliju svakog meseca, koja raste unutar sićušne vrećice koja se zove folikul. Kada jajna ćelija sazri, folikul se otvara i oslobađa u jajovod jajnu ćeliju.
Folikularne ciste nastaju kada se folikul ne otvori da bi oslobodio jajnu ćeliju. Zbog toga folikul i dalje raste u cisti. Folikula ciste su najčešće bez simptome i nestaju nakon jednog do tri meseca. Cista žutog tela мини|Cista žutog tela jajnika мини|Endometrioza snimljena tokom laparoskopske operacije
Nakon što se folikul otvori i oslobodi jajnu ćeliju, prazna vreća folikula se smanjuje i formira masu ćelija zvanih žuto telo (corpus luteum). Žuto telo luči hormone koji imaju za cilj da pripreme stvaranje jajnih ćelija za naredni menstrualni ciklus. Ciste žutog tela nastaju ako se vrećica nakon izbacivanja jajne ćelije ne smanji, i počinje sa nakupljanjem tečnosti. Većina ciste žutog tela koje nestaju nakon nekoliko nedelja, mogu narasti na gotovo četiri inča u širinu. Takođe mogu krvariti ili uvrnuti jajnik i prouzrokovati bol. Neki lekovi koji se koriste za izazivanje ovulacije mogu povećati rizik od nastanka ovih cista. Endometrioza Endometrioza je benigna bolest kod žena, kod koje se mali komadi endometrijuma, unutrašnjeg tkiva materice, mogu pronaći izvan materice u drugim organima i tkivima.
Dermoidna cista Nastaju iz ćelija prisutnih od rođenja i obično ne izazivaju simptome. Cistadenom Cistadenomi su ciste ispunjeni vodenastom tekućinom i ponekad mogu poprilično narasti.
Klinička slika u većini slučajeva, kliničku slika je bez simptoma, tako da se dijagnoza često postavlja sasvim slučajno tokom pregleda zbog drugijh bolesti. Čak i maligne ciste dugo vremena mogu da ne prouzrokuju nikakve simptome.
Najčešći simptomi su: osećaj nelagodnosti i bola u donjem delu trbuha akutni abdomen (veoma oštar i jak, probadajući bol sa mučninom, povraćanjem i povišenom telesnom temperaturom) izazvan torzijom (uvrtanjem) pojave bolnih seksualnih odnosa nepravilnosti tokom menstrualnog ciklusa i krvarenja van ciklusa pojava nadutosti trbuha nedostatak apetita i gubitak telesne težine, kod malignih cisti u uznapredovalim stadijumima bolesti nedostatak daha, uvećanje limfnih čvorova Velike ciste se nekada mogu napipati preko trbušnog zida Dijagnoza Dijagnoza cista na jajnicima se postavlja: anamnezom, kliničkom sikom i detaljnim ginekološkim pregledom.
Detaljna dijagnoza se postavlja na osnovu ultrazvučnog pregleda male karlice.
Nije neophodno raditi posebne laboratorijske analize, ali se mora uzeti u obzir mogućnost postojanja malignih promena, pa se u tom slučaju moraju uradi analize tumorskih markera.
Skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca se reše koriste u dijagnozi benignih cisti jajnika.
Terapija Terapija ciste jajnika u većem broju slučajeva, kod malih cisti je nepotrebna jer takve ciste ne pričinjavaju probleme, i ne zahtevaju lečenje.
Kod žena u menopauzi, kod kojih su tumor markeri negativni, a ciste manje od 5 cm, takve ciste se povremeno prate.
Ukoliko su ciste veće od 5 cm u prečniku, treba razmišljati o hirurškom uklanjanju promena, primenom klasične ili laparoskopskom tehnikom. Galerija
Reference
Spoljašnje veze
Категорија:Цисте