Касна липа

Касна липа (Tilia cordata Mill.) је једна од аутохтоних врста липе и код нас се још назива ситнолисна липа, бела липа, зимска липа, липац, липник, липолист, позна липаСимоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига CCCXVIII. Научни назив рода потиче од античког имена за брест πτελέᾱ, или за црну тополу τιλίαι, док епитет врсте cordata (лат. срцаста) одражава срцаст облик листа; епитети синонима parvifolia (латински) и microphylla (грчки) значе ситнолисна. Под данашњем научном имену описао ју је енглески ботаничар Милер (Philip Miller, 1691-1771) 1768. године.

Опис врсте Листопадно дрво, другог и првог реда, висинe 18-25 (32) m, ширинe круне 10-12/15 (20) m; са широком, густом, конусном круном касније високо засвођеном до заобљеном. На отвореном гране расту ниско на стаблу јаке су и дијаогнално се уздижу. У зрелости гране висе у спољашњем делу круне. У склопу са витким дугим стаблом, пунодрвним и високом јајастом или издуженом круном. Спорог је до средњег темпа раста. Годишњи прираст 30 cm у висину и 25 cm у ширину.Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. БеоградКолесников, А. И. (1974): Декоративная дендрология, Издательство Лесная промышленность, Москва.Dirr, M.A. (1998) Manual of woody landscape plants: their identification, ornamental characteristics, culture, propagation and uses. 5th ed. Champaign, IL: Stipes Publishing Co.

Корен развија јаку срчаницу током првих 7-8 година, касније са више јаких, бочних жила које иду у дубину, са много густих жиличастих коренова, као и даскастим површинским жилама. Зато је липа отпорна прама ветру. Корен је много интензивнији од храста, граба, букве, брезе, јасена, јове и бреста и најближи је корену јавора.Krussman G. (1986): Manual of Cultivated Broadleaved Trees and Shrubs, Batsford.

Кора је смеђа и богата ликиним влакнима, дуго глатка; у старости пуца углавном подужно, слично китњаковој. Плута се не љуспа и не отпада, тамне је боје. Младе гранчице су сјајне, црвено или жутосмеђе са расутим округластим лентицелама. Леторасти цикцак савијени. Пупољци су јасно наизменични, мало стиснути, са две врло неједнаке љуспе.

Листови наизменични, косо срцастоокругласти, 3–10 cm дуги и широки, дршке дуге 2 до 5 cm; зашиљени, при основи целог обода, лиска оштро (и двоструко) тестераста, гола, адаксијално тамно, абаксијално светлозелена, у пазуху нерава са сиво рђастим праменовима длачица (што је диференцијална особина: рана липа има беле длачице, а сребрнолисна је без њих). У старости лист је једар, пун, крут. При основи несиметричан, нерватура прстаста, али са јаким главним нервом. Јесења боја жута или сјајно жута.

Цветови једнодоми, хермафродитни, актиноморфни. Јављају се у сложеном штиту, богатом у цветовима: 5-11 цветова, цваст са језичастим приперком. Дршка приперка дуга, јавља се крај пупољака у пазуху листа. Приперак до пола своје дужине срастао са петељком цвасти. Перијант, чашица и круница, је петочлан. Крај перијанта се налазе нектарије које привлаче инсекте опрашиваче. Прашници, има их око 30, су дужи од перијанта. Плодник надцветан, густо бело длакав, петок, тучак краћи од прашника. Издужени стубић има 5 жигова. Цвет ситан и јако слаткасто миришљав. Цвета касно — јуна до почетка јула, недељу или две касније од ране, крупнолисне липе.Pigott, C.D., Huntley, J.P. (1981): Factors controlling the distribution of Tilia cordata at the northern limits of its geographical range: 3.

