мини|десно|270п|Бојнички замак
Бојњички замак (), у садашњости Бојњички дворац као романтички дворац који има делимично сачуване готске и ренесансне основе замка те се у литератури помиње као Бојњички дворац и налази у бањском граду Бојнице, недалеко од Нитре у Словачкој.
Први пут се помиње 1113. године, а током векова је претрпео многобројне промене, да би га Јован Палфи (1829—1908) од 1888. до 1909. године преуредио. Као што је сам замак претрпео већи низ преправки, тако је и променио већи број власника од Матије Чака, преко ванбрачног сина Матије Корвина (1458—1490) Јована, породица Запоља, Турза и Палфија до власника концерна Бата који су га купили пред почетак -{II}- светског рата а после рата је национализован.
Прошлост замка Бојнице су бањски град који је настанјен у далекој прошлости и ту је 12. веку као дрвени замак који је након једног века преграђен у камени замак и који је добио и градске бенефиције 1366. године. 1530—1599, био је опустошен од стране Турака након чега је почела изградња градских бедема. Крајем 17. века и почетком следећег град су опустошили устаници да би се град опет подигау и изградио млинове и пиваре. Овај бањски град је имало своје изворе и био је јако привлачно место за аристократио а касније индустријалце и увек је било пуно привлачности. У документима се први пут се помиње 1113. године у документима, али је тешко прецизно датирати његов настанак. Његов први познати власник био је Матија Чак, господар Татра и Дунава, који га је 1302. године добио од мађарског краља Владислава (Вацлав) -{VIII}- (краљ Мађарске 1301—1305, краљ Чешке 1305—1306). Краљ Мађарске Матија Корвин га је 1489. године предао на управу свом ванбрачном сину Јовану, а остало је забележено да је и сам волео да посећује замак и да је често диктирао краљевске едикте испод своје липе која се данас назива липа краља Матије. После његове смрти замак долази у посед Запоља, а потом и породице Турзо која је спадала међу најбогатије у северним деловима краљевине Мађарске. Они су га преузели 1528. године и отпочели су са прерађивањем и дограђивањем постојеће средњовековне грађевине у комфорни луксузни ренесансни дворац. мини|лево|270п| Бојнички замак Њихово дело наставили су Палфији који су у посед замка дошли 1646. године. Последњи значајнији власник замка био је Јован Палфи који је од 1888. до 1909. године спровео велико реновирање и прерађивање замка у стилу француских двораца на реци Лоари. Поред тога он је и сам узео учешћа у том процесу дизајнирајући неке архитектонске детаље, а саму унутрашњост замка је опремио већим бројем антиквитета, таписерија, цртежа, слика и скулптура. Међутим после његове смрти су отпочеле свађе међу његовим наследницима који су распродали добар део тих предмета да би на крају 25.02. 1939. године продали цео дворац са бањом и околином Јану Бати из концерна Бата.
Након -{II}- светског рата целокупна имовина концерна Бата на територији Чехословачке је национализована, а самими тим је и Бојнички дворац дошао под управу државе. Велики пожар је 09.05. 1950. године захватио замак, али га је држава после тога обновила и у њему је отворен музеј који се бави представљањем и документовањем нео стилова у архитектури, чему и сам дворац у данашњем облику припада.
Данас је најпосећенији самостални музеј у Словачкој републици са посетом од око 200.000 туриста годишње, које привлаче и специфичне туре у ноћ Бајка у дворцу, као и међународни фестивал духова и душа.
Литература
-{Vladimír Procháska, Priruční slovník nauční ČS Akademia vied, Praha 1966 Ing.arch.Ľudmila Húskova, Slovensko, prechádzky storočiami miest a mestečiek, Bratislava 1994 }-
Види још Бојнице Замкови у Словачкој
Спољашње везе
Castles.info - Bojnice castle Virtualtour of Bojnice castle
Категорија:Замкови у Словачкој Категорија:Тренчински крај