Јевто Дедијер (Чепелица, 15. август 1880 — Сарајево, 24. децембар 1918) био је српски географ и универзитетски предавач. Дедијер је био доцент географије на Београдском универзитету.
Биографија Рођен је 15. августа 1880. године у селу Чепелица, код Билеће (Херцеговина).
Као гимназијалац у Мостару, почео је да студира села. Студирао на Великој школи у Београду и на Универзитету у Бечу, где је докторирао 1907. године.
Био је запослен у Земаљском музеју у Сарајеву до анексије Босне и Херцеговине (1908). Потом је професор на богословији у Београду, а од 1910. године доцент географије на Универзитету у Београду.
У Првом светском рату емигрирао је у Француску, а затим у Швајцарску. По завршетку рата вратио се у земљу, где је и умро 24. децембра 1918. године у Сарајеву од компликација изазваних шпанским грипом.
Из брака са Милицом Дедијер имао је три сина Стевана, Боривоја и Владимира.
Написао је више радова из антропогеографије и геоморфологије.
Дела Прилози геолошкој историји Неретве Трагови глечера у Албанији и Новој Србији (на француском језику) Билећке Рудине, Српски етнографски зборник, 1903. Глацијални трагови на Зеленгори, Товарници и Маглићу, Глас СА, 1905, -{LXIX}- Херцеговина и Херцеговци, „Летопис Матице српске“, 1912, 289 Стара Србија, СКГ, 1912, 25 Нова Србија“ СКЗ, 1913, 154 Сточарске зоне у планинама динарске системе, Гласник Српског географског друштва, 1914, 3-4. Далмација, Библиотека Савремена питања 5, 1915.
Види још Владимир Дедијер Стеван Дедијер
Референце
Литература
Енциклопедија Југославије, (3 Црн-Ђ), Загреб, 1984.
Категорија:Рођени 1880. Категорија:Умрли 1918. Категорија:Билећани Категорија:Српски географи Категорија:Доктори географије Категорија:Срби у Босни и Херцеговини