ФК Порто () је португалски професионални фудбалски клуб из Порта. Основан је 28. септембра 1893. године, а тренутно се такмичи се у Првој португалској лиги.
ФК Порто је део велике тројке (Três Grandes) португалског фудбала, заједно са Бенфиком и Спортингом, та два клуба су највећи Портови ривали. Порто је са седам освојених трофеја најуспешнији португалски фудбалски клуб у међународним такмичењима рачунајући две титуле првака Европе, два трофеја лиге Европе, један суперкуп Европе и два трофеја интерконтиненталног купа. Уз то плаво—бели су освојили и два трофеја иберијског купа али то такмичење је незваничног карактера па се не рачуна у укупан број освојених трофеја. На вечној листи свих португалских клубова Порто се по укупном броју трофеја (88) налази на првом месту испред Бенфике (87) и Спортинга (57). Навијачи клуба се називају Портисти, од 2003. године Порто своје утакмице као домаћин игра на стадиону Драгао. Порто се налази на четвртом месту по броју наступа у групној фази УЕФА Лиге шампиона (укупно 27), а испред њега су само шпански великани Барселона и Реал Мадрид (по 30) и најтрофејнији немачки клуб Бајерн Минхен (29 учешћа). На крају такмичарске сезоне 2024/25. Порто је заузео 18. место у рангу УЕФА клубова.
Историја Клупска историја мини|287x287пиксел|Победник Валаис Купа 2013. године Клуб је основан 28. септембра 1893. године Клуб је основао португалски трговац вина Антонио Николау који је био инспирисан посетом Енглеске и одлучио је да оснује фудбалски клуб Порто. Антонијев ентузијазам и ангажман у клубу је ослабио због притиска породице, Порто је убрзо престао са такмичењем да би га Жозе Монтеиро поново активирао 1906. године. Прва титула стигла је 1935. године када је Порто завршио први са два бода предности у односу на Спортинг. Клуб је такође промовисао и друге спортове гимнастику, дизање тегова, атлетику и пливање. Клуб је одиграо прву утакмицу против иностраног клуба, домаћина шпанске екипе Реал Фортуна 15. децембра 1907. године. Сезона 1921—22 је обележена због првог националног такмичења, турнир је организован од стране националне федерације, овај нокаут турнир је окупио победнике регионалних првенстава да би одредио шампиона Португалије. Порто је четири пута узастопно освојио регионалну титулу, Порто је победио Спортинг у финалу турнира Португалије и тако је постао први државни првак. мини|349x349пиксел|Састав Порта у финалу Лиге шампиона 2004. године Порто је прошао и мрачан период у својој историји, највиша тачка тог периода била је освајање португалског купа 1968. године. Порто је постигао најлошије резултате у лиги и завршио је на деветом месту. Један од најтрагичнијих тренутака клуба догодио се 16. децембра 1973. године, када је за време лигашке утакмице против Виторије Сетубал 26-годишњи капитен Павао пао без свести на терену и касније умро у болници.
Међународна афирмација Међународна такмичења Повратак некадашњег играча Порта и главног тренера Жозе Мариа Педрото касних 60-их година, у сезони 1976—77 покренуо је ново поглавље у историји клуба. Одговоран за тријумф купа 1968. године. На међународном плану Порто је стигао до четвртфинала Купа победника купова 1977—78, победивши Манчестер Јунајтед, али је наредне сезоне у купу европских шампиона претрпео свој највећи пораз (6:1) од АЕК Атине мада је у реваншу било недовољних 4:1 за "змајеве". Слаба серија наступа у наредној сезони је изазвала поразе у лигашким утакмицама и губитком титуле.
