Бабкен Симоњан (Јереван, 20. март 1952) јерменски је песник, есејиста, преводилац, професор Универзитета и почасни конзул Србије у Јерменији од 2006. године. Тренутно је једини дипломатски представник наше земље у Јерменији. Члан је Савеза писаца Јерменије, Удружења књижевника Србије и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.
Бабкен Симоњан предаје српски језик на универзитету у Јеревану.
Биографија Написао је дванаест књига поезије и преко 900 есеја, путописа и превода српских легенди, бајки и народних прича. Преводио је и дела Јефимије Мрњавчевић, Деспота Стефана Лазаревића, Петра Петровића Његоша, Бранислава Нушића, Бранка Ћопића, Десанке Максимовић, као и других српских књижевника.
Године 2003. по његовом избору уз предговор јерменска издавачка кућа „Аполон“ објавила је прву антологију српске поезије 20. века под насловом „Косовско сунце“., а у изради су српско-јерменски речник, као и преводи „Горског вијенца" и „Ноћ скупља вијека“ П. П. Његоша. Његова књига „Ходочашће“ је објављена на српском језику у издању Бранковог кола 1998. године.
Завод за културу Војводине је објавио најновију двојезичну књигу песама Бабкена Симоњана „Артамет“, а годишњу јерменску награду „Кандило“ из области књижевности и преводилаштва доделио му је 2010. године Свети Ечмиадзин (центар Јерменске апостолске цркве) заједно са Савезом писаца Јерменије.
Симоњан проучава историјски материјал о животу јерменске заједнице кроз историју Србије.
Симоњанова дела су инспирисана митом Арарата и Нојеве барке као и јерменским наслеђем и традицијом, али и мотивима Косовског боја у којима налази заједничке елементе трагедије и подвига.
Његова дела су превођена на руски, српски, бугарски, словачки, украјински, румунски, естонски, мађарски, италијански, француски, енглески и друге језике.
Награде 2012. — Награда Бранко Радичевић, за укупан песнички и стваралачки опус. 2015. — Одлуком председника Републике Србије одликован је високом државном наградом – Златном медаљом. 2019. — Златна медаља „Movses Horenaci"
Дела Књиге Мирис домовине, 1994. Кроз балканску ватру : путописи, есеји, разговори, 1995. Ходочашће, 1998. Од Арарата до Косова : (песме, есеји, путописи, белешке, преводи, 2000. Библиографија : Публикација о Србији и јерменско-српским историјским, књижевним и културним везама, 2002. Артамет, 2010. Хачкар: стихи, 2012. Грумен земље српске, књига есеја, 2017.
Преводи Ноћ скупља вијека, превод Његошевог дела, 2022.
Чланци Ани, 1991. Мирис домовине, 1992. Моја стара кућа, 1992. Туга, 1995. Још се чује..., 1995. Молитва пред иконом, 1995. Политика пантурцизма као идеолошко оружје, 1996. Човек јаке воље, 1997. Ријеч за ријеч, 1997. Над гробом Десанке Максимовић, 1997. Да је жива - у њен бих загрљај од туге, 1998 Мајке што делила би са мном бол - сад нема, 1998. Дубока жалост, да је исцелим не умем... 1998. Згасла мати моја, пламичак огњишта мог, 1998. Мајци, 1998. Монолог, 1998. Трагање за духовном прошлошћу, 1998. Исте су нам муке, страдања и патње, 1998. Симонида, 2000. Очаран његошевским метафорама, коаутор, 2000. Туга, 2000. Јеремнчић, 2000. Арарат, 2003. Судбом слични, 20004. Свето име Лим, 2007. У атељеу, 2007. Јерменија Србији ; Дуд Светог Саве ; Santa Maria della Salute, 2010. Мајчине руке, 2010. Огрејано Косовским сунцем, 2010. Прекинута молитва, 2011. Море и сплавар, 2011. Гранчица, 2011. На мосту Риалто, 2011. Бела ноћ, 2011. Опрости мајко, 2011. Књига као култ и духовна храна, 2011. Ново песничко ходочашће, 2012. Од Светог Саве до "Косовског сунца", 2015.Моја стара кућа, 2015.Српски песници певају Јерменији, 2017.Сан, 2017.Santa Maria della Salute, 2017. Утри сузе, Србијо! 2017.
Референце
Спољашње везе Наш почасни конзул у Јерменији већ годину дана чека српско држављанство („Политика”, 24. јун 2016) ИНТЕРВЈУ: Бабкен Симоњан - Косово и Метохија је отето, али ће поново бити део Србије! (25.11.2018) БОГ ИСКУШАВА САМО ЈАКЕ НАРОДЕ: Песник и преводилац Бабкен Симоњан - Живимо у демонским временима („Вечерње новости”, 10. јул 2022)
Категорија:Рођени 1952. Категорија:Јермени Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Доктори наука Категорија:Натурализовани држављани Србије