Света Сара, позната и као Сара ла Кали (, ), Кали Сара или Црна Сара (), митска је заштитница ромског народа. Центар поштовања ове светице је насеље Свете Марије од Мора (), регион Прованса-Алпи-Азурна обала. Место је ходочашћа за Роме у јужној Француској. Према легенди, Света Сара била је слушкиња једне од Три Марије и са њом је, током прогона раних хришћана у Јерусалиму стигла до обала Француске.Bart McDowell, Gypsies: Wanderers of the World, pp. 38–57.

Легенда о Три Марије мини| Три Марије на гробу (Лоренцо Монако, 1396, Лувр) Према разним легендама, током великог прогона раних хришћана у Јерусалиму власти су предузеле све да уклоне Исусове сљедбенике, а посебно Апостоле и Исусове пријатеље. С том намером су у једну лађу без весала и једара присилно укрцали Лазара, кога је Исус васкрсао, његове сестре Марту и Марију, Марију Салому (мајку апостола Јована и Јакова), Свету Марију Клеофину и Салому и неколико Исусових ученика. Међу њима је била и Исусва ученица Сара ла Кали, родом из Горњег Египта, за коју неке легенде тврде да је била црна слушкиња једне од три Марије, најчешће Марије Клеофине.Michal Droit, Carmague, p. 19. Намера јерусалимских власти била је да их усмртити без проливања крви - глађу, жеђу или у таласима Средоземног мора.

Божјим чудом лађа је врло брзо допловила до јужних обала Француске, у близини данашњег Марсеља. Како су Лазар и његови сапутници са брода говорили грчки, контакт са становништвом је лако успостављен. Нису се сви искрцали. У лађи су остале две Марије и Сара. Оне су отпловиле мало даље. Место које им је Свевишњи доделио за Евангелизацију добило је по њима име, које носи све до данас - Свете Марије од Мора ().

Према другом предању, Сара је дочекала Три Марије када су стигле у Галију. Франц де Вил, у својој књизи „Традиција Рома у Белгији” из 1956. године, пише:Franz de Ville, Traditions of the Roma in Belgium.

Иако легенда о доласку Три Марије у Француску потиче из касног средњег века, овај догађај помиње се и раније, на пример у најпознатијој средњовековној хагиографској збирци „Златна легенда” (, или „Легенда светаца” ) из 13. века. Лик Свете Саре се први пут појавио у књизи Винсента Филипона, „Легенда о Светим Маријама” () из 1521. године, где је представљена као добротворка која помаже људима прикупљањем милостиње, што је довело до општег уверења да је Циганка. После тога Роми у Сару су је усвојили као своју светицу.

250px|мини|лево|Црква Госпа од Мора Светилиште У насељу Свете Марије од Мора подигнута је у част Богородице у 12. веку црква Госпа од Мора, данас заштићена француским законом као споменик културе. У крипти ове цркве чувају се као реликвије статуе Марије Клеофине, Марије Саломе и Марије Магдалене. У крипти се налази и гроб Свете Саре ла Кали, као и њена статуа.

Ходочашће 250px|мини|десно|Процесија са статуом Свете Саре мини|лево|Унутрашњост крипте у којој се чувају реликвије, гроб Свете Саре и њена статуа мини|Ритуално купање током ходочашћа Сваке године 24. и 25. маја одржава се велика ромска свечаност у част Свете Саре. Дан ходочашћа је 24. мај. Тог дана статуа Свете Саре, заједно са статуама Марије Клеофине и Марије Саломе, односи се до мора да би се симболично поновио долазак у Француску. На светковини се окупља на хиљаде Рома католика из целе Европе, а највише из Француске, Италије, Румуније, Шпаније и Португалије.

После мисе у цркви креће процесија коју предводе коњаници са црвеном заставом на којој је златни крст, а многи учесници се труде да додирну статуе и целивају их, узвикујући „Живела Света Сара!”. Певајући и молећи се, процесија се са статуом спушта до обале и улази у море. Статуу, обучену у шарену, сваке године посебно направљену, циганску одећу, прскају морском водом. После овог обреда на обали мора следи молитва коју предводе свештеници Доминиканског реда. Молитви присуствује на хиљаде Рома, туриста и локалних становника, свечано обучених у провансалску народну ношњу.

