Дрвосјече (Изворна група Дрвосјече, Вокална група Дрвосјече, Група Крајишника Дрвосјече) јесу српски музички састав, који изводи крајишку народну музику. Састав је настао 1976. године у Петровцу, у Босанској Крајини. Сматра се једним од најстаријих крајишких музичких састава.
Историја групе Пријератне године (1976–1992)
Музички састав Дрвосјече настао је 1976. године у Петровцу и први пут је наступио приликом прославе 35. годишњице устанка, у Санском Мосту. Сматра се једним од најстаријих крајишких музичких састава. Током 1970-их, на подручју Петровца, дјеловала је и изворна крајишка група са Бравска, али они нису наставили своје дјеловање.
Први музички албум Дрвосјече су снимиле 1981. године. Идејни творац, оснивач и први вођа састава био је Милош Петровић из Петровца,Дрвосјече – Дрвосјече иначе рођени Гламочанин. Милош, који је био новинар и културни радник, и који је, између осталог, писао чланке и за Енциклопедију Југославије, био је аутор већине пјесама тадашњих Дрвосјеча.Дрвосјече – Крајишке пјесме Исто тако, Милош је једно вријеме био и члан пјевачке групе са Бравска.
Током каријере Дрвосјече су обишле готово цијелу Југославију, наступајући на манифестацијама на Кадињачи, Козари, Сутјесци, у Петровцу, Дрвару, Београду, Сарајеву. За свој рад у овом периоду добили су двије међународне награде, награду СУБНОР-а Југославије, као и награду Општине Босански Петровац. У периоду од 1981. до 1991. године издали су пет музичких албума. Већина чланова групе била је из села Смољана, а остали чланови су били из Петровца, Брестовца, Ведрог Поља, Вођенице, Скакавца, те са подручја општине Дрвар. Са почетком рата у БиХ, 1992. године, група прекида са радом.
Послијератне године (1995–данас)
Група је обновила рад 1995. године. У почетку су то била окупљања ради извођења наступа пред избјеглим Петровчанима, углавном у Челареву и Дервенти. Потом слиједе наступи на различитим манифестацијама, а 2010. године група обнавља студијски рад и издаје свој први послијератни албум.Дрвосјече – Дрвосјече 2010 (омот ЦД-а) Након овог албума, група издаје албуме 2011. и 2014. године.Дрвосјече – На петровачкој цести (омот ЦД-а)Дрвосјече – Петровачка села (омот ЦД-а) Након 2010. године састав интензивира свој рад. Поред студијских активности, учествују на бројним манифестацијама, концертима и фестивалима. У овом периоду рада групу готово у потпуности чине Смољанци.
Дрвосјече су оснивачи међународне манифестације "Прва коса Грмеча" у Смољани, код ПетровцаДрвосјече, Прва коса Грмеча (блог), 20. јун 2010. и суоснивачи културне манифестације "Дринић кроз игру и пјесму" у Дринићу, у општини Петровац.[ https://ba.ekapija.com/news/430845/prva-straparijada-u-opstini-petrovac-drinic-04-i-05-juna Прва "Штрапаријада" у општини Петровац - Дринић, 04. и 05. јуна, еКапија, 17. мај 2011.]
Естрадна каријера
Музички албуми Свој први музички албум Дрвосјече су издале за сарајевски Дискотон, 1981. године. Албум, који је био у формату музичке касете, носио је назив Дрвосјече, а имао је ознаку ДТК-9079. Ова трака је имала једанаест пјесама. На А страни су биле патриотске пјесме, везане за НОБ: Град херој, Ој, Оштрељу, Кад је Тито у Петровцу био, Отаџбина и У Босни се подигнула раја. На Б страни биле су пјесме: Оћеш, мала, бити моја, Лако ти је познати Бјелајца, Аој, моја Драгињо, Мрки доратови, Преко поља тракћу кола и Ој, јаворе.
За Дискотон су Дрвосјече издале и свој сљедећи албум, такође музичку касету. Албум је изашао 1983. године. Албум је имао ознаку ДТК-9173. Ова трака је имала тринаест нумера. На А страни су биле патриотске пјесме: Друже Тито, јагодо из росе, Друг је Тито издо наређење, Ово нам је наша борба дала, Ој, Козаро, ој, Младене, Гроб до гроба, Ој, Каране, команданте први и Рођени смо код Оштрељ планине. На Б страни биле су пјесме: У мом селу крај потока, Сад су жене постале модерне, Кад ја умрем, благо мојој жени, У мом селу, Комшинице из мог села и Мој колега, кад пођем у армију.Дрвосјече (1983, омот касете
Године 1987. за Дискотон издају албум Пјесма о Титу, са седам пјесама, већином патриотских. Албум је имао ознаку ДТК-9402. Касета је имала седам нумера. На А страни су биле пјесме: Пјесма о Титу, Земљо моја поносна и Ово нам је наша борба дала. На Б страни биле су пјесме: Балада о Здравку Челару, Уз моторку и дјевојку фину, Ој, дјевојко из Гламоча града и У мом селу крај потока.Дрвосјече – Пјесма о Титу (омот касете
Године 1989. за београдски ПГП РТБ издали су музички албум (касету) са девет нумера, под називом Крајишке пјесме. Албум је имао ознаку 501 824, а садржао је углавном народне пјесме, са пар патриотских пјесама. На А страни нашле су се пјесме: Пјесма о командиру, Имам фићу и четири вола, Крајишник сам и крајишко дијете и Пјесма о Миланчићу. На Б страни биле су нумере: Крајишки бећарац, Завичају, Устај, жено, Пјевац коку и Барабинске пјесме.
