мини|Гурбети у Србији, 1905. година Гурбети су подгрупа ромских народа који живе на територији бивше Југославије, чији су чланови претежно муслимани. На Косову су друге ромске групе Гурбете доживљавале као лепе и марљиве.
Историја У српском речнику Вука Стефановића Караџића реч гурбет значи „цигански луталица”. Реч је изведена из турског глагола -{gurbet}-, што значи „емигрирати”.Đura Daničić, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti 1891: "U Vukovu rječniku. GURBET, m. Ciganin skitač, arap. tur. ghurbet, iseljavanje. — isporedi gurbetaš, gurbetin." Прво помињање номадских Рома који су приписани као преци Гурбета, углавном Роми који су избегли из ропства у Влашкој, потиче из 17. века.Helena Kanyar-Becker 2003: "In addition, in the XVIIth century, one begins to find mentions of nomadic Rroma, mostly Rroma who were escaping the slavery in Valachia - the ancestors of the present-day Gurbeti in Yugoslavia." Преци Гурбета напустили су Влашку и Молдавију у 19. веку након укидања ропства. Од 1941. године већина југословенских Рома се настанила за стално, осим Гурбета у Црној Гори.
Култура Они деле културне одлике са Калдерашима, али и са другим Ромима, попут Хорахана (муслиманских Рома). Гурбети су се делом асимилирани у друштво и не следе у потпуности ромски закон. Говоре гурбетским дијалектом, под-дијалектом влашког ромског језика, или се понекад сматрају посебним дијалектом.
Дијаспора Постоји гурбетска дијаспора, на пример у Аустрији, где су се мигранти, углавном неквалификовани радници, интегрисали у аустријско друштво.
Језик Гурбетски језик је варијетет јужно-влашких ромских језика. На Косову, гурбетски говор има или доминантни српски супстрат, или албански супстрат. Џамбази говоре гурбетским под-дијалектом. Порекло ромских позајмица у хрватском језику највероватније потиче од Гурбета, који су се доселили претежно из Босне и Херцеговине.Schrammel-Ambrosch-Halwachs 2005, p. 85 Раде Ухлик превео је Јеванђеље по Луки на босански гурбетски дијалекат као -{O keriben pal e Devleskre bičhade}-. Ово дело је објавило Британско и страно библијско друштво 1938. године, а објављено је у Београду.
Референце
Категорија:Роми у Србији Категорија:Роми Категорија:Власи