Поплаве у Кини 1931. или Речне поплаве Јангцекјанг—Хуајхе 1931. биле су низ поплава које су се догодиле у периоду од јуна до августа 1931. у Републици Кини. Погодиле су велике градове попут Ханкоуа (Вухана) и Нанкинга. Поплаве су достигле врхунац при пробоју насипа дуж језера Гаојоуху 26. августа.

Процене смртности знатно варирају. Теренско истраживање Универзитета у Нанкингу на челу са Џоном Лосингом Баком одмах након поплаве утврдило је да се „150.000 људи утопило те да је тај број представљао мање од четвртине свих смртних случајева током првих 100 дана поплаве.” У службеном извештају наводи се да се 140.000 људи удавилоThe figure of 140,000 is also cited in и тврди се да је „2 милиона људи умрло током поплаве утопивши се или умрло због недостатка хране”. Епидемија колере у следећој години, од маја 1932. године у Кини, довела је до 100.666 случајева и 31.974 смртних случајева. Популарна процена да је било 3,7 до 4 милиона смртних случајева „ужива велики оптицај на интернету, обезбеђујући поплави из 1931. позицију на сензационалистичким списковима најсмртоноснијих катастрофа на свету”.

Метеоролошки узроци и физичке последице

Од 1928. до 1930. Кину је захватила дуга суша. Следећа зима 1930. године била је посебно оштра, стварајући велика лежишта снега и леда у планинским пределима. Почетком 1931, отопљени снег и лед текао је низводно и стигао у средњи Јангцекјанг током периода обилне пролећне кише. Обично, овај регион доживљава три периода високог водостаја током пролећа, лета и јесени; почетком 1931. године постојао је један континуирани потоп. До јуна, они који живе у ниским областима већ су били приморани да напусте своје домове. Лето је карактерисала и екстремна циклонска активност. Само у јулу те године, девет циклона је погодило регион, што је знатно изнад просека два годишње.Pietz, David (2002). Engineering the State: The Huai River and Reconstruction in Nationalist China 1927–1937. Routledge. . pp. xvii, 61–70. Четири метеоролошке станице дуж реке Јангце пријавиле су кишу укупне вредности преко током месеца. Вода која протиче кроз Јангце достигла је највиши ниво од када је средином деветнаестог века започето вођење евиденције. Те јесени, додатне јаке кише увећале су проблем и неке се реке нису вратиле на нормалан ток до новембра.

Поплаве су прeплавиле приближно 180.000 -{km}-2 - површину једнаку величини Енглеске и половине Шкотске, или савезних држава Њујорк, Њу Џерзи и Конектикат заједно. Висок водостај забележен 19. августа на Ханкоу у Вухану показао је нивое воде од изнад просека, просечно изнад Шангајског Бунда.Winchester, Simon (2004). The River at the Center of the World: A Journey Up the Yangtze, and Back in Chinese Time. Macmillan. . На кинеском језику, овај догађај је опште познат као 江淮 水灾, што отприлике значи „поплавна трагедија Јангце-Хуај”. Ово име, међутим, не успева да одрази огромне размере поплава. Водни путеви у већем делу земље су били поплављени, посебно Жута река и Велики канал. Осам најтеже погођених провинција биле су Анхуеј, Хубеј, Хунан, Ђангсу, Џеђанг, Ђангси, Хенан и Шандунг. Иза основне поплавне зоне поплављене су и области на југу као што је Гуангдунг, на северу попут Манџурије и западно као што је Сичуан.

Број смртних случајева и штета мини|300px|Жртве поплаве у августу 1931

У то време, влада је проценила да је поплава захватила 25 милиона људи. Историчари од тада указују на то да је истински број могао бити чак 53 милиона. Процењене броја смртних случајева такође се увелико разликују. Савремене студије које је спровео Џон Лосинг Бак тврде да се у првих неколико месеци поплаве најмање 150.000 људи утопило, а да су стотине хиљада људи умрле од глади и болести током следеће године. Помоћу савремених медијских извештаја, кинески историчари на челу са Ли Венхајом израчунали су да је број погинулих био 422.499. Неки западни извори тврде да је број погинулих био између 3,7 и 4 милиона људи на основу њихових властитих тврдњи о глади и болести.Glantz, Mickey. Glantz, Michael H (2003). Climate Affairs: A Primer. Island Press. . p. 252."Dealing with the Deluge". PBS NOVA Online. 26 March 1996. Retrieved 12 February 2013. Народ Танке који традиционално живи на бродовима дуж Јангцекјанга је био посебно погођен великом поплавом."NOAA'S top global weather, water and climate events of the 20th century" . NOAA.gov. 13 December 1999. Retrieved 29 November 2012.

