Тони Мартин

Тони Мартин (; Котбус, 23. април 1985.) бивши је њемачки професионални бициклиста који је последње возио за холандски професионални тим Јумбо—визма. Четвороструки је свјетски шампион у вожњи на хронометар, а поред златних, освојио је једну сребрну и двије бронзане медаље у вожњи на хронометар, као и златну и сребрну медаљу у мјешовитом екипном хронометру. Такође, освојио је сребрну медаљу у вожњи на хронометар на Олимпијским играма 2012. гдје је завршио иза Бредлија Вигинса, док је десет пута освојио првенство Њемачке у вожњи на хронометар, од чега девет пута заредом. Освојио је три пута Тур оф Белгијум трку, два пута Волта ао Алгарве, док је по једном освојио Енеко Тур и Париз—Ницу. Као члан тима Квик-степ, три пута је освојио Свјетско првенство у екипном хронометру, уз једну сребрну и једну бронзану медаљу. На Тур де Франсу остварио је пет етапних побједа, од чега три на хронометру, док је остварио двије етапне побједе на Вуелта а Еспањи.

Бициклизмом је почео да се бави у дјетињству, а са 18 година, освојио је првенство Њемачке у вожњи на хронометар. Професионалну каријеру почео је 2008. године, у тиму Хајроад, када је остварио неколико побједа на хронометру и завршио је на седмом мјесту на Свјетском првенству у вожњи на хронометар. Године 2009. освојио је брдску класификацију на Париз—Ници, након чега је завршио на другом мјесту на Тур де Свису, гдје је такође освојио брдску класификацију, уз једну етапну побједу. На Тур де Франсу, носио је бијелу мајицу, за лидера у класификацији за најбољег младог возача, на 12 етапа, док је завршио на другом мјесту на етапи 20, на Мон Вантуу и добио је награду за најагресивнијег возача на етапи. На крају сезоне, завршио је на трећем мјесту на Свјетском првенству у вожњи на хронометар.

Године 2010. освојио је првенство Њемачке у вожњи на хронометар и Енеко Тур, док је носио бијелу мајицу на Тур де Франсу на три етапе и завршио је на трећем мјесту на Свјетском првенству у вожњи на хронометар. Године 2011. освојио је Волта ао Алгарве трку и Париз—Ницу, док је Тур де Романди завршио на другом мјесту, након чега је остварио по једну етапну побједу на Тур де Франсу и Вуелта а Еспањи. На крају сезоне, освојио је Свјетско првенство у вожњи на хронометар и Хроно дес нејшонс. Године 2012. тим ХТЦ се угасио и прешао је у белгијски тим Омега фарма—Квик-степ. Освојио је Тур оф Белгијум, уз једну етапну побједу, док је Волту ао Алгарве завршио на другом мјесту, а Вуелта ал Паис Баско на петом. Током љета, освојио је првенство Њемачке у вожњи на хронометар по други пут, након чега је освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма, док је у финишу сезоне освојио Тур оф Пекинг, Свјетско првенство у вожњи на хронометар по други пут, екипни хронометар на Свјетском првенству и Хроно дес нејшонс.

Године 2013. освојио је Тур оф Белгијум, Волту ао Алгарве, првенство Њемачке у вожњи на хронометар по трећи пут, Свјетско првенство у вожњи на хронометар по трећи пут и екипни хронометар по други пут, док је остварио једну етапну побједу на Тур де Франсу, а током једне етапе на Вуелта а Еспањи, био је у бијегу цијелу етапу и достигнут је на 100 метара до циља. Године 2014. освојио је Тур оф Белгијум трећу годину заредом, након чега је остварио двије етапне побједе на Вуелти ал Паис Баско, док је Тур де Свис завршио на четвртом мјесту, уз двије етапне побједе. Током љета, освојио је првенство Њемачке у вожњи на хронометар по четврти пут, након чега је остварио двије етапне побједе на Тур де Франсу и једну на Вуелта а Еспањи, а завршио је на другом мјесту на Свјетском првенству у вожњи на хронометар и на трећем мјесту на екипном хронометру. Године 2015. остварио је по једну етапну побједу на Волти ао Алгарве и Тур де Романди трци, након чега је освојио првенство Њемачке у вожњи на хронометар по пети пут и остварио је једну етапну побједу на Тур де Франсу, гдје је носио жуту мајицу на три етапе. На крају сезоне, Свјетско првенство у вожњи на хронометар завршио је на седмом мјесту, док је екипни хронометар завршио на другом мјесту. Године 2016. освојио је првенство Њемачке у вожњи на хронометар по шести пут, док је добио награду за најагресивнијег возача на етапи 16 на Тур де Франсу. На крају сезоне, освојио је Свјетско првенство у вожњи на хронометар по четврти пут, чиме се изједначио са Фабијаном Канчеларом, док је освојио и екипни хронометар са тимом Квик-степ.

