Новица Гушић (Братач, 24. септембар 1941 — Београд 8. март 2020) био је пуковник Војске Републике Српске. Током Одбрамбено-отаџбинског рата био је командант 13. моторизоване бригаде и 8. моторизоване бригаде.
Биографија Новица Гушић је рођен у невесињском селу Братач 1941. године, као близанац са братом Томиславом. Од оца Новице и мајке Даринке. Име је добио по оцу који је неколика мјесеца раније, 27. јуна, погинуо у борби са усташама које су из Калиновика преко Морина долазиле у испомоћ угроженом усташком гарнизону у Невесињу. Браћа су четири разреда основне школе завршила у Братачу, а друга четири у Невесињу. Након осмогодишње школе Новица је упућен у Војно-индустријску школу у Земуну. Ту се први пут одвојио од брата близанца, који је упућен на школовање у Трстеник. Пошто Новица није имао афинитета према науци која му се нудила у Земуну, ту школу је напустио и конкурисао за средњу подофицирску саобраћајну школу у Ријеци. Њу је завршио 1959. године и као водник отишао на службу у Скопље. Ту је остао само три мјесеца, а крајем године прекомандован је у састав војне полиције у Приштини.
Године 1961. започео је школовање на Војној академији у Београду, а 1965. године, као млади потпоручник, распоређен у гарнизон Марибор. На служби у гарнизону Пула провео је 1967. годину, а 1968. године поново се вратио у Марибор. Године 1970. дошао је на службу у гарнизон Београд. У периоду од 1973. до 1975. године завршио је школовање на Командно-штабној академији. Након школовања остао је у гарнизону Београд до 1988. године, када је поново отишао у Марибор. Ту је био до 1991. године, када је ЈНА дефинитивно отишла из Словеније.
У богатој официрској каријери обављао је командне дужности од командира вода до команданта саобраћајног батаљона, а од управних дужности био је начелник саобраћајне службе Центра високих војних школа у Београду и начелник саобраћајне службе Мариборског корпуса. У мају 1992. године дошао је у Херцеговину ради обиласка јединице која је дислоцирана из Мариборског корпуса, гдје је остао до 7. јуна, када се чудним сплетом околности нашао на дужности команданта 13. бригаде у Дубравама. Ова бригада је била под сталним нападима хрватске војске и била је принуђена да напусти долину Неретве. Од остатака ове бригаде и 10. моторизоване бригаде формирана је 16. јуна 8. моторизована бригада чији је први командант постао Новица Гушић.
Команда бригаде је 16. јуна покренула битку за повратак на Подвележје и заузимање релеја на Вележу. Борбе су трајале до 9. јула, а бригада је успела да запоседне доминантне висове над Мостаром и долином Неретве, које ће држати до краја рата. Током рата дао је велики допринос у одбрани Невесиња и Херцеговине, нарочито у Првој митровданској офанзиви. Пензионисан је августа 1994.
Преминуо је 8. марта 2020. у Београду. а сахрањен, уз војне почасти, у православном гробљу Дреновик у Кифину Селу код Невесиња.
Одликовања и признања Медаља годишњице ЈНА за 30 година Медаља годишњице ЈНА за 40 година Медаља годишњице ЈНА за 50 година Орден рада са златним венцем, Орден за војне заслуге са сребрним мачевима, Орден Народне Армије са сребрном звијездом, Орден за војне заслуге са златним мачевима Орден Милоша Обилића (28. јуна 1993) Златна повеља "Слободне Херцеговине" (2019) Повеља Општине Невесиње
Види још Одбрамбено-отаџбински рат Војска Републике Српске
Референце
Категорија:Рођени 1941. Категорија:Умрли 2020. Категорија:Невесињци Категорија:Срби у Босни и Херцеговини Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини Категорија:Припадници ВРС Категорија:Официри Војске Републике Српске Категорија:Пуковници ВРС Категорија:Херцеговачки корпус ВРС Категорија:Носиоци одликовања Републике Српске Категорија:Носиоци Ордена Милоша Обилића (Република Српска)