Поплава је уништила огромне количине стамбеног и пољопривредног земљишта. У целој долини Јангцеа уништено је око 15% усева пшенице и пиринча, при чему је тај проценат био много већи у областима погођеним поплавама. Катастрофа је такође изазвала економски шок са брзим растом цена виталних производа. Комбиновани еколошки и економски утицаји катастрофе довели су до тога да многа подручја западају у глад. Без хране, људи су били сведени да једу кору дрвета, коров и земљу. Неки су продавали своју децу да би преживели, док су други прибегли канибализму. Најсмртоноснији ефекат поплаве биле су болести које су захватиле избегличку популацију услед расељавања, пренасељености и распада санитације. Међу њима су колера, богиње, маларија, дизентерија и шистосомијаза.

Осим што је поплавила рурална подручја, поплава је изазвала опсежна разарања бројних градова. Избеглице су стизале у град Вухан од касног пролећа. Када је сам град био поплављен у рано лето и након катастрофалног пада насипа нешто пре 6:00 ујутро 27. јула, око 782,189 урбаних грађана и руралних избеглица остало је без крова над главом. Поплава је захватила површину од и град је био поплављен под водом од много стопа скоро три месеца. Велики број људи окупио се на поплавним острвима широм града, са око 30.000 особа које су се склониле на железничком насипу у центру Ханкоуа. Са мало хране и потпуним сломом санитарних система, хиљаде су убрзо почеле да подлегавају болестима.

Град Нанкинг, тада главни град републиканске Кине, такође је био тешко погођен катастрофом. Један од најпогубнијих појединачних догађаја током поплаве догодио се 25. августа 1931. године, када је вода која је јурила кроз Велики канал однела насипе у близини језера Гаоју. Само у округу Гаоју, 18.000 људи се удавило, а 58.000 је умрло од глади и болести следеће године.

Обнова насипа на језеру Гаојоу

Томас Харнсбергер, мисионар презбитеријанске цркве у Тајџоу, Ђангсу, био је једна од две централне личности (поред генерала Ванг Шуксијанга, доктора наука у области хидраулике) које су надгледале обнову насипа на језеру Гаоју, као и обезбеђење средства за то. Међутим, Кинезима је поплава и даље углавном непозната. Стив Харнсбергер, унук Томаса Харнсбергера, написао је 2007. године: „Поплава из 1931. убила је 15 пута више од броја људи изгубљених у индонежанском цунамију у децембру 2004. године, а ипак једва да је о томе ишта написано. Историја се фокусирала на друге катастрофе те године. Пажња Кине је била на грађанском рату између комуниста и националиста и Јапанцима који су вршили инвазију на северу, док је свет био дубоко у Великој депресији.”

Референце

Литература

Archived on Archive.org Archived by the Japanese National Diet Library's digital collection.

Ni, Wencai (2006). A documentary on uncovering the history of the 1931 Great Flood in Gaoyou and dyke reconstruction. Beijing: Beijing Workers Press. (倪文才. 1931年高邮特大洪灾和运堤修复历史再现纪实. 2006. 北京: 中国工人出版社.) ("The Ten Great Disasters of Modern China" by Li Wenhai et al.)

Спољашње везе

"The 1931 Central China Flood" DisasterHistory.Org (English and Chinese Versions) "An Analysis of Flood and Social Risks Based on the 1931 Changjiang & Huai River Flood During the Republic of China". ILIB.cn. "Extremely heavy meiyu over the Yangtze and Huaihe vaneies in 1931" 1931年江淮异常梅雨 (in Chinese). CQVIP.com.

Категорија:Природне катастрофе Категорија:Кина у 1931. Категорија:Азија у међуратном периоду