Плодови овалне до лоптасте орашице од пет карпела, са танким, чврстим перикарпом, округласте или широко објајасте, 5–8 mm у пречнику, рђастосмеђе, са ситним сомотастим длачицама, слабо ребраста, без брадавица, са 1(2) семена. Зри у септембру и опада у дужем периоду од октобра до половине зиме.Pigott, C. D. (2012): Lime-trees and Basswoods. Cambridge University Press, Cambridge.Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд

Један hl плодова има масу око 25 kg. Од 100 kg сировине добије се око 85% сетвеног материјала. Семе има смеђу семењачу и уљем богат ендосперм. У једном kg има 25.000 зрна. Клијавост свежег семена је обично око 50-60%, семе задржава способност клијања око 2-3 године.Стилиновић, С. (1985): Семенарство шумског и украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд

Клијавац је са прстасто режњевитим котиледонима. Хипокотил црвене боје, обрастао ситним длакама. Котиледони скоро округли, 15–20 mm дуги, око 20 mm широки, дршке дугачке 5–7 mm; са 5-7 ланцетастојајастих режњeва, највећи су први, трећи и пети режањ. Котиледони обрасли ситним длачицама, које су видљиве по ободу и дршци. Примарни листови дугуљастојајасти, при основи срцасти, по ободу неравномерно назубљени, зашиљени, обрасли ситним длачицама, на дршкама дугим 10–15 mm, које су такође обрасле кратким длачицама. Епикотил слабо развијен.

Ареал Распрострањена је готово по целој Европи и ван ње. Претежно је источноевропска врста, са тежиштем налазишта у Русији. Одавде се протеже на север до Финске и Скандинавије, на запад до северне Шпаније, на југ до јужне Италије, а на исток, даље од многих лишћара, у Сибир до Алтаја. Има врло простран ареал, али се само у средњој Русији јавља у чистим састојинама.

У погледу висинског ареала ситнолисна липа иде више од крупнолисне, али је углавном дрво мањих висина до 1200 m — дрво низина и брежуљака.

У Србији се јавља у асоцијацијама храста китњака и граба и у нижем региону букве.

Биоеколошке карактеристике Као сциофит тражи сенку, али добро подноси делимичну сенку и сунчане експозиције. Ситнолисна липа има мање захтева према земљишту од крупнолисне; од умерено сувих до влажних, богатих, благо киселих до алкалних. Адаптибилна је и на сиромашна земљишта, ако нису сувише сува. Врло је отпорна на мраз, воли топла станишта, подноси сув и топао ваздух, урбане услове, привремене суше, добро се обнавља из старијег дрвета, отпорна је на ветар. Не нападају је толико биљне ваши колико крупнолисну липу па има мање медне росе.

Физичку зрелост достиже липа у природи у 20-30. години; из изданака у 15-20. год. и плодоноси скоро сваке године. Достиже старост од неколико стотина година; врло старе липе су већином од других двеју врста. Најбоља је за мед. Лако се пресађује.

Примена У пејзажној архитектури и хортикултури налази широку примену како у урбаним просторима тако и у пределу као аутохтона врста. У градовима је најчешћа у дрворедима, код нас, по правилу, измешана са остале две врсте и хибридима; упечатљива је и као солитер на травњаку. Честа је у авенијама великих градова као у чувеној Берлинској авенији Unter den Linden (под липама) где је засађена 1647. Пресађује се лако, чак и велика стабла до 60 годинаKomarov, V. L. (1968): Flora of the USSR. Israel Program for Scientific TranslationChittendon, F. (1951): RHS Dictionary of Plants plus Supplement. Oxford University Press Лако подноси орезивање и одсецање на пањ, па се може употребити за живе ограде и платна. Поред естетских вредности сади се и због пријатног мириса у густе сенке, честа је на гробљима, а ван градова је цењена за испашу пчела.Plotnik A. 2000. The urban tree book: an uncommon field guide for city and town. New York: Three Rivers Press: 21

Мед је светложут, прозиран, мириса на цвет липе, оштријег укуса. Почиње да кристалише, 4 месеца од вађења из кошнице, а потпуно кристалише за 6 месеци до годину дана.