Свој посљедњи пријератни албум (касету) Дрвосјече издају 1991. године, такође за ПГП РТБ. Албум, који се звао Босно моја, ти земљо јарана, имао је осам пјесама: на А страни – Босно моја, ти земљо јарана, Ој, Гламочу, мјесто најмилије, Нема раја без роднога краја и Ој, Милоше, побратиме мио; те на Б страни – Послао сам своју плавку, Ево теби твога дрвосјече, Мала моја, врућа варенико и Ајде, жено да се подијелимо.Дрвосјече – Босно моја, ти земљо јарана
Након паузе од готово 20 година, састав издаје албум 2010. године. Албум, под ознаком ЦД029, издају за издавачку кућу Мелодија рекордс, која послује у оквиру медијске куће Дуга. Албум је носио назив Дрвосјече 2010, а имао је 10 пјесама: Дрвосјече, Ђукино врело, Гатара, Грмеч горо, Кућо моја, Жено моја, Коса сиједи, Комшиница, Косац и Огњиште.
Године 2011, такође за Мелодија рекордс, под ознаком ЦД038, издају албум На Петровачкој цести. Албум је имао осам пјесама: Са Грмеча, На Петровачкој цести, Пјесма о Или, Ој, дјевојко, Родном крају, Не бој ми се, драга, Ој, барабо и Рођени смо код Оштрељ планине.
Године 2014, опет за Мелодија рекордс, снимају албум Петровачка села. Албум, под ознаком ЦД087, имао је 10 пјесама: Петровачка села, Крсна слава, Ја пијанац и бараба, Ево пјесме, Жељан родног села, Рођендан је теби, Ено брке, Мала и прелџија, Пођи, мала, за мене шофера и Ој, ливадо.
У склопу промоције албума, група је направила неколико студијских музичких спотова.
Естрадни наступи Осим дискографских издања које имају иза себе, Дрвосјече су чести гости на различитим културним манифестацијама и појединим музичким фестивалима.Дринић кроз игру и пјесму, Независне новине, 9. децембар 2019.
Дрвосјече су такође чести гости различитих телевизијских кућа, гдје изводе крајишке изворне пјесме. Имали су наступ на Радио-телевизији Републике Српске,Дрвосјече (наступ на Радију РС) као и велики број наступа на Телевизији Дуга САТ, у емисијама Сврати у завичајДрвосјече – Не бој ми се, драга (Сврати у завичај, ТВ Дуга САТ), Мелодија вам представља,Дрвосјече – Дрвосјече (Мелодија вам представља, ТВ Дуга САТ)) Шоу програм,Дрвосјече – Свађе мокро, под прозором суво (Шоу програм, ТВ Дуга САТ)) и Дугино посело,Дрвосјече – Ево пјесме (Дугино посело Ново Горажде 2014) а учествовали су и у новогодишњем програму ове телевизије.Дрвосјече – Ој, дјевојко (ТВ Дуга плус)
Чланови
Садашња постава Никола Стојановић – Вокални солиста. Никола Нине Маринковић – Вођа групе, пратећи вокал, вокални солиста. Никола Мрђа „Маљић“ – Пратећи вокал. Срето Мрђа – Пратећи вокал.
Бивши чланови Милован Мрђа „Бас“ – Бас. Здравко Марјановић „Кољеган“ – Вођа групе, пратећи вокал. Милан Мандарић – Вокални солиста, пратећи вокал. Милан Балабан – Вођа групе, Вокални солиста, хармоникаш. Милош Милошина Петровић – Вођа и оснивач групе. Милорад Маринковић „Баја“ – Пратећи вокал, хармоникаш. Драго Марић – Пратећи вокал. Мирослав Мики Булајић – Пратећи вокал, хармоникаш. Мирко Мимо Драгић Вашић – Пратећи вокал, хармоникаш. Миле Драгић – Пратећи вокал. Мирко Мирота Ступар Јовишић – Пратећи вокал, хармоникаш. Маринко Ступар – Вокални солиста, пратећи вокал. Милован Мишо Марјановић – Пратећи вокал. Вито Зорић – Пратећи вокал. Никола Нине Трнинић – Оснивач групе. Никола Ниџе Трнинић – Пратећи вокал, хармоникаш. Марко Трнинић – Вокални солиста, пратећи вокал. Илија Штрбац – Вокални солиста, пратећи вокал. Жарко Карановић „Поп“ – Пратећи вокал.
