Горан Р. Милашиновић (Ђаково, 26. јун 1958) српски је универзитетски професор и лекар. Милашиновић је редовни професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду, лекар специјалиста интерне медицине, кардиолог-електрофизиолог и књижевник.

Биографија Завршио је основне (1982), магистарске (1993) и академске докторске студије (2000) на матичном Медицинском факултету у Београду. Од 1989. године је стално запослен на Институту за кардиоваскуларне болести КЦС.

Наставна и истраживачка активност Биран је у звање доцента (2004. и 2010. године), ванредног професора (2010. и 2015. године) и у звање редовног професора (2016) за ужу научну област Интерна медицина (кардиологија) на Медицинском факултету Универзитета у Београду.

Највећи број научних радова објавио је у области кардиологије, пејсмејкер терапије, као и терапије поремећаја срчаног ритма. У свом научноистраживачком раду активно је сарађивао са инжењерима, математичарима и физичарима. Одржао је више предавања у иностранству, учесник је и руководилац националних и међународних пројеката, као и међународних мултицентричних студија.

Руководеће позиције и учешће у одборима Председник је Националне комисије за сарадњу са Унеском од 2015. године, а обављао је и функцију председника Републичке стручне комисије за израду и имплементацију водича добре праксе. Директор је Пејсмејкер центра КЦС који је у децембру 2018. године прославио јубиларних 50 година постојања. У два мандата (2009-2013 и 2015-2017) обављао је функцију председника радне групе за Пејсинг и ресинхронизацију у Удружењу кардиолога Србије.

Члан је научног и почасног одбора VII Конгреса хипертензије Србије, научног одбора часописа ургентне медицине „Хало 194“ и Зајечарског симпозијума интервентне кардиологије ЗАСИНК 2018 са међународним учешћем под називом „Интервентна кардиологија западног Балкана“.

Допринос развоју здравства У 2001. години увео је у Републици Србији ресинхронизациону терапију у лечењу срчане слабости, а у 2004. години је започео са спровођењем едукације и ширењем мреже Пејсмејкер центара у Србији. Такође, од 2004. године спроводи Национални програм за укидање листе чекања за пејсмејкере у Србији, а у 2015. години је имао највећи број имплантација кардиовертер дефибрилатора ICD () и пејсмејкера за ресинхронизациону терапију CRT () у земљи.

Учествује у раду Европског удружења за срчани ритам EHRA () на изради „Беле књиге аритмија Европе” од 2007. године, а 2009. године је иницирао удружење источноевропских електрофизиолога у саставу EHRA.

Уредник је више националних водича добре клиничке праксе испред Републичке стручне комисије за израду и имплементацију водича добре клиничке праксе при Министарству здравља Републике Србије.

Књижевно стваралаштво Прву књигу објавио је 1989. године. Његова књига епистоларне прозе Волтин лук (1996) је настала у сарадњи са Живојином Павловићем, а књигу разговора Два срца (2013) објавио је у сарадњи са Милошем Јевтићем.

Преглед књижевних дела Објавио је осам романа, књигу епистоларне прозе, књигу поезије, књигу разговора и збирку прича.

Романи Хереклов грех (1999) Посматрач мора (2001) Камера обскура (2003) Апсинт (2005) Маске Софије де Монтењ (2007) Троугао квадрат (2009) Расцепи (2011) Случај Винча (2017) Књига епистоларне прозе Волтин лук (са Живојином Павловићем, 1996) Књига поезије Неистражени болови (1989) Књига разговора Два срца (са Милошем Јевтићем, 2013) Збирка прича Лекари (2015)

Награде и признања за књижевно стваралаштво Роман Апсинт (2005) је био у финалу за НИН-ову награду године, у најужем избору је био и роман Камера обскура (2003), а у ширем избору роман Хераклов грех (1999).

Додељено му је признање „Златни беочуг” Културно просветне заједнице (КПЗ) Београда 2011. године за трајни допринос култури Београда. За роман Случај Винча (2017) у издању „Лагуне” из Београда добио је награду „Бранко Ћопић” из Фонда Задужбине Бранка Ћопића за дела високе уметничке вредности.

Референце

Спољашње везе Универзитет у Београду Клиника за кардиологију КЦС European Heart Rhythm Association

Категорија:Рођени 1958. Категорија:Професори Медицинског факултета Универзитета у Београду Категорија:Српски професори Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски лекари Категорија:Добитници Награде Бранко Ћопић