Прокоп је београдско насеље у градској општини Савски венац. У њему се налази железничка станица . Од почетка, Прокоп је био и уобичајенији назив за саму станицу уместо њеног званичног имена. По имену главне улице у старом делу насеља, као и месне заједнице названој по њој, а која обухвата Прокоп, у новинским извештајима се повремено спомиње и као насеље Стјепан Филиповић.

Положај Прокоп се налази на јужном ободу централне градске зоне, са којом је директно повезан Улицом кнеза Милоша. Целу северну границу насеља чини Ауто-пут А1, који се у том делу зове Булевар Франше д’Епереа. Прокоп се на северу граничи са Западним Врачаром, на западу са Мостаром и Сењаком (Булевар војводе Путника), на југу и југоистоку са Хајд парком, Топчидерским брдом и Дедињем (Булевар кнеза Александра Карађорђевића, Улица Драгана Манцеа), и на истоку са Малешким брдом (Гучевска улица).

Историја Настанак

Прокоп је најпре био географска одредница за доњи део долине Мокролушког потока, који је данас спроведен испод земље, у градски канализациони систем. Постојећа јаруга је крајем 19. века већ представљала границу између градског језгра и слабо урбанизоване периферије. Земља и шљунак су ископавани из јаруге да би се користили за насипање и дренажу мочварне Циганске баре на десној обали Саве, где су затим грађена насеља Савамала и Бара Венеција. Ископавање се нарочито појачало због изградње Главне железничке станице, која је завршена 1884. године. Док су радови на насипању завршени, продубљена јаруга око потока је претворена у издужени, стрмо прокопани шанац, због чега је и добио име.

Кнез, касније краљ Милан Обреновић лично је предложио да се материјал за насипање ископава са овог подручја, које се протезало од пиваре Ђорђа Вајферта и новог насеља Смутековац, које се налазило изнад данашње БИП-ове пиваре. Као разлоге, кнез је наводио квалитет ископане земље и близину градилишта железничке станице чиме би се смањили бар транспортни трошкови јер новца за изградњу заиста није било. Међутим, земљиште на коме се копало је припадало кнежевој супрузи, кнегињи Наталији, тако да је кнез (од 1882. године краљ) чак и зарадио новац док је зграда изграђена. Иронијом судбине, садашња централна железничка станица у Београду налази се управо у Прокопу, у рупи насталој ископавањем материјала за насипање, док је некадашња главна станица у Савамали, изграђена на насутој земљи из Прокопа, затворена 2018. године.

Ископавање материјала из Прокопа настављено је све до 1898. године, када је насипање Баре Венеције коначно завршено. За то време, некадашњи јарак је проширен, достигавши дужину од 500 метара и ширину од 100 метара, док су окомите ивице постале високе 15 метара. Земља је била плодна, тако да је локално становништво најпре почело да гаји пољопривредне производе, пре свега кукуруз и поврће.

Насеље

После Првог светског рата почело је да настаје насеље, као и у суседној Јатаган мали која се надовезивала на истоку. Први становници били су радници са железнице и из околних фабрика који су се исељавали из самог града. Наводно је прву уџерицу направио неки Аћим, па је Прокоп називан још и Аћимова рупа, такође и Земљани мајдан. Пред Други светски рат се помиње да насеље има око 150 кућа, осветљење, воду и неколико радњи.Прокоп, насеље престонице у коме нема ветра ("Политика", 25. јул 1940)

Њихове већ трошне, радничке кућице су биле или оштећене и уништене током рата, или су рушене у послератном периоду како би се изградили нови и модерни стамбени блокови. Овако су имали и мање трошкове, јер су им радна места била ближа. Кроз централни део дна Прокопа изграђена је главна улица, док су све споредне биле паралелне дајући утисак да је насеље зидано плански. Овај најстарији део Прокопа није имао уџерице, већ праве куће тако да су се чак и нижи службеници из државне администрације досељавали у насеље.

