Volter Vinčel (7. april 1897 – 20. februar 1972) bio je sindikalni američki novinski trač kolumnista i komentator na radio vestima. Prvobitno vodviljski izvođač, Vinčel je započeo svoju novinsku karijeru kao Brodvejski novinar, kritičar i kolumnista za njujorške tabloide. On je stekao nacionalnu slavu tokom 1930-ih sa sindicijom Herstovog novinskog lanca i porastom popularnosti radio programa. Vinčel je bio poznat po inovativnom stilu tračeva, šaljivim vestima i vicevima i slengu džez ere.
Vinčel je doprineo razvoju regularnih vesti i desiminaciji posramljujućih priča o poznatim ljudima iskorištavajući svoj izuzetno širok krug kontakata, prvo u svetu zabave i u podzemlju prohibicijske ere, a zatim u zakonodavstvu i politici. Bio je poznat po trgovanju tračevima, ponekad u zamenu za svoje neobjavljivanje novosti. Njegov otvoreni stil izazvao je strah i divljenje. Postoje novele i filmovi koji su zasnovani na njegovoj dovitljivo napadnoj ličnosti trač kolumniste, još od predstave i filma Blagoslovljeni događaj iz 1932. godine. Kako se Drugi svetski rat približavao tokom 1930-ih, on napao one koji su podržavali nacizam. Kasnije, tokom 1950-ih, pridružio se Džozefu Makartiju u njegovoj kampanji protiv komunista. On je naneo štetu reputaciji Čarlsa Lindberga i Žozefine Beker kao i drugih pojedinaca koji su našli na njegovom putu. Međutim, njegova usaglašenost sa Mekartijem ga je vremenom učinila nepopularnim, i njegov stil se nije dobro prilagodio televizijskim vestima.
Na televiziju se vratio 1959. godine kao pripovedač kriminalističke dramske serije iz dvadesetih Nedodirljivi. Tokom godina pojavio se u više desetina filmova i televizijskih produkcija kao glumac, često glumeći samog sebe.
Karijera
Vinčel je rođen u Njujork Sitiju, kao sin Dženi (Bakst) i Džejkoba Vinčela, trgovca; oni su bili ruski jevrejski imigranti. U šestom razredu napustio je školu i počeo da nastupa u vodviljskoj trupi Gasa Edvardsa poznatoj pod nazivom „Njubojs sektet”, u kojoj je isto tako bio Džordž Džesel.
Karijeru u novinarstvu započeo je objavljivanjem napomena o svojoj glumačkoj trupi na oglasnim tablama iza bine. On se pridružio se Vodevil njuzu 1920. godine, a nekoliko godina kasnije he postao saradnik novina Ivning grafik, 1924. godine, gde je njegova rubrika nosila naziv -{Mainly About Mainstreeters}-. On je bio angažiran 10. juna 1929. u Njujorškom Daili Miroru, gde je kasnije postao autor prve sindikalizovane trač rubrike, pod nazivom Na Brodveju. Rubriku je podržavao King fičersov sindikat.[archives.nypl.org/the/21480 Walter Winchell papers, 1920-1967], New York Public Library for the Performing Arts
Vinčel je debitovao na radiju 12. maja 1930. na stanici WABC u Njujorku, podružnici CBS-a. Emisija pod nazivom -{Saks on Broadway}- bila je petnaestominutni pregled koji je pružao poslovne vesti o Brodveju. On je prešao na -{WJZ}- (kasnije preimenovan u WABC) i NBC Blu (kasnije ABC radio) 1932. za Džergens žurnal.Obituary Variety, February 23, 1972, page 71.
Podzemne veze left|thumb|250px|„Brodvejski bard” sa reklamom Voltera Vinčela u The Film Daily, 1932.
