Велика царска шљука () је шљукарица која припада породици Scolopacidae. Научни назив (Numenius) потиче од грчке речи која описује млад месец, због облика кљуна. Распрострањена је широм Азије и Европе. Највећа је птица од свих шљукарица, дужине од 50 до 60 цм, а има распон крила од 89 до 106 цм, док је тежине од 410 до 1360 г. Углавном је сивкасто смеђе боје са белим леђима, сиво-плавим ногама и веома дугачким и закривљеним кљуном. Мужјаци и женке изгледају идентично, али женка је виша.
Једина слична врста великој царској шљуци је мала царска шљука. Врста је углавном миграциона, зиме проводи у Африци, јужном делу Европе и Азије. Појединци некада залутају далеко од уобичајеног домента, до Нове Шкотске и Маријанских острва. Присутне су током целе године на пределима умерене климе Ирске и Велике Британије.
Храни се ситним бескичмењацима, а понекада раковима и глистама, када им се укаже прилика.
Етимологија
Енглески назив за ову птицу је curlew и потиче од евроазијске шљуке, али можда је на њега утицао и стари француски израз curlew, изведен од речи курир. Први списи о овој врсти датирају из 1377. године у књизи Вилијама Ланглана. Име рода Numenius је од старогрчке речи, односно птице коју је споменуо грчки хроничар Хесикије Милету.
Подврсте
Постоје три подврсте велике царске шљуке:
N. a. arquata, (Лине, 1758); настањује западну, северну и централну Европу N. a. orientalis, (Кристијан Лудвиг Брем 1831); настањује западне и централне делове Сибира, све до североистока Кине N. a. suschkini (Оскар Нојман, 1929); настањује западне делове Казахстана, све до југозапада Сибира
Велика царска шљука заштићена је Споразумом о очувању Споразумом афричко-евроазијских миграторних водених птица. Међународна унија за заштиту природе сматра да за велику царску шљуку постоји мали ризик, а сумња се да је ређа него што се претпоставља.Norrdahl, K., Suhonen, J., Hemminki, O. et al. Oecologia (1995) 101: 105. https://doi.org/10.1007/BF00328906 Након процене, утврђено је да постоји претња за ову врсту, 2008. године.
Иако је велика царска шљука уобичајена птица, њен број приметно опада, посебно у Великој Британији и Ирској, где је настањена око четвртина светске популације. У двадесет година, до 2016. процењује се да је број премарака ове брста опао за више од 50% у Великој Британији и Шкотској, више од 80% у Велсу и више од 90% у Ирској. Крајем 2015. године стављена је на листу најугроженијих птица Велике Британије
Галерија
Референце
Спољашње везе
Категорија:Numenius Категорија:Таксони које је описао Карл фон Лине Категорија:Птице описане 1758. године Категорија:Птице Африке Категорија:Птице Азије Категорија:Птице Европе Категорија:Птице Србије