Хитови Лако ти је познати Бјелајца (1981) Мрки доратови (1981) Рођени смо код Оштрељ планине (1983) Ој, Милоше, побратиме мио (1991) Петровачка села (2014)
Фестивали
2011. Први фестивал крајишке пјесме и смотра фолклора у Дринићу, у општини Петровац. 2012. Први сабор српске крајишке пјесме у Дрвару – Грмеч горо.[ https://www.drinic.rs.ba/arhiva5.htm Службена страница Општине Петровац – Архива, 2012.] 2012. Шести сабор српског пјевања у Војковићима – Комшиница овце чува, освојено II мјесто.Шести сабор српског пјевања – Војковићи (трећи део), Репортажа Тв Дуга САТ, 6. октобар 2012. 2015. Четврти сабор српске крајишке пјесме у Дрвару – Запјевајмо, моја браћо гласно; Грмеч горо.Дрвосјече – Запјевајмо, моја браћо гласно; Грмеч горо – Четврти сабор крајишке пјесме, КНА продукција, 6. август 2019. 2018. Седми сабор српске крајишке пјесме у Дрвару. 2018. Шесто вече фолклора "Дринић кроз игру и пјесму" у Дринићу, у општини Петровац.Да се традиција и култура сачува од заборава: Неколико стотина грађана посјетило “Дринић кроз игру и пјесму”, Српска инфо, 22. децембар 2018. 2019. Седмо вече фолклора "Дринић кроз игру и пјесму" у Дринићу, у општини Петровац.
Манифестације
1983. Народни збор у Меденом Пољу, код Петровца.–Меденом Поље – Босански Петровац, xXBosanskiPetrovacXx, 15. септембар 2013. 2009. Трећа агротуристичка манифестација "Дани басе и кромпира" у Смољани, код Петровца. 2011. Пета агротуристичка манифестација "Дани басе и кромпира" у Смољани, код Петровца.Смотра хране и игара: У Петровцу одржани "Дани басе и кромпира", еКапија, 28. септембар 2011. 2011. Трећа међународна манифестација "Прва коса Грмеча" у Смољани, код Петровца. 2012. Дан 2. крајишког корпуса ВРС (двадесетогодишњица формирања) у Мркоњић Граду.Мркоњић Град: 20 година од формирања Другог крајишког корпуса, Глас Српске, 26. мај 2012. 2012. Четврта међународна манифестација "Прва коса Грмеча" у Смољани, код Петровца.Репортажа ТВ Дуга САТ – Косијада – Смољана, Босански Петровац (2012), ТвВ Дуга Плус Мелодија Рекордс, 12. септембар 2012. 2012. Шеста агротуристичка манифестација "Дани басе и кромпира" у Смољани, код Петровца. 2012. Дан општине општине Петровац, у Дринићу. 2013. Дан 2. крајишког корпуса ВРС (21. годишњица формирања) у Дринићу, у општини Петровац. 2013. Народни збор у Меденом Пољу, код Петровца.Босански Петровац – Одржан Велики народни збор на Меденом пољу: Прилика за окупљање Петровчана, Цазин.НЕТ, 11. август 2013. 2013. Седма агротуристичка манифестација "Дани басе и кромпира" у Смољани, код Петровца.Коријени – Смољана (ауторска емисија Славише Сабљића) 2014. Осма агротуристичка манифестација "Дани басе и кромпира" у Смољани, код Петровца. 2015. Народни збор у Меденом Пољу, код Петровца. 2016. 16. Кочићеви дани у Челареву.Лијепе вијести из Здравковог Челарева, Босанскопетровачки вјесник, број 6, јуни 2016. 2017. Девета међународна манифестација "Прва коса Грмеча" у Смољани, код Петровца.“Прва коса Грмеча”, Службена страница Општине Босански Петровац, јул 2017. 2017. Народни збор у Меденом Пољу, код Петровца.Прослава Дана устанка против фашизма на Меденом Пољу, Босанскопетровачки вјесник, број 7, јули 2017. 2017. Прво вече петровачке дијаспоре у сеоском домаћинству Чардаклије у Врточу, код Петровца.Петровачка дијаспора, Босанскопетровачки вјесник, број 7, јули 2017. 2017. 11. агротуристичка манифестација "Дани басе и кромпира" у Смољани, код Петровца.“Дани басе и кромпира 2017”, Службена страница Општине Босански Петровац, септембар 2017. 2018. 12. агротуристичка манифестација "Дани басе и кромпира" у Смољани, код Петровца.“Путокази – Дани басе и кромпира Смољана”, Бањалучка хроника, Елта ХД, 12. октобар 2018.