Бренда Гејл Веб (; Пејнттсвил, 9. јануар 1951), познатија као Кристал Гејл (), америчка је кантри певачица и текстописац. Првобитно је наступала са сестром Лорет Лин, а касније је развила сопствену варијету. Овај музички правац учинио ју је једним од најуспешнијих уметника током седамдесетих и осамдесетих година. Гејл је такође препознатљива по својој дугој коси.
Започела је музичку каријеру током шездесетих година када је наступала у позадини својих браће и сестара, од којих је најпознатија била Лера Лин, која је Гејл помогла да потпише уговор са издавачком кућом -{Decca records}-, 1970. године. Имала је мањи успех, али је развила сопствени музички идентитет, а касније се преусмерила ка кантри-поп стилу, са којим је била успешнија. Године 1975. песма Wrong Road Again постала је певачицин највећи хит, међутим године 1977. снимила је сингл Don't It Make My Brown Eyes Blue који је био још успешнији и нашао се међу пет најбољих песама на америчкој музичкој листи Билборд хот 100 и постао међународни хит.
Гејл је наставила да постиже успех у Сједињеним Државама од краја седамдесетих до краја осамдесетих година. Њени најећи хитови укључују песме Ready for the Times to Get Better (1977), Talking in Your Sleep (1978), Half the Way (1979) и You and I (1982). Током деведесетих година Гејл је променила уметнички правац и снимила песме у различитим музичким жанровима. Током деведесетих објавила је албуме -{Someday }- (1995) и -{Crystal Gayle Sings the Heart and Soul of Hoagy Carmichael}- (1999). Током ове деценије, Гејл је била власница продавнице која продаје уметничке предмете, а звала се „Кристални уметнички поклони и накит”. Њено последње студијско издање објављено је 2019. године и Гејл је од тада наставила са турнејама широм света.
Током каријере, Гејл је освојила једну Греми награду, а номинивана је неколико пута током седамдесетих година. Такође је освојила пет награда Америчке академије кантри музике, две награде Кантри музичке асоцијације и три Америчке музичке награде. Часопис Ролинг Стоун сврстао је Гејл међу 100 највећих кантри извођача свих времена, а амерички ТВ канал Си-ем-ти сврстао је међу 40 највећих жена кантри музике. Гејл има своји звезду на Холивудској стази славних.
Биографија Кристал Гејл рођена је као Бренда Гејл Веб, 9. јануара 1951. године у Пејнтсвилу, Кентаки, од мајке Кларе Веб и оца Мелвина Теодора Веба. Гејл је последње од осморо деце. Гејл и њена браћа су ирског и чероки порекла. Гејлин отац радио је на експлоатацији угља. Због бољег медицинског третмана, породица се преселила у Вобаш у Индијани, када је Гејл имала четири године. Живели су у рударској заједници, а Клара Веб радила је као медицинска сестра. Певачицин отац преминуо је 1959. године. Гејл је од малена била заинтересовања за певање. Нови породични дом Гејл у Вобашу био је у урбаном окружењу, где је она била изложена различитим културним групама и нормама. Ово ново окружење такође је порекло Гејл да се заинтересује и за друге музичке стилове. Певала је песме које је чула на радију, а била је инспирисана музиком своје сестре Лорете Лин. Гејлино интересовање за музику се мењало и обликовало током њених тинејџерских година. Почела је да пева у цркви, изводила је фолк песме и снимала своје песме на аудио касете.
Уз подршку сестре Лин, Гејл је одржала турнеју током лета у средњој школи. Када је имала шеснаест година наступала је на Америчком фестивалу кантри музике, тако што је заменила сестру Опри, која се разболела. Извела је обраду песме Мартија Робинса, под називом Ribbon of Darkness. Након што је завршила средњу школу 1969. године, потписала је први уговор, са сестрином издавачком кућом -{Decca records}-, а она је инсистирала да Гејл промени своје уметничко име у Бренда. До сукоба је дошло зато што је Бренда Ли већ тада потписала за исту издавачку кућу. Убрзо након тога, Бренда је осмислила име Кристал Гејл, са којим од тада професионално наступа.
Гејл, њена браћа и сестре су директни потомци племена Чероки јер њени родитељи потичу из те групе племена. У октобру 2001. године Гејл је добила Америчку музичку награду за промоцију Чероки културе.
Гејл је удата за Била Гацимоса од 1971. године. Пар се први пут упознао у средњој школи, а били су у емотивној вези још од када је Гејл била под уговором са издавачком кућом -{United Artists Records}-, док је Бил у то време похађао Правни факултет на Универзитету Вандерблит. Након што је завршио Правни факултет, Бил је постао Гејлин менаџер и председник њихове компаније -{Gayle Enterprises}-. Пар има двоје деце, ћерку Катарину (1983) и сина Кристоса (1986). Кристос је музички продуцент, а био је копродуцент Гејлиног албума из 2019. године.
Музичка каријера 1969—1976: Први уговор и музички почеци
Гејлин први менаџер био је Оливер Лин, муж Лорете Лин, након што је певачица потписала уговор са издавачком кућом -{Decca Records}-. Након тога, Гејл је прве професионалне наступе имала у телевизијској емисији у Шоу Џима Еди Брауна под називом The Country Palace, током којег је Гејл извела оригиналне песме које је написала Лорета Лин, укључујући Sparklin' Look of Love и Mama, It's Different This Time. Њен дебитански сингл објављен је 1970. године и носи назив I've Cried (The Blue Right Out of My Eyes). Песму је такође написала Лин, а она се нашла међу четрдесет на листи најбољих кантри синглова часописа Билборд. Након песме објављени су и други синглови, као што су Oughta Cry (1972) и I Hope You're Havin' Better Luck Than Me (1972), али оне су имале умерени комерцијални успех.
