Бунтовник без разлога () је америчка филмска драма из 1955. године у режији Николаса Реја. Главне улоге у филму тумаче Џејмс Дин, Натали Вуд, Сал Минео, Џим Бакус, Ен Доран, Кори Ален и Вилијам Хопер. Своју прву филмску улогу у овом филму имао је Денис Хопер, који се појавио у мањој улози. Филм је снимљен у тада недавно уведеном формату „Синемаскоп”. Стављајући у фокус емотивно збуњене тинејџере из предграђа средње класе, филм нуди и друштвену критику и алтернативу дотадашњим филмовима који су деликвенте приказивали искључиво у урбаним, сиротињским срединама.

Филм је представљао покушај да се прикаже морално пропадање америчке омладине, упути критика родитељским начинима васпитања и истраже разлике и сукоби између генерација — конкретно, између генерације рођене у међуратном периоду и такозване „тихе генерације”. Наслов је преузет из књиге психолога Роберта М. Линднера из 1944. године под називом Бунтовник без разлога: Хипноанализа једног криминалног психопате, иако се сам филм ни на који други начин не позива на Линднерову књигу. Издавачка кућа Warner Bros. Pictures пустила је филм у биоскопе 27. октобра 1955. године, скоро месец дана након што је Дин погинуо у саобраћајној несрећи 30. септембра 1955. године.

Током година, филм је стекао статус култног остварења пре свега због улоге Џејмса Дина — који је у овај пројекат ушао непосредно након што се појавио у филму Источно од раја за коју је био номинован за Оскара — и то у својој најславнијој роли. Ово је био једини Динов филм у којем је његово име било наведено на првом месту на шпици. Године 1990, филм Бунтовник без разлога уврштен је у Национални филмски регистар Конгресне библиотеке као филм од „културног, историјског и естетског значаја”.

Радња thumb|Џим Старк у полицијској станици

У Лос Анђелесу средином 1950-их, тинејџер Џим Старк бива ухапшен и приведен у одељење за малолетничку деликвенцију због пијанства на јавном месту. У станици се његов пут укршта са Џоном „Платоном” Крофордом, који је приведен јер је побио легло штенаца, и Џуди, која је приведена због кршења полицијског часа. Све троје појединачно откривају своје најдубље фрустрације полицији; свако од њих пати због проблема код куће. Џима дубоко погађају његови родитељи, Френк и Керол, који се непрестано свађају, али још више чињеница да његов плашљиви отац нема храбрости да се супротстави Керол; ситуацију додатно компликује Френкова мајка која се меша у све. Његове фрустрације постају потпуно очигледне инспектору Реју Фремику у тренутку када Џима пуштају под надзор родитеља.

Џуди је уверена да је отац игнорише зато што више није мала девојчица, па се облачи изазовно како би привукла пажњу, због чега је отац назива „прљавом уличарком”. Са друге стране, Платонов отац је напустио породицу када је Платон био дете, док му је мајка често одсутна од куће, остављајући га на чување кућној помоћници.

На путу ка свом првом дану у средњој школи „Досон”, Џим поново среће Џуди и нуди јој превоз. Наизглед нимало импресионирана Џимом, она га одбија и уместо тога одлази са својим „пријатељима”, бандом деликвената коју предводи Баз Гандерсон, њен дечко. Остатак ученика избегава Џима, али се са њим спријатељује Платон, који убрзо почиње да га идолизује.

Након школске посете опсерваторији Грифит, Баз провоцира Џима и изазива га на борбу ножевима; Џим успева да надмудри База тако што му избија скакавац из руке, а потом баца и свој нож. Како би очувао статус вође банде, Баз предлаже да украду неколико аутомобила и организују „кукавичку трку” на литици поред мора. Код куће, Џим двосмислено пита оца о брањењу сопствене части у опасним ситуацијама, али му Френк саветује да избегава било какав сукоб. Те вечери, током трке, Баз гине приликом пада са литице када му се трака са рукава јакне запетља за ручицу од врата, спречавајући га да изађе из аутомобила у покрету. Како се полиција приближава, банда бежи остављајући Џуди за собом, али Џим успева да је убеди да оде са њим и Платоном.

right|thumb|Џим се суочава са оцем док га мајка посматра

Џим касније поверава родитељима да је учествовао у несрећи и размишља о томе да се преда полицији. Када Керол каже да ће се поново одселити, Џим моли Френка да коначно стане иза њега. Када Френк то одбије, Џим га фрустрирано напада, а затим бежи у полицијску станицу да све призна, али дежурни наредник није претерано заинтересован. Џим се одвози назад кући и затиче Џуди како га чека. Она му се извињава због свог ранијег понашања, на које је била приморана због притиска друштва, и њих двоје почињу да се заљубљују. Договоривши се да се никада не врате својим кућама, Џим предлаже да посете напуштену стару вилу о којој му је Платон раније причао.

У међувремену, тројица чланова Базове банде пресрећу Платона, уверени да их је Џим издао полицији. Они краду Платонов адресар и крећу у потеру за Џимом; Платон узима пиштољ своје мајки и одлази да упозори Џима и Џуди, проналазећи их у вили. Троје нових пријатеља почињу да се претварају да су породица кроз својеврсну фантазију. Платон потом заспи, а Џим и Џуди одлазе да истраже вилу, где деле свој први пољубац. Чланови Базове банде проналазе и буде Платона, који уплашен и растројен пуца и рањава једног од њих. Када се Џим врати, покушава да обузда Платона, али овај бежи, оптужујући Џима да га је напустио.

