десно|мини|250px| (слобода), секундарна застава Дубровачке републике. Митрополит цетињски Сава Петровић је у 18. вијеку тражио помоћ од Дубровчана и у три своја писма им се обраћа као Србин Србима, на српском језику, да је све господство српско пало осим њих и да се може српска земља с њима похвалити. Химна слободи химна је коју је написао дубровачки пјесник Иван Гундулић, на народном језику.
Историја У пјесми која има шест стихова, доминантан је слободарски дух Дубровчана. Тежња ка слободи се код Дубровчана, као и код осталих Срба, огледала и у секундарној застави Дубровачке републике на којој је писало на латинском језику, а у народном духу: LIBERTAS (слобода). Код Срба, ова слободарска идеја изражена је и у изреци-покличу За крст часни и слободу златну, а у Црној Гори је поред те постојала и изрека о Црној Гори као посљедњој искри српске слободе. По Лазару Томановићу, Андрија Качић Миошић и Иван Гундулић су први апостоли српске мисли у књижевности на народном језику у Далмацији. Химна, коју је компоновао 1926. године Јаков Готовац, изводи се при отварању Дуровачких љетних игара.
Химна Слободи
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Химне Категорија:Српске химне Категорија:Иван Гундулић Категорија:Музика у Дубровнику