Уфа (, ) град је у Русији и главни град Башкортостана. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.062.300 становника и сматра се индустријским, економским, научним и културним центром републике, што га чини једанаестим градом по популацији у Русији, а четвртим у Поволшком федералном округу. Уфа лежи на ушћу река Белаје и Уфе у централно-северном Башкортостану, на брежуљцима који формирају висораван Уфе, западно од јужног Урала.
Сматра се да је град основан 1574. године, када је на месту града изграђена тврђава по налогу Ивана Грозног. Уфа је постала престоница Губерније у Уфи 1865. године када се одвојила од Оренбуршке губерније. Популација у граду се нагло повећала током раног 20. века. Данас се економија Уфе састоји превасходно од индустрије за прераду нафте, хемију и машинство. Нафтна компанија Башњефт и неколико њених подружница имају седиште у Уфи.
Уфа је била домаћин одвојених самита групе БРИКС као и Шангајске организације за сарадњу у 2015. години. Уфа је повезане са остатком Русије са железницом и две савезне магистрале: магистралним путевима М5 и М7. У граду се налази аеродром Уфа. Као главни град Башкортостана, у њему живи значајан број етничких Татара и Башкира.
Бројне образовне институције смештене су у Уфи, укључујући Башкирски државни универзитет, Државни ваздухопловни технички универзитет Уфа, Државни нафтни технолошки универзитет Уфа, и Уралски државни правни универзитет. У Уфи се налазе споменик Руско-башкирског пријатељства, џамија Лала Тулпан и Саборна катедрала Рођења Богородице.
Етимологија Име Уфа долази од реке Уфе на којој лежи град. Порекло имена реке је, међутим, спорно. Постоје неколико верзија: У Меморијалној књизи провинције Оренбург за 1865. годину дата је следећа верзија: На десним узвишеним обалама реке Буле налази се град Уфа (реч башкирског порекла што значи тамна вода), тако давно назван од стране Башкира.Памятная книжка Оренбургской губернии на 1865 год / Изд. Оренб. ГСК. — Уфа: Оренб. губ. тип.. Кузејев Р. Г., позивајући се на А. Камалова, указује да назив потиче од речи "упе" - река која се среће у балтичким језицима.Кузеев Р. Г. Происхождение башкирского народа. Этнический состав, история расселения. — М.: Наука, 1974, С.219). Руски лингвиста Александар Матвејев сматра да је име иранског порекла, од "aп", што значи вода. Према лингвисткињи-туркологињи Н. К. Дмитријевој и локалном историчару А. Н. Сергејеву, име града долази од речи "Уба", што на башкирском значи "брдо", "насип".Дмитриев Н. К. О тюркских элементах русского словаря // Лексикографический сборник. Вып. 3. М., 1958Сергеев А. Н. Опыт объяснения названий русских городов//Древняя и новая Россия. Уфа 1876.Т2.№ 8.С.343-361 Постоји и верзија о пореклу имена из етнонима башкирског племена Упеј ().
Географија мини|лево|Поглед на реку Белају и околину Уфе са спомеником Салавату Јулајеву Површина градског подручја је 753,7 -{km²}-. Град се протеже више од 50 километара правцем југозапад-североисток, око ушћа реке Уфа у реку Белаја, југозападно од планине Урал.
Геологија Под градом се налази систем од 20 природних пећина и тунела у азбесним и гипсаним стенама. Најдужи тунел - Дудкинскаја, има дужину већу од 2,5 километра. Дужина преосталих тунела не прелази 800 м.* Синенко С. Г. , Уфа старая и новая, Уфа, Государственное республиканское издательство «Башкортостан», 2007 , стр. 272, тираж 3000
Клима Уфа се налази у северно-шумско-степској подзони умереног појаса. Клима је умерено континентална, прилично влажна, лета су топла уз благе промене температуре из месеца у месец, зиме су умерено хладне и дуге. Средња јануарска температура: -12.4 °C, најнижа: -53 °C (1. јануара 1979), просечна јулска температура: + 19,7 °C, максимална: + 43 °C (1972). Просечна годишња температура ваздуха: + 3,8 °C. Просечна количина падавина: 589 мм.
Историја мини|Меркаторова мапа Европе са насељем Пасчерти (Башкорт) вероватно на положају модерне Уфе. Мапа је састављена 1554. године, двадесет година пре службеног датума оснивања Уфе.
