Išvara (Sanskrit: ईश्वर, IAST: Īśvara) koncept je u hinduizmu, sa širokim rasponom značenja koja zavise od ere i škole hinduizma. U drevnim tekstovima indijske filozofije, Išvara, u zavisnosti od konteksta, može značiti vrhovnu dušu, vladara, gospodara, kralja, kraljicu ili muža. U srednjovekovnim hinduističkim tekstovima, Išvara, u zavisnosti od škole hinduizma, znači Bog, Vrhovno biće, lični bog ili specijalno Ja.
U šivizmu i za mnoge hinduse, Išvara je sinonim za „Šiva”, ponekad kao Mahešvara ili Paramešvara što znači „Vrhovni gospodar“, ili kao Išta-deva (lični bog). Slično kao kod višnuista i mnogih Hindusa, to je sinonim za Krišnu ili Višnu U tradicionalnim baktijskim pokretima, Išvara je jedno ili više božanstava individualne preferencije iz hinduističkog politeističkog kanona božanstava. U modernim sektaškim pokretima, poput Arije Samaja i brahmoizma, Išvara poprima oblik monoteističkog Boga. U školi jogijskog hinduizma, to je bilo koje od „ličnih božanstava” ili „duhovna inspiracija”.
Etimologija
Koren reči Išvara potiče od īś- (ईश, Ish) što znači „sposoban za” i „vlasnik, vladar, poglavar”.Arthur Anthony Macdonell : A Practical Sanskrit Dictionary, Motilal Banarsidass. Drugi deo reči Išvara je -{vara}- što znači u zavisnosti od konteksta „najbolji, odličan, lep”, „izbor, želja, blagoslov, blagodat, poklon” i „udvarač, ljubavnik, đuvegija“.Arthur Anthony Macdonell : A Practical Sanskrit Dictionary, Motilal Banarsidass. Kompozitna reč, Išvara doslovno znači „vlasnik najboljeg, lepog”, „vladar izbora, blagoslova, blagodati” ili „šef udvarača, ljubavnika”.
Kao koncept, Išvara u drevnim i srednjovekovnim sanskritskim tekstovima, na različite načine znači Bog, Vrhovno biće, Vrhovna duša, gospodar, kralj ili vladar, bogat ili imućan čovek, bog ljubavi, božanstvo Šiva, jedan od Rudri, princ, muž i broj jedanaest.Monier Monier Williams, Sanskrit-English dictionary, Search for Izvara, University of Cologne, GermanyApte Sanskrit-English dictionary, Search for Izvara, University of Cologne, Germany, The Illustrated Encyclopedia of Hinduism, Vol. 1: A–M.
Reč -{Īśvara}- se ne javlja u Rigvedi. Međutim, glagol īś- se pojavljuje u Rig vedi, gde kontekst sugeriše da je značenje „sposobаn, kadar”.Madhav Deshpande : Sense and Syntax in Vedic (Editors: Joel Brereton and Stephenie Jamison), Volumes 4-5, Brill. U Samavedi je reč odsutna, retko se javlja u Atarvavedi, a pojavljuje se u Jajurvedinoj Samhiti. Kontekstualno značenje, kako to objašnjava drevni indijski gramatičar Panini, nije ni bog ni vrhovno biće.
Reč Išvara pojavljuje se u brojnim drevnim Darmasutrama. Međutim, Patrik Olivel tvrdi da tamo Išvara ne znači Bog, već znači Vede. Dešpande navodi da bi Išvara u Darmasutrama može alternativno da znači kralj, s tim što kontekst doslovno tvrdi da su „Darmasutre jednako važne kao i Išvara (kralj) u stvarima od javnog značaja”.Patrick Olivelle (2006), Between the Empires: Society in India 300 BCE to 400 CE: Society in India,
U šiviznim tradicijama hinduizma, ovaj termin se koristi kao deo kompozita „Mahešvara” („veliki gospod”) kao naziv za Šivu. U mahajanskom budizmu koristi se kao deo kompozita „Avalokitešvara” („gospod koji čuje vapaje sveta”), ime bodisatve poštovano zbog svog saosećanja. Kada se odnosi na božanstvo u ženskom rodu, posebno u šaktizmu, ponekad se koristi i ženski oblik .
