-{UCI}- свјетско рангирање () формирано је 2016. године од стране Свјетске бициклистичке уније. Рангирање се ажурира недељно, са поенима који се прикупљају током 52 недеље у три категорије, индивидуално, за државе и тимове. Ранг листа држава заснована је на укупном броју поена осам најбољих возача те земље, а ранг листа тимова заснована је на укупном броју поена десет најбољих возача тог тима. Ранг листе се користе за одређивање броја возача по земљи на Свјетском првенству и за одређивање трогодишњих лиценца за 18 ворлд тур тимова. Такође се објављује рангирање на крају године у категоријама за појединце, државе и тимове.
Највише поена додјељује се за побједу на Тур де Франсу, затим за побједе на Ђиро д’Италији и Вуелта а Еспањи, онда за побједе на друмској трци на Олимпијским играма и Свјетском првенству, а затим за побједе на пет монументалних класика. Поени се додјељују за све ворлд тур трке, за све трке других категорија, за континентална и национална првенства и у друмској и у вожњи на хронометар, а такође и за резултате на свим етапама на свим тркама и за лидере трка на свакој етапи, као и за три првопласирана возача у класификацијама на гранд тур тркама.
Историја и опис
Године 2009. покренут је систем рангирања под називом -{UCI}- свјетско рангирање, у којем су се рачунали бодови са 26 трка, од којих је њих 14 било дио про тура. Године 2011. Свјетско рангирање и про тур су спојени у -{UCI}- ворлд тур, који је као систем рангирања обухватао само -{UCI}- ворлд тур трке, као и само возаче који возе у -{UCI}- ворлд тур тимовима. Године 2016. поново је покренуто -{UCI}- свјетско рангирање, које обухвата све трке широм свијета и све возаче, укључујући и возаче до 23 године, док је рангирање у оквиру ворлд тура укинуто на крају сезоне 2018.
Из Свјетске бициклистичке организације су изјавили да је идеја да створе рангирање по узору на АТП ранг листу.
На тркама у оквиру првог степена друмских такмичења, ворлд туру, учествује свих 18 ворлд тур тимова, три најбоља про тур тима за претходну сезону, као и по још од два до четири про тур тима који добијају специјалну позивницу, у зависним од трке, јер на гранд тур тркама учествују 23 тима, на осталим етапним тркама од 21 до 25 у зависности од организатора, а на једнодневним тркама од 20 до 25 у зависности од организатора. На тркама у оквиру про серије учествује максимум 25 тимова, од чега до 72% ворлд тур тима на тркама које се одржавају у Европи, а на тркама на осталим континентима до 65%, док су преостали тимови који учествују про тур тимови, континентални тимови државе организатора и национални тим државе организатора. На тркама категорија 1.1 и 2.1 на свим континентима учествује до 50% ворлд тур тимова, док остатак чине про тур тимови, континентални и национални тимови. На тркама категорија 1.2 и 2.2 не могу да учествују ворлд тур тимови, већ само про тур тимови из државе организатора, а остатак чине континентални, национални, регионални и развојни тимови ворлд тур и про тур тимова.
Рангирање Опис Индивидуално свјетско рангирање Индивидуално рангирање се ажурира сваког понедељка, током 52 недеље у години, а рангирање на крају календарске године користи се како би се прогласио побједник за ту годину. Рангирање обухвата све трке и возаче из свих тимова, као и возаче до 23 године. Поени се додјељују за све трке, од ворлд тур трка до трка најмањих категорија 1.2 и 2.2, као и трка националног купа. Свјетско рангирање по државама Рангирање се формира тако што се рачунају поени осам најбоље пласираних возача у индивидуалном рангирању из сваке државе, чиме се добија укупан број поена државе. У случају изједначеног броја поена двије или више држава, побједник је држава чији је возач најбоље пласиран у индивидуалном рангирању. Свјетско рангирање по тимовима Рангирање по тимовима се рачуна тако што се сабирају поени 20 најбољих возача сваког тима. Континентална рангирања За континентална рангирања се рачунају само поени освојени на тркама које немају ворлд тур статус (Европа тур, Азија тур итд.) Та рангирања омогућавају возачима да се нађу истовремено у више ранг листи, уколико исти возач освоји трке на више континената.