Праисторија Рана историја околине Уфе датира још од палеолитских времена. На територији Уфе откривени су остаци насеља примитивног човека.
XIV—XV век Претпоставља се да је од 5. до 16. века на месту Уфе постојао средњовековни град.Псянчин А. В. Башкортостан на старых картах. Уфа, 2001. С 70, 71, Он же. Mons Et Urbis: Уральские горы и город Уфа в европейской средневековой картографической традиции//Архив Башкортостана, № 1. 2007. С. 17-23. На мапи браће Пицигано (1367)Рудаков В. Г. К вопросу о двух столицах в Золотой Орде и местоположении города Гюлистана // Научное наследие А. П. Смирнова и современные проблемы археологии Волго-Камья. Материалы научной конференции. Труды ГИМ. Вып. 122. — М., 2000. — Рис. 1. и у Каталонском атласу (1375)Там же; Псянчин А. В. Башкортостан на старых картах. — Уфа, 2001. — С. 71. град се отприлике налази на реци Белаји и означен је као Пасчерти (Башкорт),Мажитов Н.А,, Султанова А. Н. Сунгатов Ф. А. Башкирские города по арабским источникам IX—X вв. // Вестник АН РБ. 2008. Т. 13, № 2. С. 44-—48; Мажитов Н. А., Сунгатов Ф. А., Иванов В. А., Сатаров Т. Р., Султанова А. Н., Иванова Е. В. Городище Уфа II. Материалы раскопок 2006 года. Т. 1. Уфа, 2007. 160 с: ил. а такође је означен именом Пасчерти и на карти Герхарда Меркатора (1554). Француски оријенталиста Анри Кордие повезује положај Пасчертија са тренутном локацијом Уфе.«Mercator and Hondius (loth Ed., 1630) and N. Sanson (1650) show Jorman on the south of the Kama R., Pascherti in the position of Ufa, the present head-quarter of the Bashkirs, Sagatin ( = Fachatim of the text) at the head of the Ufa River, Marmorea on the Bielaya south of Ufa». — Cathay and the Way Thither: Being a Collection of Medieval Notices of China, Chʻeng-wen Publishing Company, 1967. Henri Cordier
Ибн Халдун је назвао град, као један од највећих градова у Златној хорди, Башкорт.Золотая Орда в источниках. T.I. Арабские и персидские сочинения. М., 2003. С 169.
Резултати савремених ископавања и радиокарбонских анализа показују да је насеље углавном постојало у периоду од IV до VIII века. Анализа материјала добијеног на територији споменика сугерише да би требало да говоримо о два насеља која нису међусобно повезана. Прво насеље је раносредњовековно насеље Уфа II, које је постојало у периоду од IV до VIII века а вероватно и у IX веку. Друго насеље је место неких активности у доба пре Монгола и Златне Хорде (XII—XIV век), када је главни део насеља већ одавно био напуштен, а насељени део је било мало насеље, вероватно сезонско (немогуће је убедљиво тумачити ову тврдњу због малог броја и разноликости налаза , чији удео није већи од десетине процента свих налаза)Русланов Е. В., Шамсутдинов М. Р., Романов А. А. Раннесредневековые древности Уфимского полуострова. Городище Уфа-II. Материалы археологических раскопок 2015 года. Уфа: ГБУ Республиканский историко-культурный музей-заповедник «Древняя Уфа», 2016. С. 56-57.. Руски историчар 18. века Пјотр Ричков написао је да је на територији Уфе постојао велики град пре доласка Руса.Рычков П. И. История Оренбургская (1730—1750 гг.). Оренбург, 1896. С. 68,69.
XVI—XIX век Званичник владе Оренбуршке губерније Василиј Ребеленски написао је да су Уфу основали Башкири.«Краткое описание губернского города Уфы с начала его построения до сего 1806 года». // Что ж касается башкирцев, то видно из многих описаний, как сего народа, так и о жительстве их, кои от различных возмущений, как и междоусобных воин, так и соседних своих народов, строили маленькие укрепления и городки и наконец, соединясь во множестве, распространили свои жилища и укрепления, а для сей причины и город Уфа построен. Након што је Башкортостан 1557. ушао у Московско краљевство, Башкири су се обратили Ивану IV са молбом за изградњу града на њиховој земљи. П. И. Ричков је написао о овом догађају: "Према поузданим налазима, Башкири о изградњи овог града имали су властиту молбу 7081. (1573) године, како би имали сигурније уточиште и заштиту од непријатеља, као и повољнији порез који би плаћали. " Племић И. А. Артемјев је у 1560. години по налогу Ивана IV дошао је у Башкирски крај да "зацрта" место за изградњу тврђаве на реци Белаји и да нацрта границу округа.