U školi Advajta Vedanta, Išvara je monistički Univerzalni apsolut koji povezuje i predstavlja jedinstvo u svima i svemu.Lance Nelson (1996), Living liberation in Shankara and classical Advaita, in Living Liberation in Hindu Thought (Editors: Andrew O. Fort, Patricia Y. Mumme), (footnote 105)
Škole mišljenja
Među šest sistema hinduističke filozofije, samkja i mimamsa ne koriste pojam Išvara, i.e. vrhovno biće. Jogijske, vajšeške, vedantske i njajske škole hinduizma diskutuju o Išvari, ali dodeljuju tom terminu različita značenja.
Desmarajs kaže da je Išvara metafizički koncept u Jogasutrama.Michele Marie Desmarais (2008), Changing Minds: Mind, Consciousness And Identity In Patanjali's Yoga-Sutra. On se nigde ne spominje kao božanstvo, niti se spominju bilo kakve pobožne prakse (Bakti), niti se Išvari daju karakteristike koje su obično povezane sa božanstvom. U jogijskoj školi hinduizma, prema Vičerovom tvršenju Išara nije Bog stvaralac, niti je univerzalni Apsolut hinduističke škole Advajta Vedanta. Vičer takođe primećuje da neke teističke podškole vedantske filozofije hinduizma, inspirisane jogijskom školom, objašnjavaju termin Išvara kao „Vrhovno biće koje vlada nad kosmosom i individualizovanim bićima”.Ian Whicher, The Integrity of the Yoga Darsana, State University of New York press. Malinar navodi da Išvara u školama hinduizma Samkja-Joge nije ni stvoritelj, niti Bog spasitelj.A Malinar : Current Approaches: Articles on Key Themes, in The Bloomsbury Companion to Hindu Studies (Editor: Jessica Frazier), Bloomsbury Academic.
Cimer je u svojoj knjizi o indijskim filozofijama iz 1951. godine napomenuo da baktijske podškole pominju Išvaru kao Božanskog gospodara, ili božanstvo specifične baktijske podškole. Philosophies of India, Reprinted by Routledge in. Savremeni sektaški pokreti ističu Išvara kao vrhovnog Gospodara; na primer, pokret Hare Krišna smatra da je Krišna Gospod.Karel Werner : A Popular Dictionary of Hinduism, Routledge. Pokreti Arije Samaja i bramoizam - pod uticajem hrišćanskih i islamskih pokreta u Indiji - konceptualizuju Išvara kao monoteističkog svemogućeg Gospoda. U tradicionalnim teističkim podškolama hinduizma, poput Višištadvajta Vedante od Ramanudže i Dvajta Vedanta od Madvave, Išvara se identifikuje kao gospod Višnu/Narajana, što je različito od prakrtija (materijalnog sveta) i puruše (duše, duha).
Radakrišnan i Mur tvrde da su ove varijacije u Išvara konceptu u skladu sa hinduističkim pojmom „ličnog Boga”, gde su „ideali ili manifestacije najviših sopstvenih vrednosti pojedinca koje se cene”.Radhakrishnan and Moore (1967, Reprinted 1989), A Source Book in Indian Philosophy, Rip i drugi,Mircea Eliade (2009), Yoga: Immortality and Freedom, navode da škole hinduizma ostavljaju pojedincu slobodu i izbor konceptualizacije Išvare na bilo koji smislen način koji želi, bilo u obliku „božanstva po vlastitom izboru” ili „bezobličnog Brahmana (apsolutna stvarnost, univerzalno načelo, istinsko posebno Ja)”.Dale Riepe (1961, Reprinted 1996), Naturalistic Tradition in Indian Thought. , 1980 edition: pages 126-129, Reprinted in 1983 as.
Reference
Literatura
Vol. 1: Regions, Pilgrimage, Deities (2009). Vol. 2: Sacred Languages, Ritual Traditions, Arts, Concepts (2010). Vol. 3: Society, Religious Professionals, Religious Communities, Philosophies (2011). Vol. 4: Historical Perspectives, Poets/Teachers/Saints, Relation to Other Religions and Traditions, Hinduism and Contemporary Issues (2012). Vol. 5: Symbolism, Diaspora, Modern Groups and Teachers (2013). Vol. 6: Indices (2015).
Ongoing monographic series project.
Vol. 1 | Vol. 2 | Vol. 3 | Vol. 4 | Vol. 5.
Spoljašnje veze
Категорија:Индијска филозофија Категорија:Шивизам