Ћелијска теорија говори о томе да се сва жива бића састоје из ћелија или барем једне ћелије. Немачки ботаничар Матијас Шлајден је 1838. године закључио да се све биљке састоје из ћелија, а Теодор Шван 1839, до истог закључка долази за животиње, чиме постављају основу ћелијске теорије.
Радови који су претходили ћелијској теорији мини|десно|300п|Цртеж ћелија плуте виђених под микроскопом Р. Хука Роберт Хук (1635—1703), познати британски физичар, математичар и архитекта, једно време се бавио и усавршавањем микроскопа. Посматрао је пресеке плуте под микроскопом и у делу Микрографија објављеном 1665. године објавио резултате тог посматрања. Уочио је велики број коморица, које подсећају на пчелиње саће и које су одвојене међусобно танким преградама. Коморице назива ћелије (cells) и тај назив се задржава и до данас. Тако је први назив за ћелију дат мртвим ћелијам од којих се у ствари виде само зидови.
Када је формулисан појам ћелије почела су истраживања њених делова и садржаја. Тако италијански професор медицине Марчело Малпиги (1628—1694) се усредсређује на истраживања ћелијске мембране. Први подаци детаљнијег садржаја ћелије потичу од италијанског ботаничара Бонавенути Кортија (1720—1813) који је у ћелијама алге Hara посматрао струјање цитоплазме (циколозис). Шкотски ботаничар Роберт Браун 1883. године први описује једро као саставни део ћелије, али не говори о његовим функцијама. Чешки зоолог Јоханес Пуркиње (1787—1869) први уводи појам протоплазма, а немачки зоолог Макс Шулц (1825—1884) поставља своју протоплазматичну доктрину. По тој доктрини свака ћелија је састављена од масе протоплазме у којој се налази једро.
Класична ћелијска теорија
Шлајден и Шван постављају основе ове теорије по којој: су сви организми грађени од ћелија; су ћелије основне јединице живота на планети Земљи.
Двадесетак година касније, тачније 1858. године, немачки патолог Рудолф Вирхов допуњује ову теорију својом чувеном изреком свака ћелија из ћелије (лат. Omnis cellula e cellula), која значи да је свака ћелија настала деобом претходне ћелије, изузев самог порекла живота.
Савремене поставке ћелијске теорије
Најбитније прихваћене савремене поставке ћелијске теорије су: ћелија је основна јединица грађе живих бића ћелија је функционална јединица јер је функција организма резултат активности самих ћелија; свака посебна ћелија може да обави одређену улогу, али чешће група ћелија (популација ћелија) врши одређену функцију свака ћелија настаје деобом претходне постојеће ћелије; наследне информације се приликом деобе преносе са ћелије на ћелију; ћелија је јединица размножавања, растења и развића; живот сваког организма почиње од ћелије, чијим деобама, пастом и развићем се развија и целокупан организам ћелија има сопствени метаболизам свака ћелија има одређену грађу и хемијски састав.
Спољашње везе Бионет Школа http://fig.cox.miami.edu/~cmallery/150/unity/cell.text.htm http://www.biology.arizona.edu/cell_bio/tutorials/cells/cells3.html http://www.edu.pe.ca/vrcs/2003/courses/9science/timeline.htm https://web.archive.org/web/20060907081732/http://www2.bc.edu/~strother/GE_146/lectures/12.html https://web.archive.org/web/20150409081232/http://www.cellsalive.com/ The cell theory: a foundation to the edifice of biology The Cell Theory, Past and Present
Категорија:Ћелија Категорија:Цитологија