Срастањем са Јатаган малом, неки делови Прокопа су постали још сиромашнији па је сматран једним од најсиромашнијих делова Београда у међуратном периоду. Насеље није имало никакву комуналну инфраструктуру, ништа није зидано плански а како се географски насеље просто налазило на дну велике рупе, поплаве и одрони земље и блата били су чести током јаких киша, попут великог одрона из зиме 1935. године. Такође, због топографски клисурастог облика, током веома снежних зима дешавало се да дно Прокопа буде потпуно затрпано снегом, па су људи из кућа излазили кроз димњаке.

Модерни период

Ситуација се није поправила ни после Другог светског рата. Прокоп је 1957. године назван "црном рупом града" и насељем које упорно пркоси развоју Београда. Те године објављен је план за Прокоп, који се односио на реконструкцију и уређење Булевара Франше д’Епереа (ауто-пут још није био изграђен) и њене околине. Амбициозни планови су, између осталог, укључивали вештачко језеро и много ресторана са идејом да Прокоп постане "један од најлепших делова Београда". План није реализован. Суседна Јатаган мала, која је била у још горем стању од Прокопа, коначно је расељена 1961. године, пред Први самит несврстаних земаља а становништво је пресељено на Ледине.

Између будуће железничке станице и Хајд парка изграђено је пет 14-спратница у облику трокраке звезде, са пројектованих 568 станова. Копање темеља за њих је почело најесен 1959.„Пет четрнаестоспратница у парку код Стадиона ЈНА”, Борба, 17. нов. 1959, стр. 6 Насеље је добило назив по народном хероју Стјепану/Стевану Филиповићу, тада је сматрано једним од најсавременијих у Србији и шире.“Živi zid” od pet solitera po uzoru na odbranu Tita u Drvaru. kaldrma.rs 13/07/2025

У априлу 1965. године објављени су нови планови за Прокоп који је описан као највеће дивље насеље у граду, које практично нема путеве ни продавнице, и које је и даље редовно плављено после киша. Рушење Прокопа најављено је за 1965. годину, као и пресељење његових становника у ново насеље које је требало да се изгради за њих на Чукарици. На самом Прокопу, град је планирао да направи велику гаражу и депо за Градско саобраћајно предузеће Београд. Пројекат није реализован.

У фебруару 1969. поново је најављено расељавање Прокопа. Општина Савски венац је купила 270 станова у насељима Жарково и Канарево брдо где је планирала да пресели преостале становнике из старог, дивљег дела насеља. У том тренутку Прокоп је међу најстаријим дивљим насељима у Београду, преосталим из предратног периода. Пресељење је планирано за пролеће 1969. године. Међутим, ни од овог плана није било ништа мада су периферни делови Прокопа већ тада, а нарочито касније, урбанизовани, било као индивидуална градња (према Малешком брду) или као вишеспратнице (према Дедињу).

До 1960-их, најстарији део насеља остала је Железничка колонија, насеље радника са железнице. До ње је водила, тада из једног дела, улица Стјепана Филиповића, која ју је повезивала са заводом "Рудо". Како се налазило на клизишту, почело је расељавање насеља, али је ишло споро. Колонија је потпуно уништена крајем 1969. године, када је клизиште прорадило после веома кишне јесени. Тада је и улица пресечена на два дела.

Идеја о пресељењу главне железничке станице у Прокоп јавно је представљена у фебруару 1970. Почетак радова је предвиђен за 1971. годину са роком за завршетак од 18 месеци, међутим пројекат је био монументалан и прескуп, неупоредив са било чиме у тадашњој Југославији (планиран проток од 10.000 путника на сат), тако да градња није почела када је планирано. Идејно решење је завршено 1974. године а преостали део дивљег насеља коначно је уклоњен и градња железничке станице је почела 8. октобра 1977.

