Понашање паса је интеракција пса са животном средином, власником и другим псима. Оно се може поделити у неколико група. То могу бити природна псећа понашања, понашања која су пси научили или нису научили, понашања која су резултат емотивних траума и коначно понашања која су резултат болести паса. 300px|мини|Пас у адолесцентском периоду
Посматрање понашања паса Тумачење појединих компоненти понашања и њихово склапање у целину, власнику ће дати увид у карактер одређеног пса. Са друге стране субјективно тумачење понашања животиње довешће до неспоразума и погрешних закључака. Према неким стручњацима проблеми у понашању паса су сва понашања која сметају власницима. Можда је најреалније дефинисати поремећаје у понашању пса као и сва остала понашања која доводе у питање равнотежу породице-чопора. Та дефиниција обухвата читав низ нормалних понашања, али нежељених, а чисто и патолошких понашања. Посматрање говора тела пса је примаран начин да се стекне објективни приказ понашања (овај пас има опуштену вилицу, полуотворена уста, тужан поглед). Често је лоше понашање пса резултат неспоразума између пса и власника.
Комуникација између паса и људи еволуира хиљадама година и подразумева преношење разумљиве информације на релацији пошиљалац - порука - прималац. Она се одвија двосмерно од тренутка када пас уђе у нову средину. Људи користе говорне методе (жива реч) и показне методе (понављање истог покрета руком, главом, телом, неким предметом на који је пас фокусиран). Пси користе гласовне знаке ( цвиљење, режање, лавеж) и говор тела да визуализују своја осећања, намере, став. Пас преноси свом власнику информације свесним или несвесним гестовима, позама или покретима и изразима лица. Пси у комуникацији говора тела користе уши, реп ,очи ,уста ,дахтање ,опрезан, узбуђен, разигран, тужан, уплашен, доминантан, потчињен, уплашено агресиван, дефанзивно агресиван поглед и израз лица.
Очи и предео око очију су, према резултатима научних истраживања, еволуирале тако да пси могу да изразе емоције у комуникацији са људима. Нарочито су се развиле групе мишића око очију. Минијатурни мишићи на лицу омогућавају љубимцима да направе тужан поглед, или израз налик радовању, уплашености или љутњи. Студија је показала да „кучећи” поглед припитомљеним животињама даје могућност да се повежу са људима. Поглед са стране при чему се виде беоњаче виде такозвано китово око јавиће се, на пример, када пас чува храну или нешто до чега му је стало.
Зенице када су увећане (стаклено око) упућују на страх, уплашеност.
Уста и положај усана, видљивост зуба, положај вилице и језика директно ће сигнализирати о расположењу пса.
Уши опуштене ,оборене или начуљене указују да је пас миран, покуњен и опрезан или уплашен.
Реп је оно што прво привуче пажњу приликом сусрета са псом. Положај и активност псећег репа може наговестити да је пас раздраган јер маше репом , миран када му је реп опуштен, нервозан и раздражљив када је реп спуштен између ногу или да нешто чува када му је реп укрућен.
Крзно својим изгледом и стањем често може бити јасан показатељ поремећаја у понашању пса. Нагло и неконтролисано лињање указује на стрес или болест, накострешеност сигнализира узбуђеност или спремност пса да одговори на нешто што га чини нервозним.
Дахтање осим што је показатељ да је псу вруће или да је жедан, може сигнализирати и велику нервозу и узнемиреност у одређеној ситуацији. Пси на пример често интензивно дахћу када се шишају.
Положај тела Постоје три положаја које пас заузима у зависности од ситуације и реакције коју жели да покаже: нормалан (природан), увећан (накострешена длака, изражен грудни кош, високо постављена глава), смањен (склупчаност, полегање по земљи, оборена глава и уши).
Природан положај када му је опуштено тело, уши и реп, указује на то да је пас срећан, задовољан и смирен.