Претходни системи рангирања
Први систем рангирања био је Челенџ Дегранж—Коломбо, који је уведен 1948. и назван је по тадашњим директорима Тур де Франса и Ђиро д’Италије. Прве године за пласман су се рачунали поени са Ђиро д’Италије, Тур де Франса, Милано—Санрема, Ронде ван Фландерена, Париз—Рубеа, Ђиро ди Ломбардије, Париз—Тура, Париз—Брисела и Флеш Валона, након чега је додата Тур де Свис трка 1949. године, Лијеж—Бастоњ—Лијеж 1951. и Вуелта а Еспања 1958. Возачи су морали да учествују барем на по једној трци у Белгији, Француској и Италији да би се нашли у коначном пласману на крају године.
Након гашења Челенџа Дегранж—Коломбо због несугласица чланова организационог комитета, 1959. је покренут систем рангирања под називом Супер престиж Перно, које је спонзорисала француска дестилерија -{Pernod}-. Рачунали су се поени са 45 трка, а такмичење је престало да постоји 1987. када је француска влада забранила компанијама које се баве алкохолом да буду спонзори у спорту.
Упоредо са одржавањем Супер престиж Перноа, 1984. је основано Свјетско друмско рангирање, а након гашења Супер престиж Перноа, 1989. је основан Свјетски друмски куп, на којем су се рачунали поени са десет једнодневних трка.
Године 2004. угашени су и Свјетско друмско рангирање и друмски куп и основан је -{UCI}- про тур, како би се обезбиједило да најбољи тимови возе на најбољим тркама, а поени су се скупљали и на етапним и на једнодневним тркама. Истовремено је основано и пет континенталних такмичења, на којима су могли да учествују про тур тимови, али нису добијали поене за про тур рангирање.
Након несугласица са организаторима бројних трка, 2009. је покренуто -{UCI}- свјетско рангирање, у којем су се рачунали бодови освојени и на про тур и на другим тркама, а 2011. су свјетско рангирање и про тур спојени у ворлд тур и за рангирање су се рачунали само поени освојени на ворлд тур тркама. Године 2016. поново је покренуто -{UCI}- свјетско рангирање, а рангирање у оквиру ворлд тура укинуто је на крају 2018.
Бодовање
Поени се додјељују на свим тркама, првенствима и играма, а у децембру 2022. -{UCI}- је објавио нови систем бодовања за трогодишњи период од 2023. до 2025. при чему је повећан број поена који се додјељује на свим тркама, као и број позиција за које се поени додјељују. Највише поена се додјељује на ворлд тур тркама, Свјетском првенству, Олимпијским играма и континенталним првенствима, а затим на тркама у оквиру про серије, националним првенствима и тркама категорије 1, категорије 2, као и категорија 1.2 и 2.2. Трке у оквиру ворлд тура биле су подијељене у шест категорија до 2026. кад је систем промијењен и подијељене су у пет категорија. У првој категорији је Тур де Франс, у другој Ђиро д’Италија и Вуелта а Еспања, у трећој Милано—Санремо, Ронде ван Фландерен, Париз—Рубе, Лијеж—Бастоњ—Лијеж и Ђиро ди Ломбардија као монументални класици, у четвртој од етапних трка су Тур даун Андер, УАЕ тур, Париз—Ница, Тирено—Адријатико, Тур де Романди, Тур де Свис и Тур Оверња—Рона—Алпи, а од једнодневних трка Страде Бјанке, Миделкерке—Вевелгем, Амстел голд рејс, Флеш Валон, Гран при сајклисте де Монтреал и Гран при сајклисте де Квебек, у петој категорији од етапних трка су Вуелта а Каталуња, Вуелта ал паис Баско, Тур де Полоње, Бенелукс тур и Тур оф Гуангси, а од једнодневних трка Кадел Еванс грејт океан роад рејс, Омлоп хет Нијувсблад, Ронде ван Бриж, Дварс дор Фландерен, Е3 саксо класик, Ешборн—Франкфурт, Копенхаген спринт, Класика де Сан Себастијан, Хамбург сајкласик и Бретање класик Уест—Франс.