Највећи успеси
Национални 20п Прва лига Португалије (Primeira Divisão, Primeira Liga, Campeonato Nacional) Првак (31): 1934/35, 1938/39, 1939/40, 1955/56, 1958/59, 1977/78, 1978/79, 1984/85, 1985/86, 1987/88, 1989/90, 1991/92, 1992/93, 1994/95, 1995/96, 1996/97, 1997/98, 1998/99, 2002/03, 2003/04, 2005/06, 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2017/18, 2019/20, 2021/22, 2025/26. Вицепрвак (29): 1935/36, 1937/38, 1940/41, 1950/51, 1953/54, 1956/57, 1957/58, 1961/62, 1962/63, 1963/64, 1964/65, 1968/69, 1974/75, 1979/80, 1980/81, 1982/83, 1983/84, 1986/87, 1988/89, 1990/91, 1993/94, 1999/00, 2000/01, 2004/05, 2014/15, 2016/17, 2018/19, 2020/21, 2022/23. 20п (Campeonato de Portugal)Такмичење је претеча Купа Португалије, играно између 1921/22. и 1937/38. Првак (4–рекорд): 1921/22, 1924/25, 1931/32, 1936/37. Вицепрвак (2): 1923/24, 1930/31. 20п (Taça de Portugal) Победник (20): 1955/56, 1957/58, 1967/68, 1976/77, 1983/84, 1987/88, 1990/91, 1993/94, 1997/98, 1999/00, 2000/01, 2002/03, 2005/06, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2019/20, 2021/22, 2022/23, 2023/24. Финалиста (14): 1952/53, 1958/59, 1960/61, 1963/64, 1977/78, 1979/80, 1980/81, 1982/83, 1984/85, 1991/92, 2003/04, 2007/08, 2015/16, 2018/19. 20п (Supertaça Cândido de Oliveira) Победник (25–рекорд): 1981, 1983, 1984, 1986, 1990, 1991, 1993, 1994, 1996, 1998, 1999, 2001, 2003, 2004, 2006, 2009, 2010, 2011, 2012, 2013, 2018, 2020, 2022, 2024, 2026. Финалиста (10): 1979, 1985, 1988, 1992, 1995, 1997, 2000, 2007, 2008, 2023. 20п (Taça da Liga) Победник (1): 2022/23. Финалиста (4): 2009/10, 2012/13, 2018/19, 2019/20.
Међународни 20п Куп европских шампиона / Лига шампиона (Liga dos Campeões da UEFA) Победник (2): 1986/87, 2003/04. 20п Куп УЕФА / Лига Европе (Liga Europa da UEFA) Победник (2): 2002/03, 2010/11. 20п Куп победника купова (Taça dos Clubes Vencedores de Taças) Финалиста (1): 1983/84. 20п Суперкуп Европе / УЕФА суперкуп (Supercopa da UEFA) Победник (1): 1987. Финалиста (3): 2003, 2004, 2011. 20п Интерконтинентални куп (Copa Intercontinental) Победник (2): 1987, 2004.
Регионални 20п Такође се зове и Иберијски суперкуп, а играли су прваци или освајачи купова Португала и Шпаније за незваничну титулу најбоље екипе Пиринејског полуострва. Одржавано је повремено, конкретно 1935, 1983, 1991, 2000, 2005. и 2019. године. (Taça Ibérica) Победник (2–рекорд): 1935, 2019.Уместо традиционалног меча, 2019. године одржан је турнир на којем су учествовала два португалска прволигаша Порто и Портимоненсе и два члана шпанске фудбалске елите Хетафе и Реал Бетис. Такмичење је носило назив . 20п (Campeonato do Porto) Првак (30–рекорд): 1914/15, 1915/16, 1916/17, 1918/19, 1919/20, 1920/21, 1921/22, 1922/23, 1923/24, 1924/25, 1925/26, 1926/27, 1927/28, 1928/29, 1929/30, 1930/31, 1931/32, 1932/33, 1933/34, 1934/35, 1935/36, 1936/37, 1937/38, 1938/39, 1940/41, 1942/43, 1943/44, 1944/45, 1945/46, 1946/47. Вицепрвак (1): 1913/14. 20п Куп части Порта / (Taça de Honra / Associação de Futebol do Porto) Победник (14–рекорд): 1915/16, 1916/17, 1947/48, 1956/57, 1957/58, 1959/60, 1960/61, 1961/62, 1962/63, 1963/64, 1964/65, 1965/66, 1980/81, 1983/84. (José Monteiro da Costa Cup) Победник (5–рекорд): 1911, 1912, 1914, 1915, 1916. Финалиста (1): 1913. (Taça União do Norte) Победник (1): 1912/13. (Troféu O Século) Победник (1): 1939. (Taça do Norte de Portugal) Победник (3): 1967/68, 1970/71, 1971/72. (Troféu do Município de Melgaço) Победник (1): 2001. (Copa BES)Турнир на којем су учествовали најтрофејнији клубови Португалије Порто, Бенфика и Спортинг Лисабон. Победник (5): 2003/04, 2004/05, 2006/07, 2007/08, 2008/09. (Troféu Cidade de Guimarães) Победник (2): 2016, 2017.
Сва финала међународних купова за Порто Куп европских шампиона / Лига шампиона 1986/87. Порто 2–1 Бајерн Минхен 2003/04. Порто 3–0 Монако
Куп победника купова 1983/84. Јувентус 2–1 Порто
Куп УЕФА / Лига Европе 2002/03. Порто 3–2Порто тријумфовао након продужетака. Селтик 2010/11. Порто 1–0 Брага
Суперкуп Европе / УЕФА суперкуп 1987. Ајакс 0–1, 0–1 Порто 2003. Милан 1–0 Порто 2004. Порто 1–2 Валенсија 2011. Барселона 2–0 Порто
Интерконтинентални куп 1987. Порто 2–1 Пењарол 2004. Порто 0–0 (8–7)Порто тријумфовао након извођења пенала. Онсе Калдас
Највећи успеси ФК Порто Б Национални 20п (Segunda Liga) Првак (1): 2015/16. Вицепрвак (1): 2013/14. (Liga Intercalar) Првак (1): 2008/09.