Опрезан став пас исказује када заузме усправан положај врата и главе, уши су му наћуљене, усмерене ка напред, чело наборано а длака накострешена у пределу дуж кичменог стуба.
Узбуђење пас најчешће показује када дигне уши и реп а често у таквим ситуацијама и залаје.
Узнемиреност се на псу примећује када је накострешен, труди се да повећа волумен тела и уши су му круто уздигнуте.
Разигран пас ће једноставно доскакутати до власника и изазивати га на игру тако што дигне шапу, спусти предњи део тела а задњи дигне и углавном замаше репом. Неретко пси у раздраганости залају.
Уплашен изглед тела пса је када се скупи, приљубљује уз земљу а реп повија између ногу и сви мишићи на телу су му укочени. Често је видљиво дрхтање целог тела.
Доминантан став је очигледан када је пас пун самопоуздања, високо уздигнутог чела, „лабудовог врата” и уздигнутих ушију.
Потиштеност ће пас такође показати одређеним положајем тела. То може бити активан и пасиван вид понашања. Активан пас се труди да изгледа што мање, спуштеног је тела, припија се уз земљу, реп повија између ногу и гледа у страну. Неки пси се чак преврћу на леђа показујући тако потпуно предавање и понизност, док ће се штенци, често, неконтролисано помокрити. Пасивну потиштеност пас исказује тако што лежи, безвољан је, скрива поглед.
Агресивност код паса може бити изазвана различитим потицајима па је тако различит и одговор псећег тела на њих.
Уплашено агресиван пас показује зубе, режи, хоће да угризе и побегне.
Офанзивно агресиван пас напада, костреши се и труди се да изглед већи, самопоуздан је, уздигнуте главе ,реп и уши су му оштро уздигнути, накострешен је и шкљоца вилицама.
Дефанзивно агресиван пас се склања, повлачи уназад, уши су му оборене ка напред, дигнут реп, откривени зуби, режи лаје и накострешен је.
Смирујући сигнал испољава се када је пас спреман за стварање нових пријатељстава са другим псом или са људима Смирујући сигнали су: окретање главе у страну, окретање на леђа, лизање носа, укочен став, нормалан ход и покрети, позив на игру, седећи положај, лежећи положај, зевање. 250px|мини|позив на игру
Доминација је изражена код свих паса и испољава се када пас процени да може ситуацију да окрене у своју корист. Постоје изразито доминантни пси (мужјаци и женке без разлике)који неће презати од покушаја да се наметну чак и снажнијем и већем. С обзиром да доминација произилази из односа две јединке исте врсте, где се силом (агресијом) покушава успостављање првенства коришћења хране или територије и првенства у процесу удварања и парења. 250px|мини|Доминантан став
За изразито доминантне јединке користи се израз алфа. Алфа мужјак или алфа женка увек намећу своје право на првенство, често агресивно наступају у односу на нове псе и у сукобима излазе најчешће као победници. Доминантни пси и свог власника посматрају као део чопора и поставиће се заштитнички према њему, што може изазвати низ проблема приликом шетњи и дружења са другим псима. Довољна је намера другог пса да приђе клупи или месту на ком власник стоји па да избије туча између паса. Власник мора на време да препозна ову црту у карактеру свог љубимца и наметне се као доминантнији.
Комуникација човека и пса Пси су друштвена бића и они се изузетно труде да успоставе комуникациону везу са другим псима, власником и околином. Власник мора научити да препозна различите сигнале које му пас шаље, а истовремено мора пса научити да препозна одређене сигнале (команде) на основу којих ће пас моћи да одреагује очекивано. Власник може користити вербалне и невербалне сигнале али они морају бити континуирани и усклађени. Неусклађеност вербалне и невербалне комуникације од стране човека доводи до забуне код пса. Пас се овој комуникацији учи од првог момента. И сваки научени знак (симбол) биће узрок неког понашања. Иза појаве сваког понашања стоји неки „знак” за то понашање (визуелни-аудитивни -вербални). Ти сигнали могу се изговарати или могу бити покрет неког дела тела или то може бити звучни сигнал дат пиштаљком, пљескањем рукама и сл. Сигнал постаје окидач за одређено понашање. Команда је визуелни или звучни знак након којег следи извршење команде код већ наученог понашања.
