Натали Кеј „Типи” Хедрен (; Њу Улм, 19. јануар 1930) америчка је глумица, активисткиња за права животиња и бивши модел. Најпознатија је по улози Мелани Данијелс у култном хорору Алфреда Хичкока, Птице из 1963. За ову улогу награђена је Златним глобусом за нову звезду године и касније проглашена једном од првих „краљица вриска”.

Тумачењем насловне улоге у још једном Хичкоковом филму, Марни (1964), постала је једна од првих филмских партнерки Шона Конерија. Хедрен је позната и по главној улози у последњем филму Чарлија Чаплина, Грофица из Хонгконга (1967).

Имала је споредне и епизодне улоге у неколико популарних телевизијских серија, као што су Градић Провиденс (2000), Место злочина: Лас Вегас (2008) и Кугар таун (2013). Накратко се бавила и гласовном глумом, пошто је позајмила глас неколико ликова из анимиране серије Бетмен.

Године 2003. Типи Хедрен је добила своју звезду на Холивудској стази славних за улоге у играним филмовима. Шест година касније, добила је и звезду на Стази славних испред Театра у Оринди.

У досадашњој каријери, дугој 70 година, Хедрен се појавила у преко 80 филмова и телевизијских серија. Награђена је са више од 50 награда и признања.

Хедрен започиње одлучну борбу за спашавање животиња од 1969, када је, снимајући филмове по Африци, схватила у колико тешкој ситуацији се налазе афрички лавови. У покушају да подигне свест о угрожености дивљих животиња, провела је наредну деценију припремајући заједно са својим тадашњим супругом филм Роар, који је премијерно приказан 1981. Током 1983. основала је своју непрофитну организацију, под називом -{Roar Foundation}-, као и уточиште за дивље животиње, -{Shambala Preserve}-, које јој омогућује да настави свој рад и води бригу о повређеним лавовима и тигровима. Хедрен је основала и неколико хуманитарних програма који за циљ има помоћ гладнима и оштећенима у природним катастрофама, попут урагана и земљотреса. Имала је кључну улогу у развоју вијетнамско-америчких салона за нокте.

Њена ћерка, Мелани Грифит, и унука, Дакота Џонсон, такође су познате глумице.

Приватни живот

Натали Кеј Хедрен рођена је у Њу Улму, у Минесоти, 19. јануара 1930, као ћерка Бернарда Карла Хедрена и Доротеје Хенријете (девојачко Екхард) Хедрен. Има једну сестру, Пати Дејвис. Током већег дела каријере, погрешно је представљана као да је рођена 1935. Међутим, Хедрен је 2004. године, јавно објавиле да је та информација нетачна и да је она заправо рођена 1930, што је и потврдила индексом регистрације рођених из Минесоте.

250px|мини|лево|Типи Хедрен са другим супругом, Ноелом Маршалом, 1982. године

Њен отац је пореклом Швеђанин, док мајка има немачко-норвешке корене. Отац јој био власник мале продавнице у Лафејету и дао јој је надимак „Типи” који је користила као псеудоним током читаве глумачке каријере. Када је имала 4 године, преселила се са породицом у Минеаполис. Као тинејџерка учествовала је на модним ревијама у робним кућама. Родитељи су јој се преселили у Калифорнију док је Хедрен похађала средњу школу.

На свој 20 рођендан купила је карту за Њујорк, где је убрзо постала модел и прикључила се модној кући Ајлин Форд. Кроз пар година започела је глумачку каријеру у филму Хенрија Левина, Лепа девојка.Vroman, Lavender. Tippi Hedren airs out her early acting days, wildlife preservation, Antelope Valley Press, p. A6, September 30, 2004. Хедрен је након тога одбијала неколико понуда од продуцената, пошто је није интересовала глумачка каријера, с обзиром на то да је знала колико је тешко успети у њој.Moral ("The Birds"), p. 16.

Године 1952. Типи је упознала 18-годишњег Питера Грифит, који је био некадашњи популарни дечији глумац, а касније се бавио маркетингом. Пар се венчао за пар месеци и 1957. добио ћерку, Мелани Грифит. После седам година брака, Хедрен и Грифит су се развели током 1961. Након тога, она се са ћерком враћа у Калифорнију и изнајмљује скупоцену кућу у Лос Анђелесу. У једном од каснијих интервјуа, Хедрен се осврнула на тај период живота и изјавила: „Мислила сам да ћу моћи да наставим са својом каријером, као док сам била у Њујорку. Мислила сам да ће све бити у савршеном реду, али није било.”

