Басава (познатији као -{Basaveshwara}- (1131—1167) био је један од важнијих Шивизамских филозофа и песника његовог века. Практиковао је политику која је ишла против индијске културе и хиндуизма. Постао је познат јер је био један од револуционара који су донели измене у индијском друштву током 12. века.Basava Encyclopædia Britannica (2012), Quote: "Basava, (flourished 12th century, South India), Hindu religious reformer, teacher, theologian, and administrator of the royal treasury of the Kalachuri-dynasty king Bijjala I (reigned 1156–67)."
Башава је ширио друштвену свест кроз своју поезију, у народу познату као Вачанас. Он је одбацио родну или друштвену дискриминацију, сујеверја и ритуале,Carl Olson (2007), The Many Colors of Hinduism: A Thematic-historical Introduction, Rutgers University Press, , pages 239–240 али је увео Ишталинга огрлицу, са сликом Шиве Линге,Fredrick Bunce (2010), Hindu deities, demi-gods, godlings, demons, and heroes, , page 983 свакој особи, без обзира на њено рођење, као стални подсетник на бакти (оданост) Шиви. Снажан промотер ахимсе, такође је осудио људске и животињске жртве. Као главни министар свог краљевства, увео је нове јавне институције као што је Анубава Мантапа (или, „дворана духовног искуства“),Jan Peter Schouten (1995), Revolution of the Mystics: On the Social Aspects of Vīraśaivism, Motilal Banarsidass, , page 4R Blake Michael (1992), The Origins of Vīraśaiva Sects, Motilal Banarsidass, , pages 1–5 која је примала мушкарце и жене из свих социо-економских средина да разговарају о духовним и свакодневним питањима живота, на отвореном.
Традиционалне легенде и хагиографски текстови наводе да је Басава оснивач Лингајата. Међутим, модерна учења која се ослањају на историјске доказе као што су натписи на Калачури наводе да је Басава био песник филозоф који је оживео, рафинирао и подстакао већ постојећу традицију. Басаварајадевара Рагале (доступно је 13 од 25 одељака) канадског песника Харихаре (око 1180) је најранији доступни извештај о животу друштвеног реформатора и сматра се важним, јер је аутор био скоро савременик његовог протагонисте. Потпун приказ Басавиног живота и идеја је испричан у светом телушком тексту из 13. века, Басава Пурани од Палкурикија Соманате.Velchuri Rao and Gene Roghair (2014), Siva's Warriors: The Basava Purana of Palkuriki Somanatha, Princeton University Press, , pp. 1–14
Басавина књижевна дела укључују Вачана Сахитија на канадском језику. Такође је познат као Бактибандари (дословно, ризничар оданости) и Басавана.
Младост мини|Арјунавадски натпис краља Сеуна Канаре, датиран на 1260. годину. Натпис који се односи на Басаву и детаље његове породице. Имена се односе на Басаварај и Сангана Басаву.
Басава је рођен 1131. године у граду Басавана Багевади у северном делу Карнатаке, у породици Мадараса и Мадаламбике, у канадској православној браманској породици посвећеној хиндуистичком божанству Вишну.Edward Rice (1982), A History of Kannada Literature, Asian Educational Services, , pages 52–53Jan Peter Schouten (1995), Revolution of the Mystics: On the Social Aspects of Vīraśaivism, Motilal Banarsidass, , pages 2–3SK Das (2005), A History of Indian Literature, 500–1399: From Courtly to the Popular, Sahitya Akademi, , pages 161–162 Назван је Басава, канадски облик санскритског Вришаба у част Нанди бика (носиоца Шиве) и локалне традиције шивизма.
Басава је одрастао у Кудаласангами (северозападна Карнатака), близу обала реке Кришне и њене притоке Малапрабе. Басава је провео дванаест година учећи у хиндуистичком храму у граду Кудаласангама, у Сангамешвари, тада шивској школи учења, вероватно Лакулиша-Пашупата традиције.
Басава се оженио са Гангамбике, рођаком по мајци. Њен отац је био премијер провинције Биџала, Калачурски краљ. Почео је да ради као рачуновођа на краљевом двору. Када му је ујак по мајци умро, краљ га је позвао да буде главни министар. Цар се оженио и Басавином сестром по имену Нагама.