У ову цркву долазе на на хиљаде Рома католика да ту крсте своју децу.

Научне теорије Неки аутори су направили паралеле између ове церемоније и поштовања хиндуистичке богиње Кали (облик Дурга ).Isabel Fonseca, Bury Me Standing: The Gypsies and Their Journey, pp. 106–107. Роналд Ли, у својој књизи Ромска богиња Кали Сара () из 2001. године, наводи:Ronald Lee, "The Rom-Vlach Gypsies and the Kris-Romani", p. 210.Lee, R. (2002) The Romani goddess Kali Sara.

Света Сара у популарној култури Неки аутори, између осталих и Маргарет Старберд у књизи Христова изгубљена невеста и Свети грал и фрида Хаснаин у књизи Потрага за историјским Исусом (A Search for the Historical Jesus),. а који се баве темама из псеудоисторијске у књизи Света крв, свети грал Мајка Бејџента, сугеришу да је Сара била ћерка Исуса Христа и Марије Магдалене. Ове идеје су популаризовали Ден Браун у свом роману Да Винчијев код, Ерон Манусов у роману Ахавин сан (Ahavah's Dream),Eron Manusov, Ahavah's Dream (PublishAmerica Inc, 2005). и Елизабет Канингем у Хроникама Маеве (The Maeve Chronicles).Elizabeth Cunningham, Bright Dark Madonna, Monkfish Book Publishing Company, 2009; Red-Robed Priestess, Monkfish Book Publishing Company, 2011. Локално становништво одбацује ове спекулације.The Real Da Vinci Code, Channel Four Television, 3 February 2005.Behind The Mysteries: Unlocking Da Vinci's Code – The Full Story, National Geographic Channel, 19 December 2004.

У роману Линија Розабал (The Rozabal Line), аутор Ашвин Санги износи да се Сара ла Кали односи на три хиндуистичке богиње - Сарасвати, Лакшми и Кали - богиње знања, богатства и моћи, које симболизују тројство женске моћи. У роману Паула Коеља Вештица из Портобела, Света Сара се помиње неколико пута. Радња трилера Караван за Вакарес (Caravan to Vaccarès) Алистера Меклина из 1970. године смештена је у време ходочашћа у Сант Мари ду ла Мер. Статуа Свете Саре појављује се у документарном филму Тонија Гатлифа Latcho drom (Сигурно путовање), из 1993. године, где се приказује процесија током које је односе у море. У француском играном филму Коркоро (Korkoro) из 2009. године, чији је аутор такође Тони Гатлиф, Роми се често моле Светој Сари. Шведски стрит-арт уметник Цзон (Czon) осликао је 2018. године портрет Саре Ла Кали испред цркве у Сант Мари ду ла Мер-у

Види још Ромски фолклор Теткица Бибија Музеј ромске културе у Београду

Референце

Литература

de Ville, Franz, Traditions of the Roma in Belgium, Brussels, 1956. Droit, Michel, Carmague. Ernest and Adair Heimann (trans.). London: George Allen and Unwin, 1963. Fonseca, Isabel, Bury Me Standing: The Gypsies and Their Journey. New York: Knopf, 1996.

Lee, Ronald, "The Rom-Vlach Gypsies and the Kris-Romani", in: Walter Weyrauch (ed.), Gypsy Law: Romani Legal Traditions and Culture, Berkeley: University of California Press, 2001. McDowell, Bart, Gypsies: Wanderers of the World''', Washington: National Geographic Society, 1970. Weyrauch, Walter, "Oral Legal Traditions of Gypsies", in: Walter Weyrauch (ed.), Gypsy Law: Romani Legal Traditions and Culture, Berkeley: University of California Press, 2001.

Спољашње везе

Jarmila Balazova, Religion among the Roma''

Категорија:Роми