Дана 22. септембра 1964. Хедрен се удаје за свог тадашњег агента, Ноела Маршала, који је каснио био продуцент у три филма у којима је Хедрен тумачила главну улогу. Развели су се током 1982. Године 1985, удала се за произвођача челика, Луиса Баранеча. Хедрен се од Баранеча развела после 10 година брака, током 1995. Након тога, била је верена за ветеринара, Мартина Дајнса, од 2002. до њиховог раскида средином 2008. У септембру 2008. Хедрен је изјавила да још увек чека неког ко ће је „оборити с ногу”.

250px|мини|десно|Типи Хедрен са ћерком Мелани Грифит на филмском фестивалу у Беверли Хилсу 2014. године.

Хедрен је имала важну улогу у отварању вијетнамско-америчких салона за нокте. Током 1975. била је међународни координатор хуманитарне организације Храна за гладне и почела је да посећује избеглице у Сакраменту. Када је сазнала да постоје жене заинтересоване за маникир и педикир, унајмила је неколико стручњака да их обуче и у сарадњи са школом лепоте помогла им да дођу до посла. Типин рад са избеглицама био је тема документарног филма Срећне руке, који је награђен као најбољи у категорији кратких документараца на међународном филмском фестивалу у Сономи 2014. године., sonomaportal.com; accessed March 10, 2015. У јануару 2014. неколико компанија за негу ноктију основале су „Типи Хедрен стипендију”, као подршку професионалном образовању за креативни дизајн ноктију., modernsalon.com; accessed March 10, 2015.

Хедрен је годинама патила од мигрене, због чега је морала да откаже бројне пројекте, укључујући и телевизијску серију од продуценткиње Бети Вајт. Након што је ставила титанијумску плочу на врат, ситуација се поправила и уз одобрење од својих лекара Хедрен је одлучила да прихвати улогу у сапуници Кућа моде. Док је спремала једну од сцена, балон воде пао јој је на главу са плафона. Мигрена се након тога вратила и наставила да јој ствара проблеме. Хедрен је одлучила да тужи продукцију и наплати одштету, али је њен адвокат, Џозеф Ален, направио грешку при судском процесу која је омогућила оптуженој страни да блокира њену тужбу. Заузврат, Хедрен је тужила Алена за злоупотребу положаја. У децембру 2013, Холивуд репортер је објавио да је Хедрен добила суђење и накнаду већу од 1 500 000 $. Међутим, Хедрен је била погођена овим чланком, пошто новац заправо није добила. У интервјуу је објаснила да њен бивши адвокат нема да јој исплати толико новца и додала да ју је чланак ставио у незгодну ситуацију јер је њеним фондацијама у том тренутку „очајнички била потребна помоћ”. Изјавила је: „Сва је прилика да никада нећу ни видети тај новац, а оно што посебно боли у свој овој патњи је то што је објављивање овог исхитреног чланка, свим људима широм света који су били великодушни да помогну мојим фондацијама, рекло да ми њихова помоћ више није потребна”.

Каријера

Почеци (1950—1960)

Већ почетком 1950-их Хедрен је била веома успешна као модел. Добила је своју прву улогу у романтичној комедији Лепа девојка, али пошто је у питању био само камео, није била ни потписана. Пошто никада није планирала да се бави глумом, почела је са снимањем реклама и од њих је зарађивала све док није добила позив од Алфреда Хичкока.

Сарадња са Хичкоком (1961—1964)

Почетак сарадње

На петак 13. октобра 1961. добила је позив од агента који јој је саопштио да је један продуцент заинтересован да ради са њом. Када јој је речено да се ради о Алфреду Хичкоку, који ју је видео у реклами за дијетално пиће, Сиго, пристала је да са њим потпише уговор на седам година. Током њиховог првог састанка, Хичкок и Хедрен су причали о свему осим о улози коју је предвидео за њу. Хедрен је недељама била убеђена да он жели да јој понуди епизодну улогу у његовој телевизијској серији.Moral ("Marnie"), p. 16. Хичкок је о Хедрен касније рекао: „Није ми било од примарне важности како она изгледа уживо. Најважније је било њено појављивање на екрану и то ми се допало од првог момента. Видело се да има стила, да има квалитете једне даме, које су некада добро представљале глумице попут Ајрин Дан, Грејс Кели, Клодет Колбер, и друге, али у садашњости веома ретке глумице.”