Платон трчи ка опсерваторији и забарикадира се унутра док се све већи број полицајаца окупља око зграде, укључујући и Фремика, који је заједно са Френком и Керол трагао за Џимом. Џим и Џуди прате Платона у опсерваторију, где Џим успева да убеди Платона да му да пиштољ у замену за његову црвену јакну; Џим кришом вади муницију пре него што му врати оружје, а затим убеђује Платона да изађе напоље. Када полиција примети да Платон и даље држи пиштољ у руци, они отварају ватру и убијају га док јури ка њима, не знајући да је Џим претходно извадио метке. Френк теши свог неутешног сина, заклињући се да ће од сада бити бољи отац. Након што се коначно помирио са родитељима, Џим их упознаје са Џуди.

Улоге

| Џејмс Дин || Џејмс „Џим” Старк |- | Натали Вуд || Џуди |- | Сал Минео || Џон „Платон” Крофорд |- | Џим Бакус || Френк Старк |- | Ен Доран || Керол Старк |- | Кори Ален || Баз Гандерсон |- | Вилијам Хопер || Џудин отац |- | Рошел Хадсон || Џудина мајка |- | Денис Хопер || насилник |- | Едвард Плат || инспектор Реј Фремик |- | Маријета Канти || кућна помоћница Крофордових |- | Вирџнија Брисак || Џимова бака

Пријем Натали Вуд, Сал Минео и Николас Реј номиновани су за награду Оскар за своје улоге у филму, који је у америчким и иностраним пројекцијама зарадио 7.197.000 долара. Филм је по изласку 27. октобра 1955, мање од месец дана након што је умро Џејмс Дин, наишао на помешане рецензије критичара. Вилијам Зинсер, на пример, написао је оштру критику Бунтовника без разлога у својој колумни у новинама New York Herald Tribune, закључујући своју рецензију филма речима: „Све ово траје два сата, али делује више као два дана. Филм је написан и одглумљен толико неталентовано, а режиран толико тромо, да ће сва имена осим једног овде бити изостављена. Изузетак је Дин, талентовани млади глумац који је погинуо прошлог месеца. Његов редак таленат и привлачна личност успевају да засијају чак и кроз ову пренаглашену (мучну) мелодраму.”

Босли Краутер је, пишући за The New York Times, описао Бунтовника без разлога као „насилан, бруталан и узнемирујући” филм, те као претерано експлицитан приказ тинејџера и њихових „чудних обичаја”. Он се осврнуо на „застрашујући дуел скакавцима”, „бруталну сцену” и „шокантан приказ” трке украденим аутомобилима. Иако је признао да у филму постоје тренуци тачности и истине, сматрао их је „неподношљивим”, док је у коришћењу Синемаскоп процеса и широког формата уочио „визуелну углађеност” за коју је тврдио да је у супротности са реализмом Рејове режије. Краутер није био импресиониран глумом Џејмса Дина, наводећи различите манеризме за које је веровао да их је Дин копирао од Марлона Бранда, уз тврдњу да „никада нисмо видели извођача који тако очигледно прати стил другог глумца”, називајући Динову интерпретацију улоге Џима Старка „неспретним наступом”.

Роберт Џ. Ландри, тадашњи главни и одговорни уредник часописа Variety, написао је рецензију која је објављена 26. октобра. Он је Бунтовника без разлога описао као „прилично узбудљиву, напету и провокативну, мада повремено и натегнуту мелодраму о несрећној омладини у још једном налету деликвенције.” За разлику од појединих филмских критичара, Ландри је сматрао да је Џејмс Дин, под утицајем режије Николаса Реја, своју глуму углавном ослободио манеризама карактеристичних за стил Марлона Бранда, као и да је његово извођење у филму било „веома упечатљиво”. Похвалио је Динову интерпретацију неприлагођеног тинејџера, напомињући да се његова способност „да уђе под кожу” свог лика „не среће често”.

Врло утицајна суморна мелодрама није само пресудна у стварању легенде о Џејмсу Дину, него и парадигматичан пример једног типа расположења те обраде теме бунтовних тинејџера у америчком и европском филму што је после нашло одјек и у новом таласу кинематографије. Посебно је важно и сматрано смештање делинквенције у средњи друштвени слој, а критика је истицала дојмљиву опресивну атмосферу која гуши јунака привлачног разним слојевима адолесцената широм света. Често су хваљени Џејмс Дин и други глумци (Натали Вуд, Сал Минео), те суптилна карактеризација емоционално и сексуално фрустрираних ликова адолесцената. Многи су сматрали да је редитељ доказао вештину приповедања богатог конотацијама, због које је посебно хваљен у европској филмској критици.

Награде и номинације Филм је за награду Оскар био номинован у следећим категоријама: Оскар за најбољег глумца у споредној улози — Сал Минео Оскар за најбољу глумицу у споредној улози — Натали Вуд Оскар за оригиналну причу — Николас Реј

Референце

Спољашње везе

[Категорија:Филмови 1955.]] Категорија:Амерички љубавно-драмски филмови Категорија:Амерички тинејџерски филмови Категорија:Филмови на енглеском језику Категорија:Филмови студија Warner Bros. Категорија:Џејмс Дин Категорија:Филмови за које је музику компоновао Леонард Розенман Категорија:Филмови Националног филмског регистра Сједињених Америчких Држава