Као главни министар краљевине, Басава је користио државну благајну за покретање друштвених реформи и религиозног покрета усмереног на оживљавање шивизма, препознавање и оснаживање аскета који су се звали џангами. Једна од иновативних институција које је покренуо у 12. веку била је Анубава Мантапа, јавно веће и окупљање које је привлачило мушкарце и жене из различитих слојева живота из удаљених земаља да отворено разговарају о духовним, економским и друштвеним питањима живота.SK Das (2005), A History of Indian Literature, 500–1399: From Courtly to the Popular, Sahitya Akademi, , page 163 Он је компоновао је поезију на локалном језику и ширио своју поруку масама. Његова учења и стихови као што су Кајакаве Кајласа (Рад је пут ка Кајласи [блаженству, небу] или Рад је богослужење) постали су популарни.
Литерарни рад
Басави се приписује неколико дела, која се поштују у заједници Верашајва Лингајат. То укључује различите Вачане као што су Шат-стала-вачана (дискурси о шест фаза спасења), Кала-џнана-вачана (прорицање будућности), Мантра-гопија, Гатачакра-вачана и Раџа-јога-вачана.Edward Rice (1982), A History of Kannada Literature, Asian Educational Services, , pages 53–54
Хагиографија
Басава Пурана, телушка биографска епска песма, коју је први написао Палкурики Соманата у 13. веку,Velchuri Rao and Gene Roghair (2014), Siva's Warriors: The Basava Purana of Palkuriki Somanatha, Princeton University Press, , pages 21–23 и ажурирана канадска верзија из 14. века, коју је написао Бима Кави 1369. године, свети су текстови у Верашајва Лингајату.
Друга хагиографска дела укључују Мала Басава-раџа-чаритре из 15. века и Вришабендра Виџаја из 17. века, обе на канадском језику.
Аутентичност
Научници наводе да су песме и легенде о Басави записане дуго након његове смрти. Ово је покренуло питање тачности и креативне интерполације аутора који нису били непосредни сведоци, већ су своје радове изводили ослањајући се на сећање, легенде и приче других. Мајкл наводи: „Све 'Вачана' колекције какве сада постоје вероватно су настале много касније од 15. века [300 година после Басаве]. Много критичног рада треба уложити у утврђивање аутентичности делова ових колекција”.R Blake Michael (1992), The Origins of Vīraśaiva Sects, Motilal Banarsidass, , page 64 footnote 19
Филозофија
Басава је одрастао у шајивској породици. Као вођа, развио је и инспирисао нови покрет преданости под називом Вирашхајивас, или „ватрени, херојски обожаваоци Шиве“. Овај покрет је имао своје корене у текућем тамилском Бакти покрету, посебно у традицијама Шајива Најанара, током 7. до 11. века. Међутим, Басава се залагао за предано обожавање које је одбацило обожавање храма и ритуале које су водили брамани и заменило га персонализованим директним обожавањем Шиве кроз праксе као што су индивидуално ношене иконе и симбола попут малог линга. Овај приступ је омогућио Шивино присуство свима и у сваком тренутку, без дискриминације по полу, класи или касти. Басавина песма, као што је Басавана 703, говори о снажном осећају родне равноправности и повезаности заједнице, вољним да води рат за прави циљ, а ипак да је друга „невеста поклоника“ у време њихове потребе.AK Ramanujan (1973), Speaking of Śiva, Penguin Classics, , page 29
Контраст у његовим песмама и идејама је Ставара и Јангама, односно „оно што је статично, стоји“ и „оно што се креће, тражи“. Храмови, древне књиге су представљали прво, док су рад и дискусија представљали друго.AK Ramanujan (1973), Speaking of Śiva, Penguin Classics, , pages 19–22AK Ramanujan (1973), Speaking of Śiva, Penguin Classics, , page 19
Басава је истицао стални лични духовни развој као пут ка дубоком просветљењу. Он се залагао за употребу народног језика, канада, у свим духовним дискусијама, тако да превод и тумачење од стране елите нису потребни и да свако може да разуме духовне идеје. Његов приступ је сличан протестантском покрету, наводи Рамануја. Његова филозофија се врти око третирања сопственог тела и душе као храма; уместо да направи храм, он предлаже да буде храм. Његово тројство се састојало од гуруа (учитељ), линга (лични симбол Шиве) и јангаме (стално кретање и учење).
