Косторошац (-{Balistidae}-) је породица риба која обухвата око 40 врста. На телу често имају црте и тачке, насељавају тропске и суптропске пределе, а највише их има у региону Индо-Пацифика. Већина врста настањује релативно плитка обална станишта, посебно на коралним гребенима и око њих. Мањи број врста косторошаца популарне су у морским акваријумима због свог специфичног изгледа.
Опис Највећи члан породице косторошац под називом -{Pseudobalistes naufragium}- достиже 1 м, али већина врста има максималну дужину између 20 и 50 цм. Кострошац има бочно спљоштено тело овалног облика, док је му је глава велика, а завршава се малим али снажним вилицама са зубима прилагођеним за дробљење. Очи су им мале и постављене далеко од уста. Два карлична пераја прекривена су већим делом кожом и завршавају се у кичми. Са изузетком неколико врста из рода -{Xanthichthys}-, мужјаци и женке су сличног изгледа.
Исхрана Храни се раковима који се крећу на дну, бодљокошцима и мекушцима, као и морским јежевима. Понекад се хране мањим рибама, а неке врсте, посебно припадници рода -{Melichthys}- хране се алгама. Део врста претежно се храни планктонима. Познато је да показује висок ниво интелигенције у односу на друге рибе и имају могућност да уче из претходних искустава. Неке од врста породице косторошац могу да буду врло агресине када чувају своја јаја, као што су -{Rhinecanthus aculeatus}- и -{Balistoides viridescens}-.
Територијалност и мрест Мужјаци се непосредно пре парења селе на места која су користили претходних сезона и успостављају територије. Неке врсте, као што су -{Balistes carolinensis}- и -{Pseudobalistes flavimarginatus}- праве шупља гнезда на својим територијама. Мужјаци свих врста косторошаца жестоко чувају своје територије, јер су оне од суштинског значаја за репородукцију, због чињенице да се користе за мрест и родитељску негу. Већина територија мужјака налази се на пешчаном морском дну или каменитим гребенима.
Размножавање је темпирано у односу на месечеве мене, плиму и осеку и време смене плиме и осеке. У односу на месечеве мене, женка полаже јаја 2—6 дана пре пуног месеца и 3—5 дана пре младог месеца. У односу на плиму и осеку, мрест се дешава 1—5 дана пре сизигијске плиме. У односу на време смене плиме и осеке, до полагања јаја долази када се плима јавља у време заласка сунца. Мужјак и женка пре самог мреста, праве рупе у пешчаном дну, за потребе постављања јаја. За време мреста, јаја се полажу на пешчано дно и везују за честице песка, а врло су малог пречника свега 0,5—0,6 мм.
Након мрештења и мужјак и женка учествују у нези јаја, женка остаје у близини места за мрест, до 5 метара даљине и штити јаја од непријатеља као што су врсте -{Parupeneus multifasciatus}-, -{Zanclus cornutus}-, -{Prionurus scalprum}- и друге. Поред тога што штите јаја, женке ембрионима обезбеђују кисеоник, како би се младунци што пре излегли. За то време, мужјак и даље остаје изнад јаја и чува женку и јаја на својој територији, а врло су агресивни уколико им се приближи други мужјак.
Галерија
Референце
Литература
Inada Y (2001) . Paper ID
Kennedy J, Eberhart, RC and Shi Y (2001)
Спољашње везе