Поред рушења старог дела Прокопа, пројекат је укључивао и рушење дела већ изграђеног Малешког брда, односно источног дела насеља. Планирано је да се додатно прошири и продужи Делиградска улица, која се завршава као слепа улица на стрмини изнад ауто-пута, на крају комплекса Клиничког центра Србије. Продужетак је укључивао мост преко ауто-пута до Малешког брда, које би било делимично срушено како би се направила силазна рампа са моста. Идеја је била да се на тај начин још једном директном везом повежу нова станица и ауто-пут са центром града, јер Делиградска улица почиње од Славије. Као и већина планова везаних за пројекат нове железничке станице, ни овај није извршен.

Током 1970-их извршено је привремено санирање клизишта. Крајем 1970-их и почетком 1980-их урађен је дугачки, бетонски подзид, како би се спречило даље обрушавање терена. Зид је усидрен за стену испод земље подземним сидрима, од којих су нека дугачка и по 60 метара. Неки се протежу све до Булевара кнеза Александра Карађорђевића.

После рушења Авалског торња у априлу 1999. године током НАТО бомбардовања, објављена је вест да су поједине руске компаније понудиле да направе нови ТВ торањ, али у Прокопу, висине 300 метара или 100 метара више од авалског. Никакви детаљи нису били познати, а вест је коришћена у пропагандне сврхе од стране тадашњег режима.

21. век

У 2015. години најављени су планови за изградњу станичне зграде. Том приликом објављен је и компјутерски модел будућег масивног, полукружног, ултра-модерног објекта, који се на илустрацији издизао високо изнад Прокопа и доминирао целим тим делом Београда. Међутим, испоставило се да је у питању слика хонгконшке железничке станице Западни Каулун чија градња је почела 2009. године, а која је налепљена на панораму Београда. И пројектант хонгконшке станице је реаговао на плагијаризам. До 2021. године, градња станичне зграде у Прокопу није започела.

У марту 2021. године, град је најавио изградњу новог стамбеног блока у насељу, као део ширег станичног комплекса који би требало да укључује и комерцијалне и стамбене делове. Зграде су планиране за површину између улица Стјепана Филиповића и Драгана Манцеа, и саме станице. Парцела је некада била зелена површина, али су 1990-их, када су радови на станици настављени, на њој постављени контејнери и бараке као привремени смештај за раднике "Енергопројекта". Објекти су углавном напуштени после 2005. године. Почетком априла 2021. године на плацу се се појавили багери који су срушили преостале објекте. Станари околних зграда су планирали да, сада неуређену ливаду, поново озелене, посаде дрвеће и направе дечије игралиште, али је град најавио зграде. Скупштине станара околних зграда су се удружиле у покрет против изградње са намером да оборе план и обнове зеленило, а и због већ постојећих комуналних проблема у насељу (на пример, паркирање), који би се само погоршали са досељавањем нових становника, док су из града изјавили да "ништа још није дефинитивно".

Међутим, компанија "Белгрејд Рејлвеј Сити", која зида и станицу Прокоп, најавила је изградњу два солитера, висине 11 и 23 спрата. Грађани су организовали протесте и шетње по насељу, тврдећи, поред свега осталог, да је у питању клизиште на коме не смеју да се зидају толики објекти. У децембру 2021. године, град објављује да одустаје од пројекта високих зграда, јер су прихватили замерке грађана, као и због могућности да санирано клизиште поново проради. Новинари су, међутим, одлуку повезали са предстојећим локалним изборима у Београду. Објекат који од раније постоји на плацу ће бити преуређен у локални друштвени центар у 2022. години.

Град је у новембру 2022. године објавио да је компанији "Белгрејд Рејлвеј Сити" доделио заменски плац као компензацију за промену планова о изградњи додатних солитера у Прокопу. Плац се налази на углу улица Милутина Миланковића и Омладинских бригада на Новом Београду, у Блоку 40. Са 1,06 хектара, нови плац је мањи од старог, 1,8 хектара, међутим планирана изграђена површина нових објеката, једне стамбене и једне пословне зграде, биће око 38,000 м2, или приближно иста као што је планирано и на Прокопу. Компанија је условљена да не може да почиње никакве радове на Новом Београду док не заврши станичну зграду у Прокопу.

Карактеристике десно|мини|250px|Улица Драгана Манцеа