Басава је у 12. веку основао Анубава Мантапа, салу за окупљање и дискусију о духовним идејама било ког члана друштва из оба пола, где су ватрени поклоници Шиве делили своја достигнућа и духовне песме на локалном језику. Довео је у питање ритуале, дуализам и екстернализацију бога, и изјавио да је прави Бог „једно са собом, саморођен“.AK Ramanujan (1973), Speaking of Śiva, Penguin Classics, , page 28
Док је Басава одбацивао ритуале, охрабривао је иконе и симболе као што је ношење Исталинге (огрлица са личним лингом, симбол Шиве), семена Рудракше или перли на деловима тела, а примењивао је Вибути (свети пепео на челу) као константу, подсећање на своју приврженост и начела вере.Carl Olson (2007), The Many Colors of Hinduism: A Thematic-historical Introduction, Rutgers University Press, , pages 243–244 Још једна помоћ вери, коју је подстицао, била је мантра од шест слогова, Шиваја Намах, или шадакшара мантра која је Ом Намах Шиваја.
Бакти марга као пут ка ослобођењу
Басава Пурана, у првом поглављу, представља серију страствених расправа између Басаве и његовог оца.Velcheru Rao and Gene Roghair (2014), Siva's Warriors: The Basava Purana of Palkuriki Somanatha, Princeton University Press, , pages 55–58 Обојица проглашавају хинду Срути и Смрити изворима валидног знања, али се не слажу око марге (пута) ка ослобођеном, праведном животу. Басавин отац фаворизује традицију ритуала, док Басава фаворизује пут директне, личне оданости (бакти).Velcheru Rao and Gene Roghair (2014), Siva's Warriors: The Basava Purana of Palkuriki Somanatha, Princeton University Press, , pages 57–58
Према Велчеру Рау и Џину Рогајиру, Басава пут преданости назива „изван шест система филозофије. Срути га је похвалио као свевидећи почетак почетка. Облик тог божанског линга је прави Бог. Гуру [учитељ] вероисповести је оличење доброте и саосећања, а он такође ставља Бога у вашу руку. Мантра од шест слогова,Om Namah Shivaya, see: Carl Olson (2007), The Many Colors of Hinduism: A Thematic-historical Introduction, Rutgers University Press, , pages 243–244 врховна мантра, је његова мантра. Хаљина – праменови косе, пепео и рудрашака перле – стављају човека изван циклуса рођења и смрти. Он иде путем ослобођења. (...) Овај пут нуди ништа мање од ослобођења у овом животу.“
Корени у филозофији Веданте
Срипати, научник Вирасајива, објаснио је Басавину филозофију у Шрикара Басји, користећи Веданта Сутру, сугеришући да је Басавина Лингајат теологија облик квалификованог недуализма, у којем је индивидуална Атма (душа) тело Бога, и да нема разлике између Шиве и Атме (ја, душа), Шива је нечија Атма, нечија Атма је Шива. Срипатијева анализа поставља Басавине ставове у школу Веданте, у облику ближе Вишиштадвајита филозофу Рамануји из 11. века, него Адвајита филозофу Адију Шанкари. Међутим, Срипатијева анализа је оспорена у заједници Вирасајива.
Историја Басава је био јако цењен филозоф. Због великог поштовања седеоци су га назвали „Вишва гуру” () које је јако цењено и значајно звање у Индији. Његова учења и приповедања прелазе све границе. Подучавао је људе како водити прави начин живота и да центар човечанства треба бити божије искуство, без обзира на пол, порекло или социјалног статуса. Поред наведеног, Басава је био велики хуманиста.
Науку коју је одбрањивао сводила се на једну реченицу: „суштина Шиве је Брахман”. У њему је, на самом почетку времена, боравио свет и све што нас данас окуржује. Верници који прате идеологију Басаве и који желе да се приближе Шиви морају да носе „лингу” (симбол Шиве или Брахмана у приближном облику мушког полног органа) и користити је као амајлију. Овим признањем се одбија дечји брак, омогућава се удовицама да се поново удају и одбија се систем кастова.
Наслеђе и утицај thumb|left|Кудала сангама у округу Багалкот, где се налази Басавин самади.