Гејлина каријера застала је док је била под уговором са издавачком кућом -{Decca label}- зато што је издавачка кућа захтевала да Гејл престане да снима у истом стилу као и њена сестра Лин. Стив Хјуи из компаније Allmusic критиковао је Гејлине ране синглове, називајући их „малим записима Лорет”. Писци Мери Буфвок и Робер Ерман истакли су да су приметили да је Гејлина каријера вероватно стигматизирана због њене сестре Лорете Лин. Године 2019. у интервјуу за Форбс, Гејл је истакла да јој није дуго требало да схвати да су је појединци гледали само као сестру Лорете Лин. Током овог периода, Лин је захтевала од Гејл да престане да пева њене песме, што је довело до тога да Гејл напусти издавачку кућу -{Decca}-, 1974. године. Након тога, Гејл је потписала нови уговор са издавачком кућом -{United Artists Records}-, 1974. године, а компанију је тада водио продуцент Ален Рејнолдс. Рејнолдс је охрабрио Гејл да крене са снимањем песама нешто мекшег формата него што је иначе радила. Такође јој је помогао да пласира њену кросовер музику публици. Године 1974. Гејл је објавила сингл Restless, а песма је дебитовала на тридесет и деветом месту Билбордове листе кантри нумера. Исте године, певачица је објавила албум под називом -{Crystal Gayle}-, а он је био на двадесет и петом месту Билбордове листе најбољих кантри албума. Године 1975. објавила је песму Wrong Road Again која је била кантри хит у Сједињеним Америчким Државама, а написао ју је Ален Рејнолдс. Након тога, Гејл је објавила синглове This Is My Year for Mexico (1975) и Beyond You (1975), а они су имали умерени комерцијални успех.
Други студијски албум од Гејл под називом -{Somebody Loves You}- објављен је 20. октобра 2015. године. Насловна нумера са албума постигла је велики комерцијални успех. Гејлова промена у кантри-поп жанр позитивно је критикована од стране публике и музичких критичара. Поред Рејнолдс, текстове за Гејлине песме почели су да пишу и текстописци Боб МекДил и Рочард Лејт. Овај аранжман се показао као успешан, када је 1976. године Лејт написао песму I'll Get Over You, коју је извела Гејл, а она је била на првом месту листа у Сједињеним Државама. Након тога уследиле су песме You Never Miss a Real Good Thing (Till He Says Goodbye) и I'll Do It All Over Again, које су доживеле комерцијални успех. Трећи студијски албум под називом -{Crystal}-, Гејл је објавила 1976. године и он је био на седмом месту листе -{Top Country Albums}-.
1977—1979: Кросовер пробој Продуцент Ален Рејнодлс веровао је да би Гејл могла да постигне велики успех у кросовер попу, ако би имала праву песму. Године 1977. Ричард Јелт компоновао је песму под називом Don't It Make My Brown Eyes Blue, коју је првобитно требала да изведе Ширли Беси, али је ипак нумеру снимила Гејл. Don't It Make My Brown Eyes Blue објављена је као сингл 1977. године и била је на првом месту Билбордове листе кантри песама, као и на другом месту листе Билборд хот 100. Песма је постала међународни хит у неколико држава, укљујући Велику Британију, где је била на петом месту. Од објављивања, песма је добила позитивне критике од стране музичких критичара и публике. Стивен Томас из музичке базе AllMusic истакао је да Гејл никада превише није наглашавала вокал, да су јој исти лепи и равни, што песму Don't It Make My Brown Eyes Blue чини прилично примамљивом.
Гејлин четврти студијски албум под називом -{We Must Believe in Magic}- објављен је 1977. године. Албум је био на другом месту Билборд листе најбољих кантри песама и на дванаестом месту листе Билборд 200. We Must Believe in Magic добио је позитивне критике од музичких критичара, а Allmusic оценио је албум са 3,5 од 5 звездица. Пол Денис из My Kind of Country дао је албуму оцену пет и назвао га мешавином попа и рока, као и жанра савремених кантри песама. Овај албум био је први од Гејл којем је додељен платинасти сертификат за продају од стране Америчког удружења дискографских кућа. Године 1978. Геј је добила Греми награду у категорији за „Најбољу женску вокалну кантри изведбу”.
Године 1978. певачица је објавила пети студијски албум под називом -{When I Dream}-, а он је био на другом месту кантри албума у Сједињеним Америчким Државама, као и на педесет и другом месту листе Билборд 200. -{When I Dream}- добио је платинасти сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа. Албум је добио углавном позитивне критике, а AllMusic доделио му је 3 од могућих 5 звездица, а добио је и пет звездица од My Kind of Country. Водећи албумски сингл под називом Talking in Your Sleep био је на првом месту синглова у Сједињеним Државама и на осамнаестом месту листе Билборд хот 100. Talking in Your Sleep био је други Гејлин албум који је забележио интернационални успех, био је на једанаестом месту листе у Уједињеном Краљевству. Албум такође укључује хит Why Have You Left the One You Left Me For као и насловну песму албума.
Крајем 1978. године, Гејл је освојила награду за „Најбољу вокалисткињу године” од стране Академије кантри музике и Музичке кантри асоцијације. Пре неко што је раскинула угоор са издавачком кућом -{United Artists}-, објавила је албум -{We Should Be Together}- 19. јуна 1978. године. Са албума су се истакле песме Your Kisses Will и Your Cold Shoulder.
1979—1989: Кросовер успех