Године 2017. прешао је у Каћушу. Освојио је првенство Њемачке у вожњи на хронометар по седми пут, док је Тур оф Белгијум завршио на трећем мјесту, а Свјетско првенство у вожњи на хронометар на деветом мјесту. Године 2018. освојио је првенство Њемачке у вожњи на хронометар по осми пут, док је Свјетско првенство у вожњи на хронометар завршио на осмом мјесту.

Године 2019. прешао је у Јумбо—визму. На почетку сезоне, остварио је побједу на екипном хронометру на УАЕ Туру, након чега је освојио првенство Њемачке у вожњи на хронометар по девети пут и остварио побједу на екипном хронометру на Тур де Франсу. На крају сезоне, Свјетско првенство у вожњи на хронометар завршио је на деветом мјесту, док је завршио на другом мјесту на мјешовитом хронометру. Сезона 2020. је била прекинута од марта до августа због пандемије ковида 19, првенство Њемачке није вожено и завршио је сезону без побједе. Године 2021. освојио је првенство Њемачке у вожњи на хронометар по десети пут, док је у финишу сезоне освојио мјешовити хронометар на Свјетском првенству, а вожњу на хронометар завршио је на шестом мјесту. На крају сезоне, завршио је каријеру.

Дјетињство и јуниорска каријера

Тони Мартин рођен је у Котбусу, Источна Њемачка. Са породицом је побјегао из Источне Њемачке мало прије пада Берлинског зида и пропасти комунистичке Источне Европе. У источни дио Њемачке вратио се да би похађао спортску школу у Ерфурту.

Године 2003. освојио је првенство Њемачке у вожњи на хронометар за јуниоре, док је 2004 освојио првенство Њемачке на писти, у дохватној вожњи екипно, заједно са Сашом Дамровим, Јенсом Леманом и Кристијаном Бахом.. Побиједио је на четвртој етапи на Ђиро дела Ређиони трци, испред Михаела Мука и Здењека Штибара, док је на шестој етапи побиједио 11 секунди испред Руија Фелипеа Гомеша и 22 секунде испред Роберта Хесинка. Трку је завршио на 16 мјесту у генералном пласману, два и по минута иза Луиђија Сестила. У јулу возио је Европско првенство за возаче до 23 године, гдје је хронометар завршио на шестом мјесту, минут и три секунде иза Дмитрија Грабовског. Друмску трку завршио је на 26 мјесту, у групи која је на циљ стигла 39 секунди иза Рабона Франтишека. Сезону је завршио на Тур де’л Авенир трци, у септембру. Хронометар на петој етапи завршио је на десетом мјесту, минут и десет секунди иза Кристијана Милера. Трку је напустио након девете етапе, коју је завршио на 99 мјесту.