Млади листови могу да се једу сировиHedrick, U. P. (1972): Sturtevant's Edible Plants of the World. Dover Publications . Одлична су салата или у сендвичима, благог су укуса и помало слузавиKen Fern Notes from observations, tasting etc at Plants For A Future and on field trips. Листови могу да се беру од пролећа до ране јесени са изданака у дну стабла. Млевени цветови и недозрели плодови су замена за чоколадуJohnson, C.P. (1862): Useful Plants of Great Britain, The: A Treatise upon the Principal Native Vegetables Capable of Application as Food, Medicine, or in the Arts and Manufactures. Познати биљни чај од цветова, слатког је укуса и пријатног мирисаUphof, J.C.Th. (1959): Dictionary of Economic Plants. Weinheim.. Сок добијен озлеђивањем стабла, сладак је и може одмах да се пије, или да се преради у сирупGrieve (1984): A Modern Herbal. Penguin .

Липов чај је домаћи лек за бројне тегобе, посебно у лечењу прехладе и других болести где је пожељно знојењеLaunert, E. (1981): Edible and Medicinal Plants. Hamlyn . Чај је антиспазмодик, дијафоретик, експекторанс, хипотензив, лаксатив и седативTriska, D. (1975): Hamlyn Encyclopaedia of Plants. Hamlyn Lauriault, J. (1989): Identification Guide to the Trees of Canada Fitzhenry and Whiteside, Ontario. . Користи се и у лечењу пробавних сметњи, хипертензије, отврдњавања артерија, хистерије, психогеног повраћања или палпитације. Цветови липе старењем развијају опојна својства па их треба брати када су тек отворениBown, D. (1995): Encyclopaedia of Herbs and their Uses. Dorling Kindersley, London. . Угаљ од дрвета касне липе користи се у лечењу желучаних или диспептичких сметњи, а иситњен у прах наноси се на опекотине или болна места.

Лика се користи за израду простирки, обуће, кошара, конопца,Usher, G. (1974): A Dictionary of Plants Used by Man. Constable , тканинаJohnson, C.P. и папира Bell, L. A. (1988): Plant Fibres for Papermaking. Liliaceae Press. Дрво је мекано, бело, лако се резбари. Веома је погодно за прављење икона и предмета за домаћинство. Угаљ се користи као угљен за цртање.

Размножавање Генеративно размножавање Плод се сакупља у октобру-новембру. Основни проблем у производњи садница генеративним путем је двострука дормантност семена. Семе посејано у јесен, клија наредног пролећа споро и неједнако, или прележи годину дана. Од начина за превазилажења сметњи у клијању примењује се: третирање семена концентрованом сумпорном киселином 20 минута, добро испирање текућом водом и стратификација 3-5 месеци на температури од 1-5оC; мочење семена у води 1-2 дана, а затим стратификација до пролећа, до следеће јесени или до другог пролећа; сетва семена сакупљеног у стадијуму физиолошке зрелости (у другој половини августа), препознатљивог по посмеђивању перикарпа и неодложна сетва.

По дужном метру бразде сеје се око 10 g семена, на дубину од око 3 cm. Поник треба заштити од позних пролећних мразева, директне инсолације и исушивања земљишта. Саднице у сејалишту остају од 2-4 године. За пошумљавање су добре двогодишње саднице. Гајење парковских садница ове врсте је отежано, јер често долази до кривљења стабла. Основно је да се у школу саднице пресађују са уским размацима: 0,25-0,33 × 0,75 - 1,00 m, или их треба анкероватиСтилиновић, С. (1987): Производња садног материјала шумског и украсног дрвећа и жбуња, Шумарски факултет, Београд.Flemer, W. III. (1980): Linden propagation: a review. Combined Proceedings of the International Plant Propagators’ Society .Грбић, М. (2010): Производња садног материјала – Технологија производње украсних садница. Универзитет у Београду. Београд .

Вегетативно размножавање

Касна липа

Źródło i licencja