На Тур де Франсу побједник добија 1.300 поена, другопласирани 1.040, а трећапласирани 880, на Ђиро д’Италији и Вуелта а Еспањи побједници добијају по 1.100 поена, другопласирани 885, а трећепласирани 750, на монументалним класицима побједници добијају по 800 поена, другопласирани 640, а трећепласирани 520. На тркама категорије 4 побједници добијају по 500 поена, другопласирани 400, а трећепласирани 325, док на тркама у категорији 5 побједници добијају 400 поена, другопласирани 320, а трећепласирани 260. Док је постојала шеста категорија, побједници су добијали 300 поена, другопласирани 250, а трећепласирани 215. На свим ворлд тур тркама поене добија првих 60 возача. На етапама на гранд тур тркама поене добија првих 15 возача, побједник сваке појединачне етапе на Тур де Франсу добија 210 поена, другопласирани 150, а трећепласирани 110, док на Ђиро д’Италији и Вуелта а Еспањи побједници етапа добијају 180 поена, другопласирани 130, а трећепласирани 95. На осталим етапним тркама у оквиру ворлд тура поене добија првих десет возача; на тркама категорије 4 побједник добија 60 поена, другопласирани 40, а трећепласирани 30, док на тркама категорије 5 побједник добија 50 поена, другопласирани 30, а трећепласирани 25. На тркама категорије 6 побједник је добијао 40 поена, другопласирани 25, а трећепласирани 20. На екипним хронометрима, укупан број поена за ту позицију се додјељује тиму, док се у рангирању возача поени дијеле на онолико возача колико је учествовало на том хронометру. Побједник секундарних класификација на Тур де Франсу добија 210 поена, другопласирани 150, а трећепласирани 110, док побједници класификација на Ђиро д’Италији и Вуелта а Еспањи добијају 180 поена, другопласирани 130, а трећепласирани 95. Лидер Тур де Франса на свакој етапи добија 25 поена, лидери Ђиро д’Италије и Вуелта а Еспање по 20, лидери етапних трка категорије 4 по десет, а категорије 5 по осам. На тркама категорије 6 лидер је добијао по шест поена.
На тркама које су дио -{UCI}- про серије, поени се додјељују за првих 40 возача, побједник добија 250 поена, другопласирани 170, а трећепласирани 140. На тркама категорије 1 поене добија првих 25 возача, побједник добија 125 поена, другопласирани 85, а трећепласирани 70, док се на тркама категорије 2 поени додјељују за првих десет возача, побједник добија 40 поена, другопласирани 30, а трећепласирани 25. На тркама које су категорија 1,2 и 2,2 поене добија такође првих десет возача, побједник 30, другопласирани 25, а трећепласирани 20. На Тур де л’Авениру, који је трка за возаче до 23 године на којем учествују државе а не комерцијални тимови, поени се додјељују за првих 20. возача, побједник добија 140, другопласирани 110, а трећепласирани 80, док се на осталим тркама националног купа, односно на тркама на којима учествују државе а не тимови, поени додјељују за првих десет возача, побједник добија 70 поена, другопласирани 55, а трећепласирани 40. На етапним тркама које су дио -{UCI}- про серије додјељују се поени за првих пет на свакој етапи, док се на тркама категорија 1 и 2, на Тур де л’Авениру и тркама националног купа поени додјељују за прву тројицу на етапама, а на тркама категорије 2,2 за прву двојицу. Поени се додјељују и за лидере етапних трка на свакој етапи на тркама свих категорија, лидер на тркама које су дио про серије добија пет поена, на тркама категорије 1 добија три поена, на тркама категорије 2 и категорије 2.2 лидер добија по један поен, док на Тур де л’Авениру лидер добија два поена, а на другим тркама националног купа један поен.