Сезону 2006 почео је на Ђиро дел Мендризиото класику, који је завршио на 53 мјесту, три минута и 50 секунди иза Леонарда де Паолија. У мају возио је Тиринген—Рундфарт трку, гдје је прву етапу завршио на другом мјесту, секунду иза Едвалда Босон Хагена. Хронометар на трећој етапи завршио је на четвртом мјесту, 19 секунди иза Ларса Бума, док је последњу, пету етапу завршио 34 секунде иза Босон Хагена, али испред Вилијама Валкера и освојио је трку 51 секунду испред Валкера. У јуну освојио је првенство Њемачке у вожњи на хронометар за возаче до 23 године, минут испред Доминика Ролса, након чега је возио на Европском првенству, гдје је хронометар завршио на 24 мјесту, два минута иза Дмитрија Грабовског. Два дана касније возио је друмску трку. Био је дио седмочланог бијега који је стигао на циљ испред групе; завршио је на шестом мјесту у спринту. На крају сезоне возио је друмску трку за возаче до 23 године на Свјетском првенству, коју је завршио на 102 мјесту, четири минута иза Гералда Циолека, који је освојио првенство побједом у спринту.

Сезону 2007 почео је на класику Гран при де Варегем, који је завршио на 60 мјесту. У априлу возио је Сиркуит дес Арденс трку, гдје је побиједио на првој етапи, девет секунди испред Жерома Копела. Крајем маја, освојио је ФБД Инсурјенс Рас трку у Републици Ирској, 17 секунди испред Пајди Обрајен|Пајдија Обрајена]]. У јуну, возио је Тиринген—Рундфарт, гдје је побиједио на првој етапи, секунду испред главне групе. Хронометар на другој етапи завршио је на 26 мјесту, 35 секунди иза Кинга Метјуза. Другим мјестом на последњој, петој етапи, коју је завршио осам секунди иза Матијаса Франка, завршио је трку на другом мјесту у генералном пласману, двије секунде иза Франка. У септембру возио је Тур де’л Авенир, гдје је хронометар на петој етапи завршио на четвртом мјесту. Захваљујући трећем мјесту на последњој, десетој етапи, завршио је трку на другом мјесту у генералном пласману. Сезону је завршио на Свјетском првенству, гдје је возио друмску трку за возаче до 23 године, коју је завршио на 40 мјесту у групном спринту.

Професионална каријера 2008

thumb|upright|right|Мартин на трци Дридагсе ван Вест Фландерен 2008.

Професионалну каријеру почео је 2008. године у тиму, ХТЦ—Хајџроад Сезону је почео на једнодневним тркама у Италији и Швајцарској, док је почетком марта возио трку у западној Фландрији, Дридагсе ван Вест Фландерен, коју је завршио на 37 мјесту. Крајем марта возио је Критеријум Интернасионал, гдје је хронометар на последњој, трећој етапи завршио на другом мјесту, седам секунди иза Едвалда Босон Хагена, док је трку завршио на 98 мјесту у генералном пласману, 17 минута иза Јенса Фогта. Прву побједу у професионалној каријери остварио је на класику Хел ван хет Мергеланд, у Холандији. Напао је заједно са сувозачем, Адамом Хансеном након 20 km од старта. На 10 km до циља, Хансен је имао дефект, а Мартин га је чекао, након чега су возили заједно до краја. Циљ су прошли држећи се за руке у ваздуху; Хансен је препустио побједу Мартину, док је трећепласирани Питер Јакобс завршио седам минута иза. Трка је требало да се заврши са два круга око Ејсдена, али је последњи круг отказан да Мартин и Хансен не би достигли другу групу за читав круг. Након побједе, Мартин је изјавио: „Адам је рекао да би ја требало да побиједим, након што сам га чекао кад је имао дефект. Веома сам срећан. Ово је моја прва побједа као члана про тур тима. Невјероватно“. Након класика у Белгији и Холандији, на којима није остварио запажен резултат, возио је Тур де Романди, гдје је пролог дуг 2 km на отварању завршио на 37 мјесту, четири секунде иза сувозача — Марка Кевендиша. Хронометар на трећој етапи завршио је на четвртом мјесту, 21 секунду иза Андреаса Кледена. Мартин је поставио најбоље вријеме, које је сат и по касније срушио Стеф Клемент. Трку је завршио на 94 мјесту у генералном пласману, 41 минут иза Кледена.

thumb|upright|left|Мартин на Сашен Туру 2008.