Илдефонс Серда и Суњер (, , ; Сентељес, 23. децембар 1815 – Калдас де Бесаја, 21. август 1876), такође познат и као Илдефонсо Серда и Суњер на шпанском, био је прогресивни каталонски и шпански урбанистички планер, који је осмислио "проширење" Барселоне из 19. века под називом Ешампле. Био је оснивач модерног планирања градова и сковао је нову реч “урбанизација”.

Биографија Серда је рођен у Сентељесу, у Каталонији, у Шпанији, 1815. године. Учио је за инжењера грађевине у Школи за инжењере грађевина, канала и лука у Мадриду. Живео је у разним градовима у Шпанији пре него што се задржао у Барселони 1848. године и оженио Клотилдом Бош. Након смрти своје браће, Серда је наследио породично богатство и напустио државну службу. Заинтересовао се за политику и проучавање урбанистичког планирања.

Када је тадашња влада коначно попустила под јавним притиском и дозволила да се бедеми Барселоне сруше, схватио је потребу за планирањем проширења града, како би оно постало ефикасно место у коме би могло складно да се живи, за разлику од закрченог старог града у оквиру бедема, који је био склон епидемијама. Када није успео да нађе адекватна референтна дела, сам је започео посао прављења таквог дела од нуле и назвао га је Енсанче или Ешампле, позајмљујући неколико технолошких идеја од својих савременика како би направио јединствени и потпуно модерни интегрисани концепт који је био пажљиво осмишљен.

Наставио је да ствара пројекте и побољшава постојеће дизајнове током свог животног века, као и да развија своје теорије везане за шире планске контексте (на нивоу регионалног планирања). Током тог процеса, изгубио је сво породично наследство и умро је 1876. године као сиромах у великим дуговима, будући да никада није плаћен за своје главно ремек-дело, осмишљавање Барселониног Ешамплеа.

Достигнућа Серда је био вишестран човек, који је, у походу за својом визијом, напустио стабилан посао у грађевини, кандидовао се на изборима и постао члан Кортеса (шпанског парламента). Тамо је учествовао у прављењу корисних закона, саставио је детаљну топографску мапу окружења Барселоне и написао је теоретске трактате као подршку за све своје веће пројекте планирања. Заправо је сковао неколико значајних речи на шпанском језику, укључујући и -{urbanización}- (урбанизација).

Приступ мини|300п|Првобитни план проширења Барселоне (1859) Серда се фокусирао на кључне потребе: превасходно, потребу за светлошћу, природним осветљењем и вентилацијом у становима (на њега је драстично утицао санитарни покрет), потребу за зеленишом у окружењу људи, потребу за ефективним системом одлагања отпада укључујући добру канализацију, као и потребу за беспрекорним кретањем људи, добара, енергије и информација.

Његов дизајн је представљао приступ оријентисан на мреже далеко испред свог времена. Распоред улица и мрежни план су оптимизовани да осигурају место за пешаке, кочије, трамваје на коњску вучу, урбане железничке линије (до тада непознате), гасовод и канализацију великог капацитета како би се спречила честа плављења, али без запостављања јавних и приватних вртова и осталих кључних погодности. Најновије техничке иновације су инкорпориране у његов дизајн, како би могле да допринесу побољшању интеграције, али је и сам осмишљавао нове значајне концепте, укључујући логички систем прилагођавања земљишта који је био од суштинског значаја за успех његовог пројекта, а спровео је и темељну статистичку анализу тадашњих услова радничке класе, како би демонстрирао последице закрчености.

Контроверза Његов план за Барселону је прошао кроз две велике измене; друга верзија, коју је одобрила тадашња шпанска влада, и даље је препознатљива у изглеу данашњег Ешамплеа, мада су ниску спратност зграда и вртове у сваком градском блоку избацили политичари који су попустили због имовинске спекулације. Поред тога, само једна од две планиране дијагоналне улице је на крају реализована. Културално, Ешампле је био (и и даље јесте) настањен имућнијима, уместо што је интегрисао друштвене класе. Многе каталонске архитекте његовог времена су били против Сердиних идеја, па су га чак оптуживали за промовисање социјализма; на крају су ипак они дизајнирали модернистичке фасаде које су прославиле ову четврт.

Значајна дела Teoría de la Construcción de Ciudades ("Теорија изградње градова", 1859), написано као подршка свом прелиминарном пројекту из 1855. године за проширење Барселоне. Teoría de la Viabilidad Urbana y Reforma de la de Madrid ("Теорија урбане одрживости и реформе Мадрида", 1861), као подршка за његове дизајнове за реформу унутрашњег града за престоницу Шпаније. Teoría del Enlace del Movimiento de las Vías Marítimas y Terrestres ("Теорија повезивања кретања на копненим и морским путевима", 1863), као пратња Прелиминарном пројекту за интермодални систем пут-железница-море у луци Барселоне Teoría General de la Urbanización ("Генерална теорија урбанизације", 1867), као подршка његовом пројекту проширења Барселоне из 1859. године. Teoría General de la Rurización ("Генерална теорија рурализације")

Референце

Литература

Arturo Soria y Puig (ed): Cerdá: the five bases of the general theory of urbanization, Electa, 1999

Спољашње везе

Ildefons Cerdà. Personalitat i ideologia Биографија 15 чланака о Илдефонсу Серди, његова дела и њихов значај за Барселону, Barcelona Metropolis, јесен 2009.

Категорија:Рођени 1815. Категорија:Умрли 1876. Категорија:Шпански инжењери Категорија:Каталонски инжењери Категорија:Урбанисти Категорија:Барселона