Поремећаји у понашању паса Постоји низ особина које пас једноставно наследи или су, што је још вероватније, једноставно природна одлика свих паса. Уз интервенцију власника, пас може усвојити свако понашање како би однос са власником окренуо у своју корист и у том смислу, може се рећи да је понашање о коме је реч прилагодљиво. Све док нешто не поремети његову способност да обради информације прикупљене у својој средини, пас је у стању да пронађе прилагодљиве одговоре. Све док неко понашање изгледа као прилагодљиво, чак и ако је непријатно за држаоца, убрајаће се у нормална. Све поремећаје у понашању пса можемо поделити на природне поремећаје, поремећаје настале у процесу учења током одрастања, затим поремећаје настале услед различитих физичких и емотивних траума кроз које је пас прошао у животу и на крају група поремећаја у понашању пса који су везани за појаву неке болести.
Природни поремећаји у понашању пса Наравно да власнику може бити непријатно што његов пас често лаје, скаче на људе када му се обрате, њушка измет по пољани или међуножја других паса али такве ствари су једноставно природно понашање паса и део су њиховог генетског кода. Репресивно је и покушати да се такве ствари насилно сузбију у понашању пса. На пример, када пас скочи на познату особу он то чини с намером да му полиже лице што је пристојно понашање у свету паса, он жели да покаже весеље и своју љубав. Због тога је окрутно физички га кажњавати за такво понашање, али му треба показати да нас такво понашање љути, односно окренути се од њега и отићи.
Лајање може бити делом генетска одлика, а делом стечена, научена особина. Неке расе паса лају више а неке мање, такође уколико се количина лајања толико увећа да постане неиздржљива власник и пас морају потражити помоћ стручњака. Правилним радом лајање се може смањити али не и анулирати јер сваки пас понекад залаје и будући власници морају тога бити свесни приликом куповине пса.
Мириси и њушкање су за псе један од кључних видова тумачења околине и ситуације у којој се налазе. Псима је чуло мириса најизоштреније и на њега се највише ослањају током живота. Власник једноставно мора да прихвати ту особину свог љубимца и не сме га у томе спречавати како му не би нарушавао квалитет живота и тиме изазвао трауме које могу довести до дубљих поремећаја у понашању.
Склоност да лови домаће животиње биће велика непријатност за власника. Пас је ловац, генетски предодређен да насрће на веома различите врсте плена, од миша до папкара средње величине, чак и већих ако је пас део чопора а чопор довољно бројан. Агресивност при хватању плена најчешће изазивају три врсте домаћих животиња: мачка, живина и овце. Мачка је потенцијални плен који раздражује скоро све псе, чак и оне који живе у кући и мирно деле простор са мачком. Различити су покушаји да се изађе на крај с таквим понашањима, али је мало њих стварно делотворно и употребљиво.
Копрографија је конзумирање измета, понашање које власницима паса изузетно тешко пада. Конзумирање измета биљоједа (коњска и говеђа балега) нормално је код паса, и уобичајено је код штенета млађег од 6 месеци. У та два случаја, може се увек покушати са санкционисањем таквог понашања, али ти васпитни подухвати углавном не успевају: пас и даље пада у искушење да конзумира измет. У случају да одрастао пас конзумира сопствени измет, неопходно је одмах консултовати ветеринара зато што такво понашање указује на хронични панкреатитис, егзокрина инсуфицијенција панкреаса, или је копрографија у том случају последица патолошког поремећаја у понашању (синдром лишавања, депресија услед одвајања).
Поремећаји услед наученог или ненаученог