Do 1930-ih, Vinčel je bio „intimni prijatelj Ovni Madena, vođe elitne njujorške bande u eri prohibicije“, ali je 1932. Vinčelova bliskost sa kriminalcima dovela do njegove bojazni da će biti ubijen. On je pobegao u Kaliforniju i „vratio se nedeljama kasnije sa novim entuzijazmom za pravo, G-men, ujka Sama, [i] staru slavu“. Njegovo izveštavanje o otmici Lindberga i kasnijem suđenju privuklo je nacionalnu pažnju. U roku od dve godine, sprijateljio se sa Dž. Edgarom Huverom, prvim G-čovekom ere opoziva. On je bio odgovoran za izručivanje Luisa „Lepke” Bučaltera iz Murder, Inc. Huveru. Njegova novinska rubrika bila je predstavljena u preko 2.000 novina širom sveta, a čitalo ga je 50 miliona ljudi dnevno od 1920-ih do ranih 1960-ih. Njegov radio u nedelju uveče slušalo je još 20 miliona ljudi od 1930. do kasnih 1950-ih. Godine 1948. Vinčel je imao najbolje ocenjenu radio emisiju kada je nadmašio Freda Alena i Džeka Benija. Jedan primer njegovog profila na njegovom profesionalnom vrhuncu pominje se u pesmi Ričarda Rodžersa i Lorenca Harta iz 1937. „The Lady Is a Tramp“: „Pratim Vinčela i čitam svaki red“.Archived at Ghostarchive and the Wayback Machine:
Otvoreni pogledi
Vinčel je bio jevrejskog porekla i jedan od prvih komentatora u Americi koji je napao Adolfa Hitlera i američke profašističke i pronacističke organizacije, kao što je Nemačko-američki Bund, posebno njegovog vođu Frica Julijusa Kuna. On je bio je uporni pristalica predsednika Frenklina D. Ruzvelta i Nju Dila tokom perioda depresije, i često je služio kao glasnogovornik Ruzveltove administracije u korist intervencionizma dok se evropska ratna kriza nazirala tokom kasnih 1930-ih. U početku je osudio američke izolacioniste da favorizuju smirivanje Hitlera i bio je izričit u svojim napadima na tako istaknute izolacioniste kao što su Čarls Lindberg, koga je nazvao „usamljeni noj“, i Džeralda L.K. Smita, koga je osudio kao „Džeralda Lucifera KKKodfiša Smita”. Tokom 1930-ih i 1940-ih, Vinčel je takođe bio otvoreni pristalica građanskih prava Afroamerikanaca i često je napadao Kju Kluks Klan i druge rasističke grupe kao podršku neameričkim, pronemačkim ciljevima.
Tokom Drugog svetskog rata, napao je Nacionalnu pomorsku uniju, radničku organizaciju za civilnu trgovačku mornaricu Sjedinjenih Država, za koju je rekao da su je vodili komunisti, poput lidera radnika Zapadne obale Harija Bridžisa."Liberty Ships" 1995 Public Broadcasting Service (PBS) documentary Godine 1948, i 1949. on i uticajni levičarski kolumnista Dru Pirson napali su ministra odbrane Džejmsa Forestala u novinskim rubrikama i radio emisijama.
Filmografija Godina Naslov Uloga Napomene 1930 -{The Bard on Broadway}- (kratko) on sam filmski debi1933 -{Beauty on Broadway}- (kratko) on sam -{Broadway Thru a Keyhole}- on sam takođe pisac1937 -{Wake Up and Live}- on sam vLove and Hisses}- on sam 1947 -{Daisy Kenyon}- on sam 1949 -{Sorrowful Jones}- on sam glas, nekreditiran 1955 -{There's No Business Like Show Business}- on sam glas, nekreditiran 1956 -{The Walter Winchell Show}- on sam 3 epizode1957 -{A Face in the Crowd}- on sam -{Beau James}- pripovedač -{The Helen Morgan Story}- on sam -{Telephone Time}- on sam 1 epizode 1957-1959 -{The Walter Winchell File}- on sam/domaćin/-{'Two Gun' Crowley}- 1959 -{Westinghouse Desilu Playhouse}- pripovedač glas, 3 epizode 1959-1963 -{The Untouchables}- pripovedač glas, 3 epizode1960 -{The Bellboy}- pripovedač glas, nekreditiran -{College Confidential}- on sam 1961 -{Dondi}- on sam 1962 -{Wild Harvest}- pripovedač glas 1964 -{Valentine's Day}- radio najavljivač glas, 1 epizoda 1966 -{The Lucy Show}- pripovedač glas 1967 -{The Kraft Music Hall}- on sam 1968 -{Single Room Furnished}- on sam nekreditiran -{Wild in the Streets}- on sam Finalni film, nekreditiran
Reference
Literatura
.
Spoljašnje veze
-{Walter Winchell papers, 1920–1967, held by the Billy Rose Theatre Division, New York Public Library for the Performing Arts}- -{A remembrance by a contemporary }- -{Dick Cavett remembers an evening with WW}- -{FBI file on Walter Winchell }-
Категорија:Рођени 1897. Категорија:Умрли 1972. Категорија:Амерички новинари Категорија:Амерички водитељи