Хичкок је урадио тест-снимање са Хедрен на скупоценом екрану у боји, са глумцем Мартином Балсамом, као што је радио и на другим својим филмовима, попут Ребеке. Снимање је трајало два дана и коштало 25 000 $. Према Балсамовим речима, Хедрен је била веома нервозна, али је проучавала сваку реченицу коју треба да изговори, правила је сваки покрет онако како јој је речено и трудила се да све уради исправно. Хичкок је тражио од дизајнера Едита Хеда да дизајнира одећу за Хедрен и у приватном животу, а он јој је делио савете око вина и хране. Такође, тражио је да у јавности користи само псеудоним „Типи”. Медији су углавном игнорисали овај захтев редитеља, који је мислио да је Хедренин мистериозан и другачији од осталих.Moral ("The Birds"), p. 166. Хичкок је у потпуности био импресиониран њом. Дизајнер продукције, Роберт Бојл, описао је њихов однос следећим речима: „Хич је увек волео жене које су се понашале као праве даме. Типи је била оличење тог квалитет.”

Неколико дана касније, Хедрен је позвана на ручак са Хичкоком, његовом женом Алмом и председником Јуниверсал пикчерса, Луом Васерманом. Након ручка добила је на поклон златни брош са три птице у лету, украшене ситним бисерима и Хичкок ју је тада упитао да ли жели да тумачи главну улогу у његовом предстојећем филму Птице. Хедрен се у једном од интервјуа присетила тог догађаја: „Била сам шокирана. Никада и није пало на памет да ће ми бити понуђена главна улога у тако великом филму. Имала сам сузе у очима”.

Птице

250px|мини|десно|Хичкок, Хедрен и гавран „Бади” у трејлеру филма Птице (1963)

Птице (1963) биле су Типин званичан филмски деби. Хичкок је постао њен инструктор драме и дао јој потребно образовање о стварању филмова, док је она присуствовала великом броју састанака и конференција на којима се говорило о филмским сценаријима, музици и фотографији. Хедрен је касније изјавила: „Вероватно сам за те три године научила оно за шта би ми иначе требало бар 15 година”. Научила је како да изврши прелом сценарија, како да постане други лик, како да проучи односе између различитих ликова. По Хичкоковом захтеву, нашла се у улози Мелани Данијелс. Учење од Хичкока и рад са њим на почетку каријере, Хедрен је описала на следећи начин: „Он глумцу даје веома мало простора. Саслушаће то што имате да му кажете, али у глави има врло јасно дефинисан план о томе како жели да се његови ликови одглуме. Са мном, то је било и за очекивати, пошто нисам била глумица и нисам имала никаквог искуства. Прихватала сам свако његово упутство.”

Током снимања које је трајало 6 месеци, Хедрен је имала веома тесан распоред, пошто је недељно имала само једно слободно послеподне. У почетку снимање јој је било „предивно”. Хичкок је већ после пар недеља изјавио да је Типи изванредна и рекао: „Она је већ достигла глумачки квалитет у тематици терора.” Насупрот томе, Хедрен се присетила снимања сцене последњи напад птица на поткровљу и изјавила да је то био најгори дан у њеном животу. Пре снимања, упитала је Хичкока који би био мотив да њен лик оде на поткровље, а његов одговор је био: „Зато што ја тако кажем!” Након тога, уверавали су је да ће се за снимање проблематичне сцене користити механичке птице. Уместо тога, Хедрен је снимала изузетно опасну сцену са правим птицама, пошто механичке наводно нису радиле. Када је једна птица слетела на њен образ и умало јој ископала око, исцрпљена Хедрен је растерала све птице са себе и почела да плаче. Лекари су захтевали недељу дана паузе. Хичкок је протествовао пошто су све остале сцене биле завршене и више нико није имао шта друго да снима. Одговор лекара је био: „Је л' ти покушаваш да је убијеш?” Хичкок је на крају донео одлуку о паузи, али му је, како глумица каже, то јако тешко пало.

230px|мини|лево|Типи Хедрен као Мелани Данијелс у Птицама