Међународни 20п (Copa Internacional de Premier League) Победник (2): 2016/17, 2017/18. Финалиста (1): 2014/15. (Copa de Federação de Futebol do Vietnã) Победник (1): 2004.
Највећи успеси млађих категорија ФК Порто Национални (Campeonato Português Juniores de Futebol) Првак (24): 1952/53, 1963/64, 1965/66, 1968/69, 1970/71, 1972/73, 1978/79, 1979/80, 1980/81, 1981/82, 1983/84, 1985/86, 1986/87, 1989/90, 1992/93, 1993/94, 1997/98, 2000/01, 2006/07, 2010/11, 2014/15, 2015/16, 2018/19, 2025/26. (Campeonato Nacional Sub-17 I Divisão) Првак (21): 1965/66, 1969/70, 1970/71, 1971/72, 1972/73, 1976/77, 1978/79, 1979/80, 1981/82, 1984/85, 1985/86, 1987/88, 1988/89, 1994/95, 1997/98, 2001/02, 2002/03, 2008/09, 2009/10, 2011/12, 2025/26. (Campeonato Nacional de Sub 15) Првак (15): 1974/75, 1976/77, 1977/78, 1979/80, 1980/81, 1985/86, 1989/90, 1996/97, 1997/98, 1999/00, 2001/02, 2004/05, 2006/07, 2010/11, 2025/26. (Campeonato Nacional de Sub 13) Првак (2): 1987/88, 1992/93.
Међународни 20п УЕФА Лига младих (Liga Jovem da UEFA) Победник (1): 2018/19. 20п (Blue Stars/FIFA Youth Cup)Победник (1): 2011. (Torneo Internazionale Under-19 Bellinzona)Победник (2): 1993, 2005.
Стадион Терени клуба десно|мини|200п|Главни улаз на стадионПрви терен клуба био је Кампо да Раиња (Kрaљичин терен) отворен 1906. године на утакмици против Боависте. Земљиште је имало капацитет за 600 људи, укључујући ВИП трибину, теретану, свлачионице и бар. До 1911. године Краљичин терен је постао премален за посећеност, Краљичин терен је био у власништву градског хортикултурног друштва. Клуб је 1911. године обавештен да терен треба да се прода за изградњу фабрике, клуб је тражио ново земљиште и изнајмио је терен у близини Констатуционе улице за годишњу накнаду од 350 долара. Такође ни овај терен није имао довољно капацитета за све већу публику која је долазила на утакмице.
Године 1933. Порто је одобрио план за изградњу новог стадиона који би одговарао захтевима већег броја посетилаца, али је пројекат кренуо напред са куповином 48.000 квадратних метара земљишта на источној страни града.Стадион су дизајнирали португалске архитекте Олдемир Царнеро и Ариес де сеа, изградња стадиона је позната као стадион Антас. Стадион је отворен 28. маја 1952. године. Почетни распоред стадиона имао је отворени источни сектор, који је затворен 1976. године изградњом двослојног штанда који је повећао капацитет на 70.000. Године 1986. завршени су радови на снижавању терена и изградњу додатног слоја на месту атлетике и бициклистичке стазе.
Додељивање права на УЕФА Еуро 2004 Португалу 1999. године, била је савршена прилика за Порто да се пресели у модернији, функционалнији и комфорнији стадион, у складу са захтевима високог међународног фудбала. Клуб је одлучио да изгради потпуно нови терен и изабрао локацију која се налази неколико стотина метара југоисточно од Естадио дас Антас.
Пројекат је наручен португалском архитекти Мануелу Салгаду, а изградња је трајала две године по цени од 98 милиона евра. Највећи број званичних мечева забележен је 21. априла 2004. године, када је 50.818 људи гледало да је Порто одиграо против Депортиво Ла Коруње без голова, за први део полуфинала УЕФА лиге шампиона 2003/04. Из безбедносних разлога, његов тренутни капацитет је ограничен на 50,431.
Своје домаће утакмице Порто игра на стадиону Драгао () у Порту. Стадион је саграђен као замена старом Портовом стадиону Антас и као место одржавања утакмица Европског првенства 2004., а свечано је отворен 16. новембра 2003. Капацитет стадиона је 50.399 седећих места.
Златне године са Жозеом Морињом (2002—2004) мини|Жозе Морињо