По налогу Ивана Грозног на месту модерне Уфе 1574. године саграђена је тврђава, History of Ufa и првобитно је носила име по брду на ком се налазила, Тура-Тау. Beyond Moscow -Ufa. Khristina Narizhnaya, The Moscow Times, Oct. 16 2011 Година 1574. се сада сматра званичним датумом оснивања Уфе.Official website of Ufa. Brief Information About Ufa Око тврђаве се ускоро развио град који је званично признат 1586, и постаје административни центар округа Уфа. Појавом Уфијског округа у региону, успостављен је управљачки облик војводства. Према историчарима, први гувернер био је Михаил Нагој ког је послала Москва. Војвода је водио главну административну институцију града — Уфијску службену кућу. Подређена му је гарнизонска армија од 150-200 стрелаца. Изграђене су градске зидине и комерцијално и индустријско предграђе поред тврђаве, а затвор који се налазио у центру постао је познат као Кремљ. Кремљ је био окружен гомилом трупаца укупне дужине 440 метара, над његовим јужним и северним деловима уздизали су се торњеви од храстовине. Средином XVII века град добија свој грб. До тада је становништво града заједно са гарнизоном бројало око хиљаду и по хиљада људи. Једна од најдраматичнијих страница у историји Уфе тог доба повезана је са догађајима Сељачког рата 1773-1775. Према А. С. Пушкина, првом историчару Пугачовљевог устанка, у јесен 1773. године Пугачовов сарадник, козак Иван "Чика" Зарубин "зауставио се у селу Чешноковка, десет километара од Уфе, побунио је околна села, углавном Башкирска и одсекао град од било какве комуникације. " Број побуњеника достигао је петнаест хиљада људи, а број браниоца је једва премашивао хиљаду. Граду је недостајало хране, сточне хране, горива. Побуњеници су се два пута приближавали зидинама Уфе, али нису је могли освојити. У пролеће 1774. године редовне трупе под командом потпуковника И. И. Михељсона изашле су из Казања да помогну опкољенима. Околина Уфе постала је поприште жестоких борби, и 24. марта добро наоружане владине трупе разбиле су жесток отпор побуњеника. Пре него што је 1781. године постало седиште посебне Губерније Уфе, град је, заједно са осталим башкирским земљама, био под надлежношћу гувернера Оренбурга. Иако је реформа из 1796. поново окупила Оренбург и Уфу, 1802. град Уфа је постао ново средиште читаве Оренбуршке губерније која је обухватала велике територије модерне Републике Башкортостан, Оренбуршке области, и Чељабинске области. Током 1800-1810-их, руски архитекта шкотског порекла Вилијам Хесте развио је општи план града за Уфу као регионалну престоницу обликујући савремене обрисе овог историјског центра.
Пловни пут реке Белаје (1870) и железничка пруга Самара-Златоуст (1890) повезали су град са европским делом Руске Империје и подстакли развој лаке индустрије у граду. Као резултат тога, до 1913. године број становника Уфе порастао је на 100.000.
XX—XXI век мини|Рана колор фотографија у Уфи коју је снимио 1910. године Сергеј Прокудин-Горски. Током грађанског рата 5. јула 1918. године Уфу су окупирале јединице Чехословачког корпуса, које су се супротставиле бољшевицима и ставиле под контролу структура Одбора чланова Уставотворне скупштине (Комуча). Од 8. до 23. септембра 1918. у граду је одржана државна конференција у Уфи, најрепрезентативнији форум антибољшевичких влада, политичких партија, козачких трупа и локалних влада источне Русије, а 23. септембра 1918. формирана је Привремена руска влада позната и као Уфијски директорат. У граду је влада била до 9. октобра 1918. године, након чега се преселила у Омск. Децембра 1918. Уфу су окупирале трупе Црвене армије радника и сељака. Дана 13. марта 1919. године град су заузеле трупе Александра Колчака, али 9. јуна исте године поново га је освојила Црвена армија.