Десни сектор (, Pravyi sektor) је украјинска пронацистичка, крајње десничарска политичка странка и паравојна организација. Настала је у новембру 2013. године као паравојна конфедерација неколико радикалних националистичких организација на побуни Евромајдан у Кијеву, где су њени хулигани учествовали у сукобима и насилним нередима. Коалиција је постала политичка странка 22. марта 2014. године и тада је тврдила да има отприлике 10.000 чланова.
Главне оснивачке групе су биле организација Тризуб, који су предводили Дмитро Јарош и Андреј Тарасенко и политичка-паравојна организација УНА – УНСО (укр. Українська Національна Асамблея-Українська Народна Самооборона). Од осталих организација у састав Десног сектора су ушле и ултрадесничарска СНА (укр. Соціал-національна асамблея) и паравојне организације Патриот Украјине, ултрарасистичке Бели Чекић, Карпатска Сич и Црни Комитет и многе навијачке групе. Бели чекић је избачен из организације у марту 2014. године, а наредних месеци, организација Патриот Украјине је напустила савез, заједно са многим члановима УНА-УНСО.
Политичка идеологија десног сектора се може описати као националистичка, неофашистичка, десничарска, крајња десна и као неонацистичка. На украјинским парламентарним изборима 2014. Јарош и потпарол Десног сектора Борислав Береза су, као кандидати организације, освојили мандате у парламенту . На украјинским парламентарним изборима 2019. странка није освојила ни један мандат.
Од 5. априла 2015. Јарош је био саветник украјинских оружаних снага, а 11. новембра је званично одступио као вођа организације.Yarosh quits as Right Sector leader, Interfax Ukraine (11 November 2015)Right Sector chief Yarosh resigns, cedes leadership role of group, Kyiv Post (11 November 2015) Дана 27. децембра најавио је да ће се он и његов тим потпуно повући из организације, изјавивши да је Десни сектор испунио своју сврху „као револуционарна структура“ и да јој више није потребан. Изјавио је да су он и његова фракција против псеудореволуционарне активности која прети држави, обрубљује радикализам и која је била против насилних побуна против актуелне власти. У изјави десног сектора као одговор на Јарошев одлазак, десни сектор је изјавио да је раскол настао због настављања "револуционарног пута". Одлазак Јароша резултирао је одласком најмање 20% чланова десног сектора са њим. У фебруару 2016. Јарош је покренуо нову организацију под називом Владина иницијатива Јарош . Од 19. марта 2016. године Андреј Тарасенко је нови председник десног сектора.
На украјинским парламентарним изборима 2019. Десни сектор учествовао је на јединственој изборној листи са Владином иницијативом Јарош, Националним корпусом и Свободом. Ова коалиција је освојила 2,15% гласова и није освојила ни једно парламентарно место.
Име Назив организације на украјинском језику је Прави сектор, што у преведу значи Десни сектор. (међутим веома често се погрешно преводи као Прави Сектор) Име је, према неким изворима, изведено из напора групе да у једном тренутку током протеста заштити десну страну демонстраната Евромајдана, док према другим изворима због тога што су се националистички фудбалски навијачи, традиционално налазили на десном трибини стадиона. . Дмитриј Јарош је власник заштитног знака "Right Sector".
Историја Порекло десно|мини|220x220пиксел| Дмитро Јарош, вођа Тризуба и бивши вођа Десног сектора. Десни сектор формиран је крајем новембра 2013. године као конфедерација хулиганских навијачких и ултра- десничарских националистичке групе: Патриот Украјине, СНА, Тризуб, УНА – УНСО, Бели чекић и Карпатска Сич. Према BBC-у је кијевска организација Десног сектора формирана првенствено од стране фудбалских навијача који говоре руски језик.
Организација за себе тврди да баштини традиције пронацистичке Украјинске устаничке армије, која се у Другом светском рату борила против Совјетског Савеза. Вођа Десног сектора, Јарош је обучавао разне наоружане националисте од распада Совјетског Савеза.
Десни сектор тврди да је примао донације од украјинске дијаспоре.
Учешће у Евромајдану лево|мини|Демонстранти бацају цигле на полицију током нереда, користећи дим запаљених гума као заклон. Кијев, 18. фебруара 2014. Десни сектор постао је један од главних актера у рушилачким немирима и радикализацији истих, јануара 2014.Radicals a wild card in Ukraine's protests , The Washington Post (2 February 2014) Дана 19. јануара 2014, милитанти десног сектора, како је касније рекао Јарош, „дали су нови замах револуцији“ - започели су уличне битке у Кијеву, покушавајући да се пробију до владиних зграда и Врховне Раде Украјине. Тај исти дан, организација је позвала своје чланове користе Молотовљеве коктеле и бомбе против органа реда. Влада Виктора Јануковича квалификовала је то као екстреман потез и запретила починиоцима затвором. Тог 19. јануара је и један од опозиционих вођа Виталиј Кличко покушао зауставити насиље Десног сектора и спречити сукоб с полицијом. Међутим, извиждан је. Арсениј Јацењук, покушавајући да се дистанцира од радикала, изјавио је у то време: „Ово није наш пут, ово је пут Јануковича“. Стате Департмент, који је тражио да председник Виктор Јанукович настави преговоре са опозицијом, такође је оштро критиковао поступке Десног сектора: „Агресивне акције припадника екстремне десничарске групе Десни сектор су неприхватљиве, подстичу страсти на улицама и подривају напоре мирних демонстраната".
Десни сектор је описан као најорганизованија снага Евромајдана када је у питању сукоб са полицијом. И сам Десни сектор тврди да је био главни организатор терористичких и насилних напада на државу и државне органе током Евромајдан. Јарош је изјавио да је група располаже огромним арсеналом оружја; укључујући и пушке узете из полицијских станица у западној Украјини. Неретко, Десни сектор се постављао као трећа страна током Евромајдан протеста. Тако рецимо, на конференцији за штампу 31. јануара, представници Десног сектора и авганистански ветерани изразили су жељу да у преговорима владе и парламентарне опозиције делују као трећа страна, а у супротном десни сектор задржава право на "независне и адекватне акције које могу надићи уставни оквир ”. Преговори су се, међутим, одвијали без њиховог учешћа.
До половине фебруара, преговори председника Украјине Виктора Јануковича и лидера парламентарне опозиције довели су до уступака од стране власти: на ванредном састанку Врховне Раде, поништени су спорни закони, најављена амнестија за учеснике нереда и усвојене оставке премијера и министра, председник Јанукович пристао да се крене у формирање коалиционе владе, опозиција је почела делимично да деблокира улице у центру Кијева и ослобађа зграде Кијевске градске управе и регионалних управа које су биле под њеном контролом.
Међутим, 17. фебруара, „Десни сектор“ је у потпуности мобилисао своје снаге и кренуо у напад, што је довело до крвопролића у центру Кијева. Током дана и наредне ноћи смртно је настрадало 25 људи, више од 350 је повређено, док је више од 250 је хоспитализовано. У наредним даним, број мртвих у Кијеву је достигао 77.
Дана 20. фебруара, Дмитро Јарош лично се састао са председником Виктором Јануковичем и, према његовим речима, одбио је да прихвати председничку понуду о прекиду ватре. Дана 21. фебруара, када су лидери парламентарне опозиције јавно објавили услове Споразума о решавању кризе потписаног са председником Јануковичем, представници Десног сектора су изјавили да нису задовољни постепеним политичким реформама наведеним у документу и затражили да председник Јанукович одмах поднесе оставку - у супротном, најавили су намеру да нападну председничку администрацију. "Прави сектор" тако никад није испунио једну од главних тачака Споразума - о предаји оружја.
Након промене власти у Украјини мини| Активисти у Одеси држе транспарент Десног сектора са дизајном бродског сидра, 9. фебруара 2014. Јарош је, 22. фебруара 2014. затражио забрану активности Партије региона и Комунистичке партије Украјине као "анти-народне, анти-украјинске снаге на чијој савести леже бројне несреће украјинског народа".
Јарош је наводно тражио да буде постављен за потпредседника владе, али је његов захтев одбијен. Уместо тога, 26. фебруара му је понуђено мјесто замјеника секретара Вијећа за националну сигурност и одбрану али Јарош ју је одбацио као недовољно значајну. Било је и дискусија о именовању Јароша за замјеника шефа Службе сигурности Украјине.
Дана 7. марта руководство десног сектора затражило је од власти да се отворе војни арсенали и „Десном сектору“ пребаци део оружја и војне опреме, као и неколико војних центара за обуку, неопходних „за висококвалитетну обуку бораца“ Десног сектора “, јер они морају да учествују у обезбеђивању територијалног интегритета Украјине“.
Јарош је 8. марта на конференцији за новинаре за украјинске и стране медије објавио своју намјеру да учествује на превременим председничким изборима. Према његовим речима, одлуку је донео политички савет организације.
Дана 12. марта, политички савет покрета Десни сектор упозорио је нове власти Украјине на неприхватљивост одлагања председничких избора и затражио да се ванредни избори буду одржани на свим нивоима власти са циљем „потпуног ресетовања“ земље.
Као што је познато из изјаве политичког савета покрета "Десни сектор", покрет је почео да ствара своје јединице у источној Украјини ("Десни сектор (исток)" - у Харковској, Доњецкој, Полтавској и Луганској области - ради координације активности покрета широм земље. Андреј Билетски постављен је за шефа покрета на истоку земље.
Дана 11. марта 2014. године, опозициони лидер руске Думе Валериј Рашкин позвао је руске специјалне службе да "ликвидирају" Јароша и лидера Десног сектора за западну Украјину, Александра Музичка. Рекао је да се Музичко борио на страни чеченских сепаратиста против руских трупа и да је оптужен за разбојништво.
На конгресу покрета у Кијеву 22. марта 2014. године, одлучено је да се Десни сектор трансформише у политичку странку. За вођу странке изабран је Дмитриј Јарош, кога је странка одлучила да предложи за кандидата на ванредним председничким изборима. Јарош је на крају ипак регистроване као страначки већ као независни кандидат за председника.
Музичко је убијен у Ровно, Украјини, 24. марта 2014. године. Сведок је рекао локалној информативној служби да је десетак мушкараца извело Музичка из кафића, везало га лисицама и претукло њега и два телохранитеља. Други су рекли да су касније чули два пуцња у близини кафића. Украјинско министарство унутрашњих послова изјавило је да је упуцан након што је отворио ватру на полицијске и специјалне јединице. Ухваћен је жив и ухапшен, али је преминуо од рана пре него што су стигли до хитне помоћи. Полиција је саопштила да су га хапсили због сумње у организовани криминал, хулиганство и претње јавним званичницима. Kyiv Post мини| Припадници Патриота Украјине стоје на стражи на догађају десног сектора, Еуромаидан, Кијев, 13. априла 2014 Представници Десног сектора прозвали су одговорним министра унутрашњих послова Арсена Авакова за његову смрт и обећали да ће му се осветити. Присталице Десног сектора су 27. марта 2014. године затражиле Аваковљеву оставку и покушале да нападну Врховну раду (украјински парламент). Следећег дана, висока представница Европске уније за спољне послове, Кетрин Ештон, изјавила је, „најоштрије осуђујем притисак активиста Десног сектора који су опколили зграду украјинске Парламентарне скупштине. Такво застрашивање парламента је против демократских принципа и владавине закона"."STATEMENT by EU High Representative Catherine Ashton on recent events around the Parliament of Ukraine". European Union.
Дана 31. марта 2014. године пијани активиста Десног сектора почео је пуцати у близини ресторана у центру Кијева. Три особе су рањене, укључујући заменика